ИЗЛОЖБА МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ
Станко Трифуновић
„Стари Виногради“ - Археолошко благо Чуруга
Откриће и спашавање открића
Археолошко налазиште „Стари виногради“ налази се на обали широког ритског појаса уз ток Тисе, на самом улазу у Чуруг из правца Жабља. Познато је од 60-тих година 20. века. Од јула 1997. праћење радова на циглани која ради на овом локалитету, као и заштитна археолошка ископавања предузео је Музеј Војводине. Досадашњим истраживањима заштићена је површина од 4000 m2 и истражено 130 археолошких целина. Ископавања су помогли и омогућили Општина Жабаљ, Месна Заједница, Дом за душевно оболела лица, школа „Ђура Јакшић“ у Чуругу, и Музеј Војводине. Мали део својих обавеза испунио је закупац циглане. Налазиште је стављено под заштиту државе а овом изложбом на скроман начин представљен је мали део резултата који је остварен.
ПРВИ СТАНОВНИЦИ
Праисторијских налаза је врло мало и могу се сврстати у позно бронзанодопске. Припадају Белегишкој култури (1350.-900. пре н. е.)
СТАРОСЕДЕОЦИ И ОСВАЈАЧИ
Највећу површину заузимало је насеље протоисторијског периода. Према налазима са налазишта „Гомолава“ код Хртковаца у Срему, прва фаза насеља може се датовати од 1. века старе ере до 1. века нове ере. Издваја се више етнокултурних слојева који се преплићу у овом насељу. Најстарија је култура домородачког становништва — Панонаца. Оно је најпре било изложено келтском утицају. Мешавину староседелаца и новопридошлих Келта у средњем Подунављу римски писани извори називају Скордисцима. Затечене Скордиске јужно и западно од Дунава, почетком нове ере покоравају Римљани који доносе нове стране утицаје на овај простор. Није познато да је простор Бачке икада улазио у састав римске државе. Приближно у исто време са североистока у Панонију продиру Сармати, народ иранског порекла.
Током овог периода живело се у кућама правоугаоне основе укопаним у земљу дубље од 1 м, површине 10 до 20 m², у траповима различитих облика и димензија чувана је храна. Неко време ово насеље је било и ограђено. Од покретних налаза најбројнија је грнчарија. Највише је има рађене на брзом витлу, док је она рађена без витла знатно ређа. Такође се налазе ножеви, фибуле, наруквице од бронзе и гвожђа, а има и камених брусева и жрњева као и глинених пршљенака за вретено. Жетони од уломака посуда служили су за неку игру.
ЛИМИГАНТИ - СЛОВЕНИ, НА РАЗМЕЂУ ЕПОХА
У касноантичком периоду у Бачкој и Банату живе Лимиганти, робови Сармата. Племена позната поименце су Пикени и Амикени. У једном моменту Сармати, да би се одбранили од Германа, наоружају Лимиганте. Они искористе прилику и тим оружјем протерају своје господаре. Сармати после пљачки римских провинција покоре се римском цару и пожале како су изгубили своје робове. Због очувања таквог тадашњег поретка, римска војска предузме рат против Лимиганата. У сукобу 358. године страдала су бројна насеља Лимиганата. Они се наводно покоре римском цару али на превару покушају да га убију.
Лимиганти су живели у сталним организованим насељима уз воду, бавећи се пољопривредом и сточарством као основним привредним гранама. Живели су у полуземуницама квадратне основе, површине 9 до 16 м2, укопане до 1 м. Трапови су исти као и раније а пећи за спремање хране су биле земљане калотасте. Домаћа грнчарија прављена је у радионицама на брзом витлу или у кућној радиности гњетањем. Поред домаће, увожена је и римска грнчарија. Такође су проналажени пршљенци за вретено, гвоздени ножеви и камени брусеви и жрвњеви.
Из касноантичког доба ископано је неколико скелетних гробова.
