Српско насеље предтурског и турског доба
(15-17. век)

Насеље 15-16. века

Насељу 17. века предходило је насеље из времена турских напада на ове просторе током 15. и 16. века. Објекти овог периода нису истраживани на ископу од 1997. до 2002. године, али око 300 м северно од археолошког ископа оштећен је укопани објекат већих димензија. Грнчарија фото 193 из овог објекта рађена је на брзом витлу. Поред лонаца табла 4/2-4 , који су најбројнији, нађени су и делови бокала табла 4/1. Сличан бокал из Београда датован је у период од 1427. до 1521. године, док је лонац 15. века из Новог Бечеја одговарајући једном од лонаца из Чуруга. На великом простору око овог објекта бројни су површински налази истог периода. Треба споменути да је оближњи Бечеј у то време био у поседу српских деспота карта 8. [1]

[1] Преузето из Историја српског народа II, Београд 1982.


Фото 193: Делови посуда на брзом витлу

Табла 4/1-4: Делови посуда на брзом витлу

Карта 8: Поседи српских деспота у Угарској

Насеље 17. века

Последњи хоризонт насељавања „Старих винограда“ припада другој половини 17. века. Објекти овог периода концентрисани су уз саму обалу. Поред три велике куће, од којих је једна слајд 131 са техничким цртежом имала две просторије, и неколико мањих колиба слајд 132, овде су се налазили и трапови слајд 133 већих димензија. Поред грнчарије — лонаца рађених на брзом витлу, са калцитом у фактури, глеђосаних здела фото 194 и бокала фото 195, сиве глачане трпезне керамике фото 196, као и крчага средњоевропског порекла фото 197 — у овим објектима пронађени су рибарски тегови фото 198, калуп за ливење дугмади, сребрна фото 199 и бронзане фото 200 игле за косу, глинене луле фото 202 и више гвоздених алатки фото 201 . Од коштаних предмета пронађена је једна клизаљка фото 203 и једно шило фото 204 , а од камених један кремен фото 205 .

У остави накита и новца из друге половине 17. века из Ритопека пронађене су игле са лоптастом ажурираном главом, којима је сасвим слична сребрна игла из Чуруга.

Лонци са калцитом, као и сребрна игла за косу, указују пре свега на српско становништво Чуруга, које се на ове просторе насељавало масовније од времена турског освајања Србије, а нешто касније и Угарске карта 9, [1] али учествовало и у чувеним аустријко-турским ратовима крајем 17. и почетком 18. века карта 10. [2]

1 Преузето из Историје српског народа III-1, Београд 1993.

2Преузето из Историје српског народа III-1, Београд 1993.

Насловни екранСадржајИмпресумКонтактEnglish