Грнчарија

Најбројнији налаз свих периода у „Старим Виноградима“ изузимајући гробове, јесте грнчарија. Различитог је порекла, начина израде и намене.

Налаза праисторијске грнчарије је врло мало, али они потичу из различитих периода, као што је неолит фото 1, енеолит фото 2 , и бронзано и гвоздено доба фото 3, 4, 5 .

Током 1. века појављују се три групе грнчарије. Две од њих су локалног порекла, док је трећа страног, келтског порекла. Грнчарија локалног порекла ради се без употребе витла — гњетањем и корене има у грнчарији старијег гвозденог доба. Прва група је западног, панонског порекла и углавном је чине лонци без врата фото 25 украшени урезивањем вертикалних и косих снопова линија чешљем. Друга група је источног, дачког порекла. Чине је лонци без врата али и са вратом и разгрнутим ободом, као и поклопци. Поклопци фото 24 су купастог облика са широко заравњеним врхом и овалним отвором за одушак. Лонци фото 26 су украшени пластичним тракастим и дугметастим налепцима као и спорадично урезаном једноструком линијом. Обе групе грнчарије карактерише шамот као основна примеса као и врло мала процентуална заступљеност наспрам грнчарије рађене на брзом витлу, келтске традиције.

Ова, трећа група грнчарије масовно је коришћена у „Старим Виноградима“, али је ту и произвођена. Открићем грнчарских пећи 1. века слајд 48, 49, 50, 51, 52, 53, 54, са техничким цртежом које су најпре биле наговештене грнчарским шкартом, потврђена је производња сиве глачане грнчарије на брзом витлу. Од грнчарског шкарта пронађени су делови непечених посуда фото 6, 7 као и деформисане посуде фото 9 услед превисоке температуре. Тестови глине фото 8 , 173 за производњу грнчарије као делови решетки грнчарских пећи пронађени у млађим објектима такође су указивали на постојање производног грнчарског центра. Сликани бокали, пехари и зделе фото 20 и фото 21 као и лонци рађени од глине са графитом фото 23 и лонци са млевеним шкољкама фото 22 као примесом у глини, сви рађени на брзом витлу, нису пронађени у близини грнчарских пећи, тако да се за сада може рећи да су вероватно у ово насеље доспевали из неког другог производног центра.

слика 2/11: Израда грнчарије на брзом витлу.

Локална производња занатски рађене грнчарије замрла је током 1. века и за сада нема доказа да је икада обновљена у овом насељу.

Крајем 2. и током прве половине 3. века мала је заступљеност сиве глачане грнчарије фото 90, и фото 91 за коју није јасно ког је радионичког порекла. Локално се производи гњетана грнчарија фото 87, 88, 89 доста грубе израде са шамотом као примесом и скоро увек без украса. Током овог периода највећа је заступљеност римске керамике која је током 1. века једва присутна, а у 3-4. веку њена заступљеност опада. Док се гњетана грнчарија користила искључиво као кухињска, римска је заступљена преко стоног посуђа (здела, чаша, крчага) фото 82, 84, 85 и ређе као амбалажа (амфоре и питоси) фото 83.

Током касноантичког доба, у другој половини 3. и у 4. веку гњетана грнчарија фото 106, 107, 108 је квалитетније израде, са ситније млевеним шамотом и боље печена. И даље је неукрашена и користи се пре свега за кување. Римску грнчарију фото 109, 110, 111 која се и сада користи на трпези једним делом замењује сива глачана грнчарија фото 100, 101, 102, 103, 104, 105 рађена на брзом витлу, која можда није произвођена у „Старим Виноградима“ али јесте локалне израде зато што су радионице за њену производњу пронађене и у нашем и у румунском делу Баната. Није баш јасно када тачно и под којим околностима долази до покретања радионичке производње грнчарије у касноантичко доба. У сваком случају грнчарију која у литератури слови као „сарматска“ и која је у технолошком смислу на високом нивоу који се може поредити са нивоом у римском лончарству производио је за шире тржиште неко са великим технолошким искуством, а не Сармати. Присутна на тржишту, високог квалитета била је у употреби код свих који су до ње могли да дођу. Нова појава у касноантичком добу јесте грнчарија на спором витлу фото 112, чија ће производња током Велике сеобе народа бити потиснута али ће почев од 8-9. века постати доминантна врста посуђа у целом словенском свету.

Током средњовековних периода, заступљених на овом налазишту грнчарија је различита зависно од периода и носилаца.

Тако се у кућама 6. века осим неколицине уломака гњетане грнчарије, табла 2/11-12 пре свега појављују посуде рађене на брзом витлу са песком у фактури, табла 2/1-6. То су увек лонци који задовољавају потребе кухињске грнчарије док се на трпези користе зделе и пехари такође рађени на брзом витлу који су споља црно глачани фото 175. Овакав контекст грнчарских налаза на неким другим налазиштима пре свега се везује за Гепиде.

У кућама 9. века налазе се типични лонци фото 176 за то време, рађени на спором витлу, са песком у фактури који су украшавани чешљем. Произвођачи и корисници таквог посуђа су Словени.

У објектима 12-13. века налази се кухињска грнчарија у облику лонаца фото 186 и котлова фото 187. Ово посуђе је рађено осим изузетака на спором витлу, котлићи нису украшени док су лонци украшавани урезивањем и јамицама на рамену. Лонци су рађени у традицији ранијег словенског лончарства која се преноси у сфери технологије и на котлове иако њихово порекло треба тражити међу номадским народима почев од Мађара у време њиховог доласка, па до Печењега, Уза и Кумана који су током 11-12. века боравили на овим просторима. Као основна примеса налази се песак. Као изузетан примерак треба поменути део керамичког жишка фото 192, од кога је сачуван само кљун.

Посуђе 15-16. века чине лонци фото 193 рађени на спором и брзом витлу који у фактури имају песак или калцит. Ово посуђе присутно је код Срба тог времена, а у врло мало измењеном облику наставља се његова производња и у 17-18. веку када је доспело и у земунице тог времена ископане у „Старим Виноградима“. У оба периода, осим таквих лонаца појављују се и лонци и крчази рађени на брзом витлу са песком у фактури који су средњоевропске провенијенције фото 197. Током 17-18. века појављују се и посуде турског порекла које су на брзом витлу, сиве боје фото 196, као и глеђосане тестије. Глеђосане зделе и бокали српске традиције такође су присутни у овим објектима фото 194, 195