Географско–топографски положај
археолошког налазишта Стари Виногради
Исечак географске карте, Encarta 2001.
За оне који не знају, Чуруг се налази у Србији, у Војводини и у Бачкој. Налази се на јужном делу некада текућег рукавца Тисе, давно затвореном, који данас називају „мртва Тиса“. Тај рукавац који почиње, на северном делу испод Бечеја, завршава се на југу код Чуруга, затварајући тако једно велико речно острво звано „Бисерно“. Место се налази на око 6 км западно од главног корита реке Тисе, на лесној греди која се пружа километрима паралелно са њим. Исечак топографске карте и сателитски снимак са положајем налазишта.
Тако се и „Стари виногради“, археолошко налазиште које ћемо покушати да Вам овде прикажемо, пружају испод дела савременог насеља у Чуругу и настављају у правцу Жабља, лесном гредом, у ширини од око 250 м. Огромна површина на којој се данас пружају оранице.
Место на коме је археолошка екипа Музеја Војводине за ових девет година само „загребала“ на овом налазишту, смештено је на самом улазу у Чуруг из правца Жабља. Фотографије положаја налазишта На том месту греда, чији смо пресек у потпуности сагледали, је можда и највиша, неколико метара изнад велике површине са источне стране која је до скоро, до потпуног утврђивања обале Тисе и мелиорације била велики рит, као створен да се на његовим високим обалама веома дуго живи и умире, остављајући тако богате археолошке слојеве као залог потомству које данас преко њих покушава да упозна своје порекло.
На овом месту греда има косину са источне више ка западној нижој страни, од обале ка унутрашњости, са висинском разликом од око 2 м. Ка западу, у позадини овог места на коме је хиљадама година цветао живот, вероватно се простирало поље мртвих — гробља која за сада нису археолошки истраживана. На тој страни се налази и савремено гробље чији су најстарији споменици из 18. века. У подножју греде, пре око 80 година саграђена је савремена циглана, вероватно по истој логици по којој је пре 2000 година на овом месту настала грнчарска радионица. Ширењем њеног ископа од 1997. године проузрокована су велика заштитна археолошка ископавања која је спровела екипа Музеја Војводине у седам истраживачких кампања. Истраживања до данас води археолог Станко Трифуновић, виши кустос Музеја Војводине.