Од Келта до Турака, као на длану

Пронађени су предмети који могу бити од изузетног значаја при покушајима историјске реконструкције ових далеких времена. Таква је, на пример, фибула (копча за огртач) из прве половине 4. века, на којој је урезан монограм Исуса Христа, што сведочи о постојању хришћана на овим просторима.

Након пет година истраживања на територији „Старих винограда“ у Чуругу археолошка екипа Музеја Војводине дошла је до прилично неочекиваних резултата. Ископавања су почела као заштитна 1997. године иако се за локалитет зна од 60-их година 20. века.

Ми тада нисмо знали да ће подухват имати те размере, али ето у немогућности да се локалитет правовремено заштити, услед лоших законских решења и доста лоше решене заштите археолошких налазишта, археолошка екипа Музеја Војводине тек недавно је успела да отргне од заборава бар један део овог археолошког локалитета. Пред нама стоји површина од 1,2 хектара где је наша екипа заштитне радове обавила на око три четвртине укупне површине. Једну четвртину је однео заборав. Тај део је уништен за сва времена, и то је хендикеп за резултате ових археолошких истраживања, али и уопште за нашу културу — рекао је новинарима Станко Трифуновић, виши кустос археолог Музеја Војводине, приликом јучерашње посете чурушким археолошким ископинама Драгана Срећкова, помоћника покрајинског министра за културу.

Досад је укупно истражено преко 530 археолошких целина, које хронолошки, ако занемаримо нешто мало праисторијских налаза, обухватају период од 1. века старе до 17. века нове ере. То је пример у нашој археологији, на подручју Баната и Бачке, каквог, чини ми се, нема засад. На тако великом простору ми можемо да сагледамо историјске и археолошке процесе целог античког и средњовековног периода. Прво насеље је настало у време када су се Келти већ помешали с домородачким становништвом на овом простору (Римљани су ово становништво звали Панонцима). Та мешавина, коју помињу и историјски извори, највероватније је првобитно и основала ово насеље. Касније преко археолошких резултата можемо да пратимо све историјске процесе који су се током целог римског периода одигравали на овој регији. Ту бележимо римска освајања, римски утицај на ове просторе, али и однос домородачког становништва према новопридошлим Сарматима с истока и почетак велике историјске епохе сеобе народа. Средњовековно насеље почиње у време оснивања кнежевине Велике Мораве, па и нешто раније. На овом средњовековном насељу касније се прате сви процеси од доласка Мађара, стварања мађарске државе, српских поседа у оквиру српске деспотовине, преко турских освајања, па тако полако долазимо и до савременог доба — објаснио је Трифуновић.

Након обиласка ископина Трифуновић је посетиоце упознао с бројним предметима који су овде пронађени, а смештени су у просторијама старе основне школе у Чуругу. Ту се налазе многе занимљиве ситнице које и нису од неког великог научног значаја, као што је, на пример, несвакидашња глинена звечка из првог века, затим остаци глинених посуда, коштане клизаљке, воденички жрвањ и слично. Међутим, постоје и предмети који могу бити од изузетног значаја при покушајима историјске реконструкције ових далеких времена. Таква је, на пример, фибула (копча за огртач) из прве половине 4. века на којој је урезан монограм Исуса Христа, што сведочи о постојању хришћана на овим просторима.

Ми смо и ово и још неколико налазишта, истина — скромним средствима, ипак помогли. Усвајањем буџета у јулу сада имамо и план за 2003. годину, где ће наши приоритети бити кинематографија и археологија која претходних 12-13 година није покретана. Надам се да ћемо идуће године на неколико локалитета имати обимне и опсежне радове — рекао је Срећков.

Истраживања су помогли Дом за душевно оболела лица из Чуруга, основна школа из Чуруга и Месна заједница „Чуруг“, а нешто касније у овај пројекат се новчаним средствима укључила и општина Жабаљ, као и покрајински Секретаријат за културу.

Д. Д.
Фото: М. Мирић