Христов монограм у Бачкој

На налазишту „Стари Виногради“ пронађени докази о дугој историји хришћана на овим просторима.

Чуруг, октобра

Археолошко налазиште „Стари виногради“ налази се на обали широког ритског појаса уз ток Тисе, на самом улазу у Чуруг. Мада откривено шездесетих година прошлог века, тек пре пет година археолози Музеја Војводине започели су озбиљнија заштитна археолошка ископавања на овом локалитету.

Ових дана екипа археолога, којим свесрдно помажу студенти археологије са Филозофског факултета из Београда, после вишемесечних радова враћа се са терена задовољна што је успела, и поред изузетно тешких услова у којима је радила, да отргне од заборава један део наше далеке прошлости.

Археолошко налазиште код Чуруга, фото: Р. Хаџић

Екипа археолога Музеја Војводине прихватила се једног великог подухвата за који нисмо знали да ће имати такве размере. На површини од 1,2 хектара обавили смо испитивања три четвртине од укупно отвореног ископа. Истражили смо хронолошки више од 536 археолошких целина, ако занемаримо мало праисторијских налаза — од првог века старе до 17. века нове ере.

Ово је јединствен пример у нашој археологији, на подручју Баната и Бачке, каквог до сада није било — каже за „Политику“ Станко Трифуновић, виши кустос, археолог Музеја Војводине, наглашавајући да је локалитет велики и да су успели много тога да истраже, иако је он много већи, јер захвата површину од 20 до 30 хектара.

Археолошко налазиште код Чуруга, фото: Радивој Хаџић

Можемо да сагледамо историјске и археолошке процесе целог античког и великог дела средњовековног периода. И то античког периода од првог века старе ере до почетка сеобе народа. Значи, 500 година античког и 800 година средњовековног доба на овом простору — каже Трифуновић.

Откривено насеље настало је у време када су се Келти помешали са домородачким становништвом на овом подручју. Та мешавина, коју историјски извори помињу као Скордици, највероватније је, сматра Трифуновић, прва и основала ово античко насеље.

Преко археолошких резултата можемо да пратимо све историјске процесе који су се током целог римског периода одигравали у овој регији. Средњовековно насеље, које смо истраживали, почело је да ниче у време распада другог аварског каганата и нешто касније оснивањем Кнежевине Велике Мораве. На овом средњовековном насељу касније се прате доласци Мађара, стварање мађарске државе, српских поседа у оквиру српске деспотовине који су ту постојали, турских освајања, па тако долазимо и до савременог доба — објашњава наш саговорник.

Показује нам он и полуземуницу скоро квадратне основе са правилним угловима, правилних страница и равног пода. Укопане су до 1,30 метара дубине, страница три до четири метра са калотастим земљаним пећима. На источној и западној страни имају јаме за стубове, који су носили кров на две воде. — Таквих стамбених објеката и насеља из тог времена, не само на овако локалном простору, већ уопште у Војводини, врло је мало, а таквих истраживаних насеља немамо. Остаци материјалне културе које смо пронашли у овом објекту припадају Словенима из XI века, који су живели већ у формираној мађарској држави на овом простору. За нас, који се бавимо археологијом средњег века, ова открића су од изузетног значаја — прича Трифуновић.

Археолози су наишли и на неколико малих полуземуница из четвртог века, а које нису служиле за становање, већ за припремање хране. Занимљиво је да је више породица користило истовремено исте пећи. Ове године археолози Музеја Војводине имали су среће да на поду тог објекта пронађу и једну фибулу, која то сјајно датује, а успут те налазе повезује и са Черњаховском културом на простору данашње Украјине, што отвара многа питања археологије и историје тога времена, која до сада нису била озбиљније истражена. У ископини поред (датира из 17. века) пронађена је и материјална култура Срба из времена сеобе под Арсенијем Чарнојевићем. Занимљиво је да је ово први пут да археологија истражује на неком простору објекте из тог времена. Обично се то сматра периодом који је добро познат и који је намењен истраживањима, искључиво историчара. Али овде, напомиње Трифуновић, има још много ствари са којима археолози могу да допуне историју, да би наша сазнања о прошлости била што потпунија.

Фибула са Христовим монограмом датира из четвртог века, што говори о присуству хришћана на овим просторима. Има више интерпретација откуда они овде а о томе ћемо говорити када будемо писали књигу о налазишту код Чуруга. Но, не треба заборавити ни податке да су у исто то време, на подручју Сирмијума, који практично није далеко, постојали великомученици хришћани. Није искључено да су неки од тих мисионара долазили управо овде, на просторе који су им били у првом комшилуку. Ово је траг тих времена — објашњава Трифуновић.

Преостаје нам да овај посао доведемо до краја, што значи да се о налазишту објави и књига, да пронађени и истражени материјал не би чамио у нашим депоима. На тај начин ће и светска јавност бити обавештена о овако вредном налазишту. Тек тада ће „Стари Виногради" добити праву вредност и адекватан третман.

Мирослав Караџић