Дневник, понедељак, 26. октобар 1998.

Дуговечно античко насеље

На локалитету »Стари виногради« код Чуруга откривени су трагови староседелачке насеобине из првог века пре Ннове ере

Насупрот опсежним археолошким истраживањима трагова античких насеобина на подручју Срема, који је почетком Нове ере улазио у састав Римске империје, ређе су проучавана археолошка налазишта из истог периода у Бачкој и Банату, који су се налазили у близини, али ван граница тадашње римске провинције Паноније. Утолико је значајније скорашње откриће локалитета са остацима насеља из времена краја Старе и почетка Нове ере, пронађеног надомак Чуруга, чије проучавање доноси драгоцене нове податке и сазнања о овом периоду историје на нашим просторима.

Ово налазиште пронађено је пре две године на месту званом „Стари виногради“ на улазу у Чуруг из правца Жабља, где је уочено да ископ земље за тамошњу циглану задире у терен изузетно богат археолошким материјалом. У договору са Покрајинским заводом за заштиту културе Војводине, археолошка екипа Музеја Војводине започела је овде заштитна ископавања, утврдивши притом да се ради о веома пространом локалитету, (за сада је установљено да он обухвата површину од готово 10 хектара), као и да се ту појављује обиље разноврсних археолошких налаза из различитих периода, од доба неолита па све до средњег века.

Земунице и житне јаме

Најстарији од ових налаза потичу из бронзаног доба и припадају насељу такозване Гава културе, из времена од 1200. до 1000. године пре Нове ере. Ови бронзанодопски налази су релативно малобројни а њихово постојање доказује да је тај простор некадашњег ритског појаса уз Тису био насељен још у тим давним преисторијским временима.

Међутим много су чешћи и доминирају налази који потичу од древног античког насеља које је овде настало крајем I века Старе ере и трајало је до трећег или четвртог века Нове ере. На до сада истраженој површини локалитета од око 3000 квадратних метара пронађени су остаци осамдесетак стамбених објеката, полуземуница површине од 3x3 до 4x4 метра, потом трагови кућа које нису биле укопане, као и житне јаме, од којих су неке знатних димензија, пречника од 1 до 2 метра и дубине до 3 м. Ту се појавило и обиље покретног археолошког материјала: трагови грнчарије, жрвњеви, брусеви, пршљенци, ножеви, кости домаћих животиња, а посебно је занимљив налаз великог броја необичних керамичких плочица, сличних жетонима, начињених од поломљених посуда, који су можда служили за неку игру. Недалеко од насеља почело је проучавање и дела некрополе са скелетним гробовима из III-IV века, која је вероватно припадала овом насељу.

Са обзиром да се ово насеље налазило изван граница римске Паноније, међу налазима посебну пажњу привлаче релативно бројни примерци остатака римских керамичких посуда, римских фибула, делови посуда од стакла, па и један новчић истог порекла, који сведоче о одређеним трговачким везама становника тог насеља са поданицима Римске империје. Руководилац истраживања, археолог Станко Трифуновић каже:

Трговачке везе са Римом

— Судећи по досадашњим истраживањима, може се закључити да су се житељи овог насеља бавили превасходно пољопривредом и сточарством, а житне јаме велике запремине у које је могло да стане и по неколико тона жита сведоче о томе да је оно вероватно било намењено и трговини а не само исхрани локалног становништва. С обзиром да се ту налази и много материјала римског порекла, чини се да су становници ове насеобине имали развијене трговинске или савезничке везе са Римљанима.

Како истиче Трифуновић ово ископавање је по први пут археолозима омогућило проучавање једног античког староседелачког насеља ван подручја римске Паноније, које је трајало у дугом хронолошком континуитету од доба римских освајања, дочекавши овде најезду Сармата у 1. веку Нове ере и трајало је овде до IV и V века наше ере, од када потичу до сада откривени предмети.

Б. Хложан