Графике Богомила Карлавариса у Музеју Војводине

.

Новосадски уметник и фотограф Иван Карлаварис је Музеју Војводине поклонио четири графике његовог оца, ликовног уметника и педагога Богомила Карлавариса. На овим дрворезима мотив је људски лик што је иначе реткост на његовим радовима, којима углавном доминира пејзаж, привидно реалистичан, а уствари више на нивоу духовно-поетског ликовног израза.

Грб слободне царско-краљевске стрељачке компаније Петроварадина

.

Решењем Ратног већа од 6. октобра 1751. године Петроварадин је као „слободна стрељачка компанија“, добио право на коришћење печата са грбом. Диплома којом је грб додељен граду није сачувана, али је познато да је била писана на дугачком пергаменту, а на средини горњег дела био је насликан печат, односно грб.

Порука у боци из 1951. године

.

У јеку извршавања амбициозног петогодишњег плана индустријализације у Федеративној Народној Републици Југославији, у време када је започињао Хладни рат, а Југославија била у веома лошим односима са Западом и економски окренута СССР-у и тзв. земљама народне демократије, дошло је 1948. године до избијања отвореног сукоба између Комунистичке партије Југославије и Свесавезне комунистичке партије (бољшевика), односно ФНРЈ и Информбироа (СССР и његових „сателита“). Може се рећи да је преко ноћи Југославија постала предмет страховитог политичког и пропагандног притиска и економске блокаде свих ИБ земаља. Између ње и суседних социјалистичких држава готово је завладало ратно стање: на границама су се налазиле стражарске куле ограђене бодљикавом жицом, а на најосетљивијим граничним местима биле су постављене нагазне мине. У пограничним сукобима од 1948. до 1953. године рањено је и убијено око 100 грађана ФНРЈ и припадника Југословенске армије.

Бомбардовање СР Југославије (24. марта – 8. јуна 1999)

.


Кућиште навигационог компјутера крстареће ракете GBU-109 „Tomahawk“
испаљене на наставни центар „Марко Перичин-Камењар“ 24. марта 1999.

Навршава се 21 година од војне акције без преседана у историји ратовања, када се готово цео огроман војно-политички савез окомио на једну малу државу која није извршила агресију на друге земље.

Челни људи албанске дијаспоре (многи од њих су богатство стекли криминалом) успели су да за своје циљеве придобију део америчких и западноевропских политичара. Тај циљ је био јасан – стварање Велике Албаније. Први корак ка том циљу било је отцепљење Косова од Србије. У ту сврху је створена и опремљена герилско-терористичка организација, тзв. „Ослободилачка војска Косова“ (ОВК), која је 1998. отпочела оружану побуну.

Необична сведочанства једне велике драме

.

Писма на свили о побуни у Шаторалјаујхељу


Писмо Д. Павловић и Б. Савин

Обилазећи сталну поставку Музеја Војводине у Дунавској 37 посетилац често не запази два необична предмета у витрини везаној за логоре и затворе у Другом светском рату, два истргнута комада тканине густо исписана дрхтавим курзивом. То су писма на комадима свилене поставе једног зимског капута на којима су три затворенице описале јединствен догађај у Хортијевој Мађарској – побуну затвореника у казнионици у Шаторалјаујхељу, која је избила 22. марта 1944. и однела најмање 71 живот.

Три шлема у Музеју Војводине

.

Три позлаћена касноантичка римска шлема красе сталну поставку Музеја Војводине. Истовремено Музеју доносе статус јединог места на свету где можете видети три примерка ових изузетних предмета античког занатства.

Кроз видео причу подсећамо Вас на њих.

Павле Татић (1881-1944)

.

Павле Татић рођен је 1881. године у Новом Саду. Основно и средњошколско образовање је стекао у родном граду, да би затим отишао на студије у Будимпешту. Као млад почео је да пише за Невен, Глас народа, а током Балканских ратова (1912–13) писао је у Илустрованој ратној хроници и Радикалској речи, у којима је био и главни уредник. У листу социјалдемократа Слобода био је одговорни уредник (1911–1913), када је лист из Будимпеште прешао у Нови Сад. При крају Првог светског рата Слобода је обновљена, и тада је Татић био њен сарадник и главни уредник (1918), а касније само сарадник.