Крајем 4. или почетком 5. века на просторе Паноније долазе Хуни. Из тог времена пронађена је једна полуземуница.Једини писани извор је путопис ретора Приска који се нашао у византијском посланству Атили 448. године. Он најмногољудније становништво Баната и Бачке не назива одређеним именом, али се детаљи из њиховог живота поклапају садетаљима из живота Лимиганата. Исте карактеристике каснији, средњовековни извори 5-6. века наводе за Словене, који се са ових простора и насељавају на Балкан.
ВАРВАРИ И ВИЗАНТИЈА
У „Старим Виноградима“ живело се и у 6. веку према налазима из једног трапа. Грнчарија у њему рађена је на брзом витлу и гњетањем. Око средине 6. века граница варварског света и Царства је на Сави и Дунаву. Територију северно од Дунава и Саве већином насељавају Словени. Године 567. из Азије на простор Паноније продиру Авари. Успостављају власт над Словенима и уз њихову помоћ даље организују походе на византијску територију.
НАСТАНАК ЧУРУГА
Непокретне налазе насеља 12. века чине скоро искључиво земљане калотасте пећи, којих је откривено десетак у слободном простору ван стамбених објеката. Пречник им је око 1 м. Треба поменути и ров који је остатак лакше ограде рађене од плетера.
Од покретних налаза присутна је искључиво грнчарија где преовладавају делови котлова. Насеље у „Старим Виноградима“ у 12. веку налазило се у тадашњој Угарској. Могуће је да баш ово локација средњовековног Чуруга којисе у писаним изворима први пут помиње 1238. године. Већину становништва у тадашњој Угарској чинили су Словени и Мађари, док су са истока пристизале номадске популације Печењега, Кумана и Уза. До драстичне промене долази од половине 13.века, зато што су Монголи 1241 -1242. године уништили већину насеља у тадашњој Угарској.
СРПСКИ ЧУРУГ
Са краја 17. века ископана је полуземуница димензија 8x3,5m, са две просторије и земљаном пећи. Кућа је најпре запустела и делимично затрпана а недуго затим обновљена у виду неке дашчаре која је служила као радионица за обраду метала. То доказују налази већег броја гвоздених алатки различите намене, гвоздена шљака, бронзане и сребрна игла за косу као и калуп за ливење дугмади. Та радионица страдала је у пожару а део њеног инвентара сачуван је у пепелу. Остали објекти из овог доба били су рибарске колибе. Рибари и мајстор ковач, односно ливац живели су изоловано, ван тадашњег насеља које се налазило на другој страни савременог Чуруга.
После Мохачке битке 1526. године, па до краја 17. века, Чуруг је улазио у састав Турске царевине, припадајући Темишварском ејалету. Завршетком Великог бечког рата и Карловачким миром из 1690. године територија Бачке потпала је под власт Аустрије. Насеље 17. века чинило је слично становништво, а чињеница да је Чуруг био у поседу деспота Ђурђа Бранковића, и да је током турске владавине пописан као српско насеље, посредно говори да су га Срби насељавали и у средњем веку. Археолошко сведочанство из тог времена је један објекат који је у фази истраживања.
ДИВЉЕ И ДОМАЋЕ ЖИВОТИЊЕ
Утврђено је 15 врста сисара, 3 врсте птица, 4 врсте риба, 1 врста гмизаваца и једна врста мекушца. Од домаћих врста гајени су говече, овца, коза, свиња, коњ, магарац и пас. Говече је највише заступљено у исхранидок се овце, козе и свиње скоро подједнако користе. Од дивљих животиња ловљени су јелен, срна, дивља свиња, зец, јелен лопатар, праговече, лисица, сива чапља и ћубасти гњурци.
У околним водама ловљени су шарани, штуке,сомови и кечиге. У два трапа пронађено је по више од 20 корњача које су чуване за исхрану.
