Лимиганти на удару Римљана и Сармата
(3-4. век)
Током 4. века насеље се знатно увећава, вероватно приливом новог становништва. Међу око 190 истражених објеката налази се око 25 кућа, бројни трапови, три објекта са „тунеластим“ пећима, објекат у облику корита, као и већи оградни ров. Куће су различитих облика и могу се поделити у четири типа:
1. полуземунице слајд 65,66,79 скоро квадратне основе са правилним угловима, правилних страница дужине 3 до 4 м и равног пода. Могу бити са калотастим земљаним пећима и без њих, а на источној и западној страни имају јаме за стубове који су носили кров на две воде; 2. полуземунице слајд 76,77 скоро квадратне основе, са централним стубом за кров, димензија око 3 х 3 м; 3. полуземунице слајд 64 са техничким цртежом и анимацијом, и слајд 69,70 скоро квадратне основе са заобљеним угловима, правилних страница дужине 2,5 до 3 м и равног пода, без пећи; 4. полуземунице слајд 67, 68, 71, 72, 73,74, 78, са техничким цртежом скоро квадратне основе које могу имати правилне или неправилне углове, странице 2,50 до 2,80 м дужине и земљане калотасте пећи. Изузетак од наведених станишта чини земуница слајд 75 издужене правоугаоне основе, димензија 8 х 3 м, коју чине две просторије укопане до различитих дубина.
Неразјашњена је намена објеката са „тунеластим“ пећима слајд 86, 87, 88, 89, 90. Пећ у једној просторији преко „тунела“ дужине 2 до 5 м била је повезана са другом просторијом. Један објекат већих димензија, са прилазним степеништем, имао је две „ тунеласте“ пећи, на северној и западној страни.
Трапови слајд 80, 81, 82, 83, 84, 85 цилиндричног, бачвастог или крушколиког облика су пречника 1 до 2 м и дубине до 2,5 м.
Старије касноантичке објекте је пресекао поменути оградни ров слајд 91, 92, ширине око 1 м, настао приближно средином 4. века. Ров је затварао правоугаону или квадратну површину, једне странице дуге око 100 м. На истоку ова површина је била отворена према обали рита. Мада се и унутар ограђеног простора налазе малобројни објекти 4. века, већина је сконцентрисана са спољне стране рова. Израда дрвене надоградње полуземуница, палисадног утврђења, као и моноксила и сплавова, захтевала је одређено дрводељско умеће слика 2/8 .
По некада, као и у 1. веку, у укопима се налазе скелети паса слајд 93 , целе посуде слајд 95,96, 97, или цели метални предмети попут фибула слајд 94 .
На западној страни насеља, у 3-4. веку, природна депресија је прилагођена у канал ширине 5–6 м, дубине око 3 м. Иако намена није сасвим јасна канал је свакако ограђивао насеље, а могао је служити и као водена комуникација, с обзиром да је испуњен муљевитом земљом.
Према врстама грнчарије издвајају се две групе објеката 4. века. За обе групе карактеристична је сива глачана грнчарија рађена на брзом витлу. Она је уједно процентуално најзаступљенија, са различитим облицима трпезног и амбалажног посуђа. Од трпезног посуђа најзаступљеније су зделе фото 100, а ређи су бокали фото 101 и чаше фото 102. Међу амбалажним посуђем присутне су амфоре фото 103 и питоси фото 104, док су посуде типа лонца фото 105 такође могле служити за чување мање количине хране, али и за кување. Поред сиве глачане грнчарије, у прва два типа станишта, у већини трапова, као и у објектима са „тунеластим“ пећима, појављује се грнчарија рађена гњетањем, са шамотом у фактури и увезена стона и амбалажна римска грнчарија. Међу гњетаном грнчаријом су најчешћи лонци фото 106 и поклопци са дугметастом дршком фото 107, који служе за спремање хране слика 2/ 12 а има и чаша фото 108 које су могле служити за чување зачина али и за алкохолна пића.
Стона римска грнчарија заступљена је најчешће зделама и тањирима фото 109, док се увезена роба допрема у амфорама фото 111. Малобројни примерци мањих лонаца фото 110 коришћени су као кухињско посуђе које је допуњавало постојеће домаће.
