Споменик краљу Петру I Карађорђевићу из Старе Кањиже у Музеју Војводине – решена мистерија?

.

 Већ више од 30 година у Музеју Војводине депонован је камени споменик, стојећа фигура мушкарца у војној униформи, за који се не зна одакле је донет и кога је представљао. Не постоји податак када је споменик аквизиран, због чега до сада и није био уведен у главни инвентар Музеја. Према сећању запослених Музеја Војводине, споменик је донет из једног већег градског места у Војводини, где се првобитно налазио на градском тргу, али је, по избијању светског рата (без прецизније информације), био срушен.

 Споменик је исклесан од камена, висине око 2 метра, постављен на правоугаони ниски камени постамент. Стојећа фигура представља мушкарца у војној униформи, са одликовањима.

 Мушкарац носи блузу са једним редом копчања и два истурена нашивена џепа на грудима са таласастом ивицом поклопца (патне). Испод левог џепа се налази орден који, мада оштећен, обликом изузетно подсећа на Карађорђеву звезду. Одмах испод врата, у средишњој линији, се налази орден Карађорђева звезда са мачевима првог степена. На десној страни блузе виде се два украсна гајтана: један, који се лучно спушта, обавијајући се око десног џепа на блузи, и други, који је причвршћен за горње дугме блузе, и који се спушта до струка, десно од средишње линије.

 Преко блузе, на леђима, мушарац носи раван, дугачак плашт са оштро, троугласто подигнутом крагном. Плашт досеже до земље. Мушкарац носи чакшире, широко кројене у бутном делу, које су у нивоу колена упасана у дубоке чизме. Ногавице чакшира показују три бочна набора.

 На споменику су видљива значајна оштећења. Тело је обезглављено; у Музеј Војводине је иницијално и донето без главе. Значајно је окрњена лева подлактица и лева шака, која је држала мач. Сам мач недостаје, од њега је остао само врх рукохвата и удубљење у постаменту, у којем је лежао врх мача.

 Екипа Музеја Војводине у саставу: Богдан Шекарић, музејски саветник – етнолог, Димитрије Михајловић, кустос – историчар и Илија Рамић, фотограф, ангажована на реализацији изложбе Стрма равница – сто година од колонизације Војводине 1921-2021. године, извршила је током ове године рекогносцирање терена у више од 30 добровољачких места у Војводини. Током истраживања сакупљена је и вредна музејска грађа која ће бити презентована на изложби о колонизацији. Посебан значај дат је сакупљању визуелних извора – фотографија и аудио-видео записа који ће послужити као добра основа за даља компаративна истраживања садашњег стања покретних и непокретних културно-историјских добара. Обиласком више добровољачких колонија у Војводини упознали смо се и са проблемом рушења српских династичких споменика током Другог светског рата у Војводини. На ову тему до сада је објављено неколико студија од којих је најзначајније капитално дело Угљеше Рајчевића, Затирано и затрто – Оскрнављени и уништени српски споменици на тлу Југославије. Аутор у њој, поред осталог, даје податке и о споменику краља Петра I Карађорђевића у Старој Кањижи, који је свечано откривен 17. децембра 1933. године, на рођендан краља Александра I Карађорђевића. Споменик је откривен на изузетно свечан начин уз присуство краљевог изасланика, артиљеријског пуковника Милутина Вуковића, као и представника Министарства просвете, Дунавске бановине и Четничког покрета. Иако о изгледу споменика аутор не даје ближе податке, осим да је реч о стојећој фигури, о његовом изгледу сазнајемо из приложене фотографије која нам је, због лошег квалитета репродукције штампане у овој монографији, била недовољна за тачније поређење са каменим спомеником у Музеју Војводине. Аутор на крају текста за споменик наводи да је уклоњен почетком Другог светског рата, као што је измештањем пијаце уклоњен и високи постамент на коме је био постављен споменик.

 Захвљаујући мрежи сарадника на терену и колегиници Мирјани Ђекић из Покрајинског завода за заштиту споменика културе, а љубазношћу протојереја Јовице Мојсиловића, пароха из Кањиже, уступљена нам је на коришћење квалитетнија репродукција фотографије споменика краљу Петру I Карађорђевићу.

 Ради верификације, консултован је Бранислав Марковић, академски сликар и фотограф, који је детаље са поменуте репродукције прератне фотографије упоредио са фотографијама актуелног споменика који се чува у Музеју Војводине и утврдио поклапање са великом вероватноћом.

 Захваљујући овој фотографији и сећању очевидаца рушења споменика 1941. године, сакупили смо довољно података који указују, да је обезглављени камени споменик у Музеју Војводине највероватније споменик краљу Петру I Карађорђевићу из Старе Кањиже.

 

Богдан Шекарић, музејски саветник – етнолог