Меноре из Челарева

.

 

 

 

I део: Менора (хеб. свећњак)

Слично крсту, и менора је прешла пут од ритуалног објекта до много ширег обележја: јеврејског националног идентитета. Прва појава као симбола, је на новцу јудејског краља Антигона II Мататије (40-37. год. п.н.е.). Недуго затим, почела је да се појављује на гробовима и у синагогама. Од IV века, у Палестини и широм Медитерана се јавља на разним предметима профаног и ритуалног карактера.

Други живот керамичких посуда – „конзервација“ керамике у прошлости

.

 Трагови поправки на керамичким посудама сежу далеко у прошлост. Због својих својстава, керамичке посуде су склоне ломљењу, пуцању и другим видовима оштећења, те је одувек постојала потреба за осмишљавањем начина на који им се може продужити животни век. У највећем броју случајева, функција посуде би након поправке била промењена.

Француско оружје у наоружању српске војске на Солунском фронту

.

 У првој фази Првог светског рата, док је водила борбе на својој територији, српска војска је била наоружана претежно оружјем домаће производње базираном на Маузеровом систему, једино што је било мањег калибра (7 мм). Били су то модели М 1899, М 1899/07, М.1910 и карабин М.1908. Те пушке, тзв. „српски Маузер“, биле су конструкцијски веома сличне немачким формацијским пушкама М.98. Током борби у јесен 1915. и повлачења преко Албаније велики број тих пушака је заробљен или остао у тешком стању, без могућности да се, у недостатку резервних делова, поправе или комплетирају. Сем тога, од око 50.000 пушака и 1.700 карабина који су пренети до Крфа, било је свега око 20.000 савремених репетирки, а остало су биле једнометне острагуше преправљене у петометке, али застареле конструкције и слабих балистичких перформанси за тадашње стандарде. Због тога је одлучено да се обновљена српска војска наоружа савезничким оружјем. Одабрани су француски произвођачи. То је било практично решење за достављање, пошто су истим тим оружјем биле наоружане и француске јединице, са којима су српске биле у непосредном додиру и садејству.

Сремски фронт – годишњица пробоја

.


Југословенски борци на Сремском фронту, 1944. година

Ујутро, 12. априла 1945. године, из 120 артиљеријских оруђа отпочела је ватрена припрема која је трајала 15 минута. Истовремено је 50 авиона Југословенске армије у два налета бомбардовало немачке положаје од Шида до Вуковара и Винковаца. Затим је уследио јуриш јединица које су се налазиле на првим линијама фронта. До увече, 1. пролетерска бригада је ослободила Вуковар, а следећег дана су немачки војници истерани из Винковаца.

Римско утврђење у Чортановцима

.

Чортановци су мало место на Фрушкој гори, познато по бројним археолошким налазима који су ту откривани. Из римског периода овде су пронађени утврђење, остаци пољопривредног имања – виле  рустике, некропола, остава од 2300 новчића (која се чува у Народном музеју у Београду), али и средњовековно насеље.  

Магична својства ћилибара

.

Према древном симболичком тумачењу ћилибар представља душевну нит која индивидуалну енергију повезује са космичком, а индивидуалну душу са универзалном. Он симболизује сунчеву, духовну и божанску привлачну снагу. Са становишта ботанике, ћилибар је фосилизована биљна смола у којој је нађено чак више од двадесет хемијских елемената.

Зачињена далека прошлост

.


Срцолисна чешњача

Колико пута сте шетајући Каменичким парком прошли поред срцолисне чешњаче (Alliaria petiolata), такорећи одмах поред стазе, а да нисте знали која је то биљка, а још мање да се ради о зачину којег су користили наши преци пре 6000 година? Многи купачи и пецароши на Бећарцу у Новом Саду су барем једном нехотице згазили папреног дворника (Persicaria hydropiper) који може да служи као замена биберу. Макроботаничке анализе у археоботаници нам пружају могућност да откријемо главне зрнасте културе, попут житарица, махунарки и уљарица, које су узгајали наши преци у праисторији. Међутим, сем зрнасте хране људи су користили „зељасте“ делове биљака у исхрани, који се нажалост нису очували током векова у земљи. Поједини стручњаци су због „недостатка доказа“ ишли тако далеко у својим размишљањима да су веровали да људи у нпр. неолиту нису ни зачињавали своја јела. Да то није тако, доказе пружа релативно нова метода у археоботаници – анализа фитолита. У археологији важи правило стрпљен-спашен, поготову након продора природних наука почетком новог миленијума у ову традиционално гледано друштвену, односно хуманистичку меку.