У два последња типа кућа, у мањем броју трапова, као и у објекту у облику корита, поред сиве глачане грнчарије појављује се углавном грнчарија рађена на спором витлу фото 112, најчешће са песком у фактури, украшена чешљем. У овој врсти грнчарије скоро искључиво су присутни лонци. Може се претпоставити да су објекти са грнчаријом рађеном на спором витлу млађи од оних без ње.
Као и у каснолатенском периоду, и у позноантичком наилази се на релативно честе предмете од камена, кости и метала, али и глине, који не спадају у избор посуђа као најчешћег археолошког налаза.
Најпре треба споменути предмете од глине, а међу њима најчешће „жетоне“фото 113, који су истог изгледа а вероватно и функције као и они каснолатенски. Да су жетони рађени и у 4. веку, а да то нису каснолатенски примерци који су у позније објекте доспели из старијих археолошких слојева, сведоче примерци који су рађени од касноантичких посуда као што су поменуте на спором витлу фото 114 или римске фото 115. Оваква врста налаза говори о извесном континуитету културе током целог античког доба.
Следећи по бројности међу глиненим предметима су пршљенци за вретено, од којих су неки рађени од уломака посуда фото 116, док су други посебно израђивани фото 117. Уломци посуда коришћени су за различите сврхе, а једна од њих је као подлога за сецкање хране фото 118. На неколико уломака гњетаних посуда видљиви су отисци текстила, ткања фото 119. Међу осталим глиненим предметима присутни су тегови фото 120, део предмета који је можда био фигурица фото 121, као и једна глинена перла фото 122.
Перле су најчешће међу украсима, а најрадије су прављене од стакла фото 123, иако поред глинене има и примерака од кости фото 124. Осим перли пронађен је и један камени амулет фото 125 који је можда имао и украсну функцију.
Осим перли, од стаклених предмета је познат само један уломак стопе неке посуде фото 126.
Од камених предмета најчешћи су брусеви фото 127 који су могли имати и функцију оштрења шила фото 128, а за њима следе делови жрвњева фото 129 који се ретко налазе у већим комадима или цели. Кремен фото 130 је редак али присутан налаз.
Коштани предмети су и у овом периоду произвођени у самом насељу о чему говоре полупроизводи фото 131, а међу готовим предметима треба споменути шила фото 132, део чешља фото 133, глачалице фото 134 оплате фото 135 и дугмета фото 203.
Од железних предмета присутни су скоро искључиво ножеви фото 136, иако има и железних фибула фото 137. Фибуле су углавном прављене од бронзе фото 138, а међу њима се посебно издваја кружна фибула која у себи има стилизован Христов монограм фото 139. Касноантички бронзани новац фото 140 је био у употреби у „Старим Виноградима“, али је ипак доста редак археолошки налаз овде. Међу осталим предметима од бронзе присутни су пре свега украси, као што су наруквице фото 141, али и употребни предмети као што су игле фото 142 и дугмад фото 143. Јединствен налаз на нашем простору представља бронзана кокарда — украс за капу фото 144, рађена ливењем, лемљењем украсних жица и гранулацијом. Потиче са источноевропског, прицрноморског простора.
Једна група сиве глачане грнчарије, као и грнчарија рађена на спором витлу, показује сличности са налазима из Падеја, из друге половине 4. века, док други примерци сиве глачане грнчарије одговарају по облику гробним прилозима из некрополе код Суботице с краја 4. и почетка 5. века. У Мађарској зделе са задебљаним ободом, сличне примерцима из Чуруга, датују се у 4. век. На некрополи код Суботице нађена је и гвоздена Т-фибула са опругом, слична чурушком налазу.
Као и у старијем насељу, различитост архитектуре и грнчарије вероватно указује на мешовит етнички састав становништва, мада се основни облици материјалне културе 3-4. века из „Старих Винограда“ могу препознати у култури Лимиганата карта 4, за сада боље истраженој у Банату. О овом народу, прворазредне писане податке из 4. века даје римски историчар Амијан Марцелин. Окосницу ових података чини рат између Лимиганата са једне, и римске војске и Сармата, са друге стране слика 2/ 16.