Споменик краљу Петру I Карађорђевићу из Старе Кањиже у Музеју Војводине – решена мистерија?

.

 Већ више од 30 година у Музеју Војводине депонован је камени споменик, стојећа фигура мушкарца у војној униформи, за који се не зна одакле је донет и кога је представљао. Не постоји податак када је споменик аквизиран, због чега до сада и није био уведен у главни инвентар Музеја. Према сећању запослених Музеја Војводине, споменик је донет из једног већег градског места у Војводини, где се првобитно налазио на градском тргу, али је, по избијању светског рата (без прецизније информације), био срушен.

Ускршњи обичаји Срба у Војводини

.

 Последња, седма недеља Ускршњег поста се у народу назива Велика или Страсна недеља, тако да се и сви дани у тој недељи називају велики. У традицијској култури Срба у Војводини ови дани обиловали су обредном праксом, која је нарочито изражена на Велики четвртак и Велики петак. Ови обичаји били су везани за догађај Христовог страдања, и многи су прописани од стране Цркве. До Великог четвртка су сви већи послови бивали завршени, јер се од овог дана више није радило, већ се живот сводио на ишчекивању највећег годишњег празника – Ускрса.

Шта се крије у османлијским и аустријским „подземним контејнерима“ на Петроварадину?

.

 На Петроварадинској тврђави у Новом Саду своје уточиште пронашли су припадници скоро свих праисторијских култура које су боравиле на овом простору. У лесним наслагама који прекривају зелену стену пронађене су неандерталске алатке, старе око 45000 година. Изгледа да је само првим ратарима и сточарима на овом простору сметала „промаја“ педесетак метара изнад реке. „Гиблатар на Дунаву“ запоседају Келти, Римљани и др. Од 29. јула 1526. османлијски освајачи са Петроварадинске стене уживају у раним јесењим заласцима сунца над Дунавом сладећи се грожђем, смоквама, купинама, крушкама... и то у великим количинама. Пошто у то време није било депонија, своје отпатке бацали су у јаме на самом платоу. Било је ту свега, од поломљених керамичких посуда, љуски јаја, костију животиња па све до семенки горе наведених воћака. Изнад једне овакве јаме, много година касније, посетиоци ЕXIT фестивала ђускали су уз реге ритмове. Њихово ђубре, међутим, није остајало ту.

Његово величанство – пешкир

.

                                                

 Један од најважнијих предмета у човековом животу је пешкир, јер је он у човековом окружењу од првог до последњег дана. Он нас дочекује и испраћа са овог света. Он је ту поред нас од јутра до вечери, он је ту кад тугујемо, али и кад се радујемо. Он је ту чим отворимо очи, пре и после јела, он је ту кад нешто радимо, али и кад рад завршимо. Дакле, без његовог величанства – пешкира не можемо замислити дан, па ни цео живот. Зато је и настала ова прича о пешкирима из наше Колекције у којој чувамо око 700 различитих пешкира свих етничких заједница Војводине.

Фабрика цемента у Беочину

.

 Међу најразвијенијим индустријским гранама на подручју данашње Војводине током 19. века, били су цигларство и производња грађевинског материјала. Значајнијих циглана и црепана у данашњој Војводини било је у Кикинди, Новом Бечеју, Бачкој Тополи, Суботици, Апатину, Панчеву итд. Међутим, највеће индустријско постројење из области производње грађевинског материјала, била је цементара у Беочину. Она је почетком 20. века давала око половине целокупне производње цемента у Угарској.

Римска преслица од слонове кости

.

                   

 Један необичан предмет од слонове кости из римског доба изложен је на Сталној поставци Музеја Војводине. У музејској колекцији нашао се 1953. године, када је откупљен као случајни налаз из једног гроба. Предмет је пронађен у селу Петровци код Вуковара, где је евидентирано постојање локалитета из римског периода. Сматра се луксузним производом, пре свега због материјала од којег је направљен, али и начина израде који сугерира велико умеће мајстора.

Новчаница Краљевине Србије од 10 динара из 1893. године

.

 Новчаница од 10 динара Привилеговане народне банке Краљевине Србије израђена је 1893. године, али је у оптицај пуштена тек 15 година касније, тачније након одобрења министра народне привреде Косте Главинића 13. септембра 1908. године. Ова новчаница је интересантна, јер је носилац две монете: динара са једне и франка са друге стране. Израђена је у Паризу, у Banque de France.