Потрага за коренима Лимиганата
На локалитету „Стари Виногради“ откопава се насеље у којем се живот одвијао од првог века пре, па чак до седамнаестог столећа наше ере
Станко Трифуновић крај пећи нађене у једној од кућа
О. Радуловић
Снимио: Жељко СИНОБАД
У неколико просторија старе школе у Чуругу смештена је археолошка екипа која истражује налазиште „Стари Виногради“. Јесења киша натапа војвођанска поља, па археолози чекају лепше дане да наставе са ископавањима. За то време обрађују материјал, слажу налазе у картонске кутије и сређују теренски дневник. А материјала је у изобиљу. Није ни чудо. До сада је на овом локалитету који захвата површину величине најмање десет хектара истражено више од четристо објеката из периода од првог века пре наше ере па до седамнаестог века.
Локалитет се налази на обали великог ритског појаса уз Тису и идеално је место за живот у свим епохама. Вода је, близу, а насеље је уздигнуто па га река не плави.
Загонетни становници
Најстарије античко насеље на овом локалитету датовано је у први век пре наше ере. Настањивало га је домородачко становништво, а у млађим хоризонтима има остатака странаца Келта. Међу налазима издваја се и римска култура која је овде доспела после римских освајања на граници старе и нове ере.
У касноантичко доба, у другој половини трећег века и у четвртом веку носиоци културе су Лимиганти, народ о чијем се етничком пореклу још воде научне расправе. Насеља трећег и четвртог века, која су, иначе, слабо истражена, раније су погрешно приписивана Сарматима. Сада се сигурно зна, а то потврђују ископавања на овом локалитету, да она припадају Лимигантима о којима нам податке даје још Амијан Марцелин у четвртом веку. Он каже да на простору данашње Бачке и Баната живе две групе становништва, које се суштински разликују по начину живота. И једне и друге историчар назива Сарматима. Међутим, једне наводи као Слободне Сармате, а друге као Ропске Сармате или Лимиганте. Лимиганти тргују најчешће са становништвом Римског царства на дунавској граници, али и са становништвом закарпатских области. Доказ су делови посуда и римски новац, као и жрвњеви од камена који потичу са Карпата.
Најстарије средњовековно насеље је из шестог века. Њега чине полуземунице са кровом на две воде. Не може се са сигурношћу рећи ком је народу припадало то насеље, али је занимљиво присуство византијске грнчарије у тим кућама.
У сваком случају у то доба на овом простору живе Словени и Германи — вели Трифуновић. — Из времена деветог и десетог века истражили смо само једну полуземуницу, а позно средњевековно насеље датује из 12. века. Од тог периода, па до краја 17. века археолошки смо потврдили континуитет живљења на овим просторима.
Гроб ратника
Иако је од десет хектара површине, на колико се простире налазиште, до сада ископана тек десетина, археолози су буквално затрпани налазима. Једна просторија у школи крцата је картонским кутијама у којима се налазе уломци керамике, оружје, накит, алатке... Грнчарија, тегови за рибарске мреже, украсне бронзане игле, клизаљке од кости, само су део налаза датованих у први век наше ере. Ови налази карактеристични су и за период трећег и четвртог века. Необични предмети из овог периода су жетони.
Звечка, један од најнеобичнијих налаза .
Појава веће количине византијске грнчарије и то што у свакој кући постоје тегови за разбој може да се узме као карактеристика истражених објеката датованих у шести век — каже Трифуновић. — Међутим, карактеристика досадашњих ископавања су гробови. Будући да смо до сада истраживали само насеље, а да гробље очекујемо на периферији, изненађују ископани скелети. Нашли смо малу групу гробова ратника који би могли да се припишу Сарматима. Највероватније да су они овде страдали у познатом рату Сармата и Лимиганата 358/9. године. Уз скелете ових ратника нашли смо копља, бојне ножеве, украсне игле.
Још једна група гробова изненадила је археологе. И они су, као и претходни, нађени у насељу, али су нешто млађи. Према налазима из тих гробова закључено је да припадају времену са почетка сеобе народа, петом веку.
Скелетни остаци жене сахрањене у петом веку
На западној страни насеља, на месту где је подигнут стамбени објекат у трећем или четвртом веку изграђен је канал ширине око шест и дубине три метра. Тако је насеље било заштићено водом са свих страна. Канал је ограђивао насеље, а можда је служио и као комуникација. Средином четвртог века у насељу отвореног типа подигнута је палисадна ограда која је под правим углом штитила насеље. Повод њеног подизања могли су да буду ратови вођени 358. и 359. године.
Налазиште у Чуругу има посебан значај у односу на остала истраживана насеља Лимиганата јер има археолошке објекте из старијих епоха од четвртог века па до краја првог века старе ере. Археолошке целине из другог и трећег века за сада су јединствене у Банату и Бачкој, а нуде и податке за решавање питања настанка културе Лимиганата касноантичког доба.