Технике осликавања римских зидних слика

.

Ретуш при конзервацији римске фреске

Фреско техника

Назив фреско (италијански fresko - свеже) се може применити само на зидне слике изведене фреско техником. Ова техника представља процес сликања на влажној подлози - малтеру. Слој малтера на ком се осликавало је свега пар милиметара дебљине. Везивање пигмената за подлогу је производ хемијске реакције између гашеног креча и угљен диоксида из ваздуха, при чему долази до испаравања воде. При овој хемијској реакцији на површини фреске се ствара провидна скрама од калцијум карбоната. Због овакве везаности пигмента и његовог продирања у горњи слој малтера (италијански назив intonako), фреско техника спада у најтрајније технике зидног сликарства које трпе и спољашње услове. Фреско техника, при изради, захтева брзину и погодне временске услове.

Хемијске реакције при осликавању фреско техником

Фреско техника подразумева да се пигменти мешају са кречном водом и наносе на свеж малтер. Кречно везиво се разликује од других, оно ствара кристале који из калцијум-хидроксида прелазе у калцијум-карбонат. Калцијум-карбонат (CaCo3) при печењу ослобађа угљен диоксид (CO2) и прелази у калцијум-оксид (CaO), односно живи креч, који са водом даје калцијум-хидроксид (Ca(OH)2), тј. гашени креч. При фреско техници калцијум-хидроксид, који је у малтеру, из ваздуха узима угљен диоксид, док вода испарава и поново се претвара у калцијум-карбонат:

CaCO3

-CO2

CaO

+H2O

Ca(OH)2

-H2O

CaCO3

 

 

+CO2

Техника темпера римских мајстора - секо техника

У овој техници зидови се осликавају на сувом малтеру. Везива за пигменте су различита, уобичајено везиво се добијало од јаја. Жуманце садржи 47 % воде, беланчевина, лецитина, уља и обојеног лутелина. Јајчано уље садржи олеинску и линолинску киселину, што даје обојеној површини еластичност и постојаност. Лецитин веже воду из жуманцета са бојом. Ова техника потиче још из Египта. Плиније каже да јајчана боја даје сјај и живост и да мора постојати подлога да не би дошла у додир са кречом из малтера.

Поред јајчане коришћена је и биљна емулзија, која се добијала од смокве, млечике и других биљака које садрже млечни сок. Биљни млечни сок садржи 70% воде, смоле, беланчевина и шећера. Поред одличних везивних квалитета ова емулзија има добру способност конзервирања боје. Вероватно из тог разлога наилазимо на различите рецептуре мешавина ове две емулзије. На пример: жуманце се извади из опне и помеша са биљним соком у размери 3:1 и дода се вода приближно количини жуманцета. Уместо жуманцета се употребљавало и биљно туткало, које се добијало при кувању пшеничних зрна.

Комбинација фреско и секо технике или mezzo fresko

При осликавању секо техником дешавало се да се поједини делови малтера осуше и тада се зидна слика завршава секо техником. Овај поступак се називао mezzo fresko. У овој техници као везиво се користило кречно млеко или калцитно-арагонитно млеко.

Драгана Живковић, конзерваторка-саветница

 

Број 1 – поклон за друга Ису

.

Иса Јовановић спада међу најистакнутије учеснике НОП-а и КПЈ/СКЈ-а пореклом из Војводине. Рођен је 24. априла 1906. године. Његово родно место је јужнобанатско село Избиште, из ког је био родом и Жарко Зрењанин. Јовановић је у Вршцу завршио занатско-трговачку школу и металостругарски занат. Убрзо се сели у Београд, где већ 1928. постаје члан КПЈ-а. У периоду од 1932. до 1939. хапшен је у више наврата и осуђиван на краће казне затвора (до 30 дана), или ослобађан. У међувремену је постао члан ГК Београда и оснивач организације КПЈ-а међу београдским металским радницима.

Сомборски соколи и Соколски дом

.

Сомборски часопис Соколска мисао

У Сомбору је још почетком седамдесетих и током осамдесетих година 19. века почео да се развија организовани спортски и такмичарски живот (мачевалачки, гимнастичарски, атлетичарски, пливачки, тенисерски и коњички). Сомборски Срби су још 1907. почели да раде на оснивању српског „Сокола“, а истовремено су тражили помоћ за изградњу дома. Правила Српског соколског друштва „Братсво“ у Сомбору одобрило је Угарско министарство унутрашњих дела, а први председник сомборских српских сокола био је овдашњи адвокат и посланик у градском сабору др Давид Коњовић. Већ 1912. године овде је основан још један српски „Соко“ чијим радом је руководио свештеник Милутин Гавриловић, али је надлежно министарство три пута одбило да потврди друштвена правила овог друштва. Рад свих соколских друштава је престао почетком Првог светског рата.

Савез пионира Југославије

.

Једна од масовних друштвених организација у социјалистичкој Југославији, настала по узору на сличну совјетску, био је Савез пионира Југославије. Основан је на Првом конгресу Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије (УСАОЈ), одржаном од 27. до 29. децембра 1942. у Бихаћу, са циљем окупљања најмлађих око Народноослободилачког покрета током Другог светског рата. Бројни делегати на том конгресу, курири и борци у редовима Народноослободилачке војске, били су по годинама деца.

У послератној Југославији свако дете са 6 или 7 година, у првом разреду основне школе, обавезно је постајало члан Савеза пионира и то крајем новембра, поводом тадашњег Дана Републике. Био је то симболички чин равноправног укључивања најмлађих у заједницу, у друштвени живот.

Фотографија преузета са www.mreza-mira.net

Албум Грбови Југославије

.

Прикупљање и проучавање хералдичке грађе на овим просторима има веома дугу традицију. Збирка хералдика Музеја Војводине обухвата грбовe племићких породица, градова и места од 16. до 20. века. Рађени су на пергаменту, хартији, свили, металу, дрвету, гипсу, a њихов развој можемо пратити на дипломама, печатима и другим музејским предметима.

Херојева гитара

.

Гитара Ђорђа Зличића. Његов параф се види на дну корпуса

У Збирци историјских предмета Одељења за савремену историју Музеја Војводине налази се једна мала гитара. У унутрашњем делу, на дну корпуса, и данас је видљив потпис њеног власника, народног хероја Ђорђа Зличића.

Ђорђе Зличић-Цига рођен је 4. маја 1920. године у Ђурђеву, у сиромашној занатлијској породици. Његова породица се 1926. сели у Нови Сад, где Ђорђе завршава основну школу и уписује гимназију, али је, због изненадне очеве смрти, напушта у другом разреду и уписује се на типографски занат. Упознавши од малих ногу тежак раднички живот, још као дечак прихвата напредне идеје. Већ на почетку свог шегртовања, 1937. године, постаје члан левичарски оријентисане организације Уједињени раднички синдикати, а исте године се учлањује у Омладински културно-привредни покрет (ОМПОК), напредну просветну организацију војвођанске омладине, чије је седиште било у згради Матице српске.