Kрст са базом и седефним интарзијама из Фрањевачког самостана у Бачу

.

Kонзервација, рестаурација и реконструкција


Изглед крста пре третмана

У самом центру Бача, уклопљен у амбијенталну целину места налази се Фрањевачки самостан. У тишини, сведочи о вековном континуитету живота, коришћења, освајања и разарања, али и о суживоту и мултикултуралности овога краја. Током своје историје манастирски комплекс је неколико пута обнављан и дограђиван о чему сведоче многобројни историјски извори.

Борђош – насеобина стара 7000 година

.

Археолошка истраживања локалитета Борђош код Новог Бечеја почела су 2014. године као резултат сарадње стручњака Музеја Војводине и Института за праисторију и протоисторију Кристијан Албрехтс Универзитета из Кила у Немачкој.

 
Археолошко ископавање локалитета Борђош

Здела са фигуралним представама из Чуруга

.

У Чуругу, на налазишту Стари виногради, међу бројним налазима делова различитих посуда, пронађени су и делови једне зделе, која се по мотивима украса на себи, издваја из тог мноштва. Здела је била израђена од квалитетне глине, на брзом-ножном витлу, печена у грнчарској пећи. Тамно сиве је боје печења, углачане спољне и унутрашње површине. Цилиндричног је облика, са једва израженом стопом. Производ је локалних мајстора грнчара из 4. века, а чини део материјалног наслеђа археолошке културе Лимиганата у панонском Варварикуму.

Покладно маскирање

.


Покладна маска, Стража, Банат, 1969.

Маска је реквизит који се често појављује у ритуалима и у народним обредима. Када су у питању годишњи обичаји, у нашим крајевима маскирање је присутно највише у зимском циклусу (вертепаши, звездари, а у неким местима и коринђаши) и почетком пролећа. Веровало се да се помоћу њега маскирани ослобађа своје личности и добија магијску моћ у доба када сунце треба да победи сурову зиму.

Обичаји везани за Беле покладе

.

Љуљашка (слов. čertovo koleso – коришћена и током поста), Арадац, друга половина 20. века.

Покладе, последњи дан пред почетак поста, представљају значајан прелаз између два различита периода, те су у прошлости биле обележаване на разне начине. Беле покладе (Велике, Ускршње или Проштене) падају уочи Ускршњег поста, најдужег и најстрожег поста у години. Највише обичаја управо је карактеристично за ове покладе – они су се вршили током читаве седмице која је претходила том посту (Беле недеље), а Беле покладе (у недељу) су њен врхунац.

„Живео 8. март!“ - Војвођанка у борби

.

Други број Војвођанке у борби изашао је поводом Дана жена

Други светски рат је на простору Србије и Југославије био једна од преломних тачака у борби за равноправност полова и постепено изједначавање мушкараца и жена у политичким, друштвеним и културним правима и обавезама. Југословенски комунисти, који су предводили покрет отпора окупације земље, и пре 1941. су као део свог програма истицали потребу за женском равноправношћу и ослобађањем од традиционалних и патријархалних вредности. Такође су се залагали против потчињеног положаја жене у друштву. Њихове идеје су реализоване након ослобођења земље, када су и жене добиле право гласа на изборима 1945. године. Политичка и друштвена равноправност жена је утемељена, поред осталог, и на њиховом учешћу у покрету отпора и борби против окупатора. Жене су учествовале у рату као курирке и болничарке, али и као илегалке и ратнице на фронту, док су поједине револуционарке, као што су Нада Димић, Лепа Радић или Соња Маринковић постале симболи борбе и узори каснијим генерацијама. Оне су показале својим саборцима да су по храбрости и способностима једнаке мушкарцима.