Реч о подухвату у Чуругу

Археолошко налазиште „Стари виногради“ у Чуругу већ је познато у археолошким круговима. Није истраживано у оквиру научног пројекта, већ су археолози пред машинама циглане спашавали археолошко наслеђе. Ископавања не би било без екипе коју је упорно и пожртвовано водио Станко Трифуновић. Велики број студента помогао је својим добровољним радом да се угрожени делови налазишта истраже и на тај начин спасу. То је за њих било велико искуство, тако да је Чуруг постао својеврсна археолошка школа.

Много је сличних налазишта у панонским равницама, а и много циглана уништава сведочанства минулих векова. Али ово је једино систематски истраживано, о коме су већ објављени исходи истраживања у научним и стручним часописима. И овај дигитална библиотека одражава правилан однос истраживача према свој јавности. Тако треба видети и разумевање надлежних, од Чуруга и Жабља до Новог Сада. Тек предстоји израда монографија са целовито обрађеном грађом.

У Чуругу су откривене не слике палате, владарске гробнице, тврђаве или неког знаменитог града, какве археолози често бирају за истраживање у нади да ће наћи богате налазе, већ сведочанства свакодневног живота обичних људи. Ту, на старој обали Тисе, живели су и радили сељаци, сточари, понеки занатлија и ратник, са својим породицама, од Преисторије до Новог доба.

За неке епохе добијени су драгоцени нови подаци и прикупљене су богате збирке предмета. Изузетно су богате поломљеним посуђем археолошке целине из времена Скордиска, из времена када је завршена епоха Латена (Млађе гвоздено доба). Од далекосежног значаја може бити праћење грнчарије рађене без употребе витла, налажене у затвореним целинама од 1. до 6. столећа. Наиме, постепене и нагле промене у њеном изгледу, какве се запажају и у изгледу станишта и начина спремања хране (пећ – огњиште), указују са једне стране на трајање домородачког становништва, а са друге на досељавање носилаца њима сродне али донекле различите културе из простора северних и западних од Паноније. То је управо епоха образовања етничке слике савремене Европе. Насеобински налази из Чуруга указују на могућност коначног доказивања постојања континуитета Словена у Подунављу. Таква археолошка открића већ дуго су очекивана.

Археолошка истраживања још нису завршена. И када престане потреба да се врше заштитна ископавања, ово археолошко налазиште биће пожељно за даља истраживања управо због до сада велике откривене површине. Дакле, пред нама су истраживања нових нараштаја археолога и нова открића.

др Ђорђе Јанковић

У Београду, фебруара 2006.

Насловни екранСадржајИмпресумКонтактEnglish