ИЗЛОЖБА МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ
Станко Трифуновић
„Лимиганти - загонетка археологије“
Чуруг-мај 2001.
Из података које нам даје Амијан Марцелин у 4. веку, јасно је да на простору данашње Бачке и Баната живе две групе становништва, које се суштински разликују по начину живота. И једне и друге историчар назива Сарматима. Међутим једне наводи као Слободне Сармате, а друге као Ропске Сармате или Лимиганте.
Још од Тацита, римског историчара из 1. века, познато је да су Сармати народ који, као и други номади, живот проводи на колима и коњима. За разлику од њих, становништво које Амијан Марцелин назива Лимигантима је седелачког карактера са дугом традицијом таквог начина живота. У 4. веку, на простору данашње Бачке и Баната, позната су два племена овог народа - Амикени и Пикени.
Насеља 3-4. века која су врло слабо истраживана, раније су погрешно приписивана Сарматима. Сада знамо да она припадају Лимигантима, чија материјална култура свакако није сарматска. То су стална насеља, по правилу уз воду, у којима се граде надземне и укопане куће. Из писаних извора, знамо да Лимиганти вешто користе сплавове и чамце издубљене у стаблу (моноксиле). Њихов језик се разликује од Сармата. Нису коњаници, као Сармати, не носе оклопе од рожнатовине, већ се бране штитовима, мачевима и копљима. Забележен је њихов понос и храброст у борби, што их такође разликује од Сармата. Важне одлуке доносе на Савету стараца, као што то чине Словени на Скупштини у 6. веку. Баве се земљорадњом, о чему сведоче бројни трапови и питоси за складиштење жита, жрвњеви и отисци зрна житарица на грнчарији. Основна пољопривредна култура је просо а за њом следи пшеница. Лов је имао занемарљиву улогу у исхрани месом, док је такве потребе обезбеђивао узгој говеда, оваца и свиња. Гвожђе се бар једним делом добијало из тзв. блатних руда са лесних лежишта у Бачкој и Банату.Лимиганти поред традиционалне кухињске грнчарије коју израђују без употребе витла (гњетањем), масовно производе занатску грнчарију на брзом витлу. Радионице за њену израду пронађене су на територији Баната. Њена основна особина је углавном сива боја и глачана површина, а намењена је за стону употребу и амбалажу. Занатска грнчарија за кухињску употребу производи се на спором витлу, а за разлику од претходио наведене украшава се урезивањем различитих мотива чешљем. Оваква грнчарија, једна је од особености културе Лимиганата у 4. веку, а постаће правило каснијих, раносредњовековних словенских култура.
Лимиганти тргују најчешће са становништвом Римског царства на дунавској граници али и са становништвом закарпатских области. Најчешћи доказ су делови римских посуда и римски новац, као и жрвњеви од камена пореклом са Карпата у насељима Лимингата.
Овако сажето описане особине Лимиганата у 4. веку познате су код Словена који живе на просторима установљених оновремених археолошких култура (Пшеворска, Прешовска, Кијевска и Черњаховска) у данашњој Пољској, Словачкој, Русији и Украјини. На сличан начин живе и Словени који се од 5-6. века помињу на панонско-балканском простору.
То значи да у касноантичком добу постоји особена археолошка култура чији су носиоци у југоисточном делу Паноније Лимиганти. Географске и хронолошке границе те културе нису до сада прецизно установљене. Нова археолошка истраживања, као што су ова текућа у Чуругу, као и будућа, даће велики допринос расветљавању ове археолошко-историјске загонетке.
БАРАНДА — „ЦИГЛАНА“
Налазиште је, на улазу у село, на обали рита који је пунио Тамиш, чије је корито удаљено 1-1,5 км. Због заштите од позајмишта земље, Народни музеј из Панчева је 1961. године обавио ископавања. Музеј Војводине је 1993. године извео сондажна ископавања на другој страни налазишта. Утврђено је да налазиште захвата површину од око 25 хектара: Према досадашњим индицијама главни стамбени део са надземним кућама концентрисан је на простор од 100 х 50 м, можда и ограђен, док је остала површина служила за помоћне и економске објекте.
Истражена је једна цела и делови од две надземне куће које оријентацијом прате обалу рита. Димензије кућа су од 4 х 5 м до 5 х 10 м. Грађене су од балвана или дасака, са земљаним подовима на 0,40 м дубине, и земљаним пећима. Све куће су изгореле у пожару. Ван овог простора истражена је полуземуница, страница 3,5 м и цилиндрични трапови пречника 1,5 до 2 м, дубине до 2,5 м.
Међу обиљем налаза у овим објектима пронађени су делови необичних посуда које су вероватно служиле за неко од алкохолних пића (медовине или пива?).
ПАДЕЈ — „ЦИГЛАНА“
Налазиште је источно од села на ужој страни елипсоидне греде дуге 6 км која се као острво издизала 3 до 4 м из ритског појаса уз Тису и Златицу. Од после Другог светског рата на локалитету ради циглана а од 1994. године Музеј Војводине је у пар наврата обавио заштитна археолошка ископавања.
