Енигма због жетона

Реч је о јединственом локалитету, на простору Баната и Бачке, изван римских граница — каже Славко Трифуновић, руководилац истраживања

На циглани у Чуругу, у делу насеља Стари Виногради, откривено је насеље за које је утврђено да потиче из — првог века нове ере. Насеље је откривено сасвим случајно: копајући земљу за цигле, радници су наишли на делове земљаних посуда. Ископавања и истраживања на старој ритској обали излива Тисе, потврдила су да је реч о првом, познатом насељу из тог доба, ван римских граница.

Пронађени су остаци кућа, које су биле на две воде и полуукопане. У њима, као и у околини, откривени су бројни трапови за храну, пре свега за жито, у које је могло да се смести и неколико тона — објашњава руководилац истраживања г Станко Трифуновић, археолог Музеја Војводине. То упућује на закључак да је становништво овог насеља бавило интензивном пољопривредом. Највише је пронађено грнчарије, животињских костију, алатки (жрвњеви, брусеви, шило, коштани чешаљ, бронзана наруквица...)

Иако је до сада истражено око 1.000 квадратних метара, претпоставља се да се насеље простире на десет хектара и да је непрекидно битисало до четвртог века нове ере. Археолози су пронашли и римску керамику, што је неуобичајено (јер је ван римских граница) као и неку врсту жетона за игру, прављених од поломљени крчага или камена.

На простору Баната и Бачке, ово је прво познато насеље ван римских градова, јер су претходних година истраживана насеља из четвртог века, и веровало се да старијих нема — објашњава Трифуновић.Познато је да су те просторе у трећем веку старе ере запосели Келти и да су покорили домородачко становништво које је, иако покорено, остало да живи на тим просторима. То је време римских освајања (прелазак из старе у нову еру).

Племена која су освајала на тим просторима Римљани су називали Панонцима, а на освојеном простору створена је римска провинција — Панонија.

Зато стручњаци сматрају да је то насеље Панонаца — домородаца, али наука ће дати коначну реч, јер није одређено њихово етничко порекло. У Несторовом летопису из 12. века се говори о овом простору. као и да Словени воде порекло са Дунава, па се по том летопису може закључити да су Словени на овом простору живели и у римско доба.

Наставак истраживања овог јединственог и значајног локалитета предвиђена су за јесен, када ће се радити на простору око 1.500 квадратних метара.