Утврђено је да је касноантичко насеље захватало површину од више хектара а археолошки је истражено 27 стамбених и економских објеката и 5 гробова. Истражени стамбени објекти су земунице и полуземуница димензија 3 х 3 м. Полуземуница је испод дрвеног пода на 1,5 м имала подрумски простор, а са северне стране и 1 трап коме се прилазило из куће. Под у земуници је био земљани, на око 2 м дубине.
Остали истражени објекти су трапови бачвастог, крушколиког и цилиндричног облика, пречника 1,5 до 2 м и дубине 2 до 2,5 м.
БАНАТСКИ КАРЛОВАЦ — „ЦИГЛАНА - СТАРИ ИСКОП“ И „КАЛВАРИЈА“
Налазиште Калварија представља уствари нови ископ циглане, а оба налазишта су на периферији села према Вршцу. Смештена су на обали великог Вршачког рита и захватају површину од 10 и више хектара. Оба налазишта су врло оштећена цигларским ископом а археолошки подаци су до 1996. године сакупљени тек спорадично. Те године Завод за заштиту споменика културе из Панчева обавио је прва заштитна археолошка ископавања.
Међу археолошким налазима везаним за различите епохе од бакарног доба до позног средњег века издваја се налаз дела полуземунице, реконструисаних димензија од 4 х 3 до 4 х 4 м. Полуземуница је вероватно имала земљану пећ.
Међу бројним налазима који потичу са „Старог ископа“ издваја се налаз необичне посуде сличне онима из Баранде, која је вероватно служила за неко од алкохолних пића.
„Калварија“
„Циглана - Стари ископ“
ЧУРУГ — „СТАРИ ВИНОГРАДИ“
Ово археолошко налазиште је на обали широког ритског појаса уз ток Тисе, на самом улазу у Чуруг из правца Жабља. Познато је од 60-тих година 20. века. Од јула 1997. године праћење радова на циглани која ради на овом налазишту, као и заштитна археолошка ископавања предузео је Музеј Војводине. Досадашњим истраживањима заштићена је површина од 7000 м2 и истражено преко 260 археолошких целина које припадају хронолошком распону од бронзаног доба до 17. века.
Поред бројних трапова касноантичког доба који су цилиндричног, бачвастог и крушколиког облика, пречника 1 до 2 м и дубине до 2,5 м, пронађене су земунице и полуземунице којих има различитог облика и археолошког садржаја.
а) земунице скоро квадратне основе, са заобљеним угловима неправилних страница и неравног пода. Ове куће укопане су до 1,80 м дубине, страница 3 до 4 м и немају пећи.
б) полуземунице скоро квадратне основе са правилним угловима, правилних страница и равног пода. Укопане су 1 до 1,30 м дубине, страница 3 до 4 м, могу бити са калотастим земљаним пећима и без њих а на источној и западној страни имају јаме за стубове који су носили кров на две воде.
в) полуземунице скоро квадратне основе са заобљеним угловима, правилних страница и равног пода. Укопане су око 1 м, страница 2,5 до 3 м и немају пећи.
г) полуземунице скоро квадратне основе које могу имати правилне или неправилне углове, странице и под. Укопане су 1 до 1,5 м, страница 2,5 до 2,80 м и имају земљане калотасте пећи.
Сива глачана грнчарија домаћих радионица заједнички је именитељ сва четири типа станишта. Поред ње у прва два типа појављује се грнчарија рађена гњетањем у кућној радиности и увезена амбалажна и стона римска грнчарија.
У друга два типа станишта поред сиве глачане керамике појављује се углавном грнчарија домаћих радионица рађена на спором витлу. По садржају, већина трапова се подудара са прва два типа станишта.
Изузетак од наведених станишта чини земуница — полуземуница са две просторије укопане до различитих дубина. Странице, под и углови су правилни а димензије су 8 х 3 м. У укопу се поред римске стоне грнчарије налазила сива глачана керамика рађена на брзом витлу као и гњетана и керамика рађена на спором витлу.
На западној страни насеља у 3-4. веку природна депресија прилагођена је у канал ширине 5 до 6 м, дубине око 3 м. Иако намена није сасвим јасна канал је свакако ограђивао насеље а могао је служити и као водена комуникација.
Приближно средином 4. века у насељу отвореног типа подигнута је нека врста палисадне ограде која је захватала правоугаону или квадратну површину чија је једна страница била око 100 м. Иако разлог њеног подизања још није јасан, могло би се помишљати на довођење у везу са догађајима из римско-лимигантског рата 358-9. године.
Налазиште у Чуругу има посебан значај у односу на остала истраживана насеља Лимиганата зато што има археолошке објекте из старијих епоха од 4. века, све до краја 1. века старе ере. Археолошке целине 2. и 3. века за сада су јединствене у Банату и Бачкој, а могу понудити податке за решавање питања настанка културе Лимиганата касноантичког доба.
аутор: Станко Трифуновић