Копачи Панонског мора

Тешке радове обављају прави физички радници

Њихова препланулост вас најпре наводи на закључак да су ови момци и девојке управо стигли са неке од плажа Јадранског или Егејског мора. Раздрагани су и весели, пуни позитивне енергије, а није у току никаква техно или рејв ноћна журка, већ топли летњи дан на пољима Бачке. Уместо шминке на лицима имају трагове земље. Они су млади археолози који практични део своје наставе изводе на археолошком налазишту „Стари Виногради“ код Чуруга. Вредно рију земљу, копају, растресају, све у потрази за неким старим предметом.

Млади археолози, "колеге" Индијане Џонса и Ларе Крофт
Фото: А Милетић

Напорно је, али вреди — каже Александра Хаџимлађић, студент прве године археологије из Београда, и као прави експерт објашњава да су у току заштитна ископавања и да се не може увидети величина локалитета.

Ово археолошко налазиште се налази на обали широког ритског појаса уз ток Тисе, на самом улазу у Чуруг из правца Жабља. Откривено је шездесетих година прошлог века. Радови су почели 1997. године када је надзор над локалитетом преузео Музеј Војводине. Досадашњим истраживањима заштићена је површина од седам хиљада квадратних метара и истражено је 260 археолошких целина.

Уз дружење радови уопште нису тешки. Највише се обрађујемо када неко од нас пронађе неки вредан предмет. До сада сам проналазила делове керамике, металне наруквице, као и пар огрлица од стаклене пасте — прича Драгана Видовић, апсолвент археологије, која се већ друго лето налази на овом локалитету. Са њом су, такође будући археолози, Дијана Милошевић и Соња Вуковић, студенткиње друге године, као и највеселији међу њима Димитрије Ристић, који је одслушао тек прву годину. Подршку археолозима даје и Андрија Милосављевић, студент историје, који је прошле године по први пут учествовао на ископавањима.

— Овога пута се послови лакше обављају, јер су за тешке радове ангажовани прави физички радници — објашњава Милосављевић.

Стручњак који руководи радовима на овом налазишту је археолог Музеја Војводине Станко Трифуновић. Својим аскетским изгледом подсећа на монаха.

Овде се ради на истраживању археолошко-културног пресека од бронзаног доба до 17. века. Према пронађеним предметима може се говорити о томе да је домаће староседелачко становништво примало утицаје оних који су долазили, попут Келта, Хуна, Германа, Мађара, Монгола... У току су истраживања станишта и економских објеката, а од покретних предмета проналазили смо у највећем броју грнчарију, затим алатке, новчиће, па све до накита. Истражили смо хектар локалитета, а налазиште се простире на око десет хектара — стручно објашњава археолог Станко о каквом се археолошком благу ради. Наиме, истраживаче је обишао председник покрајинске Владе Ђорђе Ђукић, али није обећао никаква додатна средства. У једној од просторија старе школе у Чуругу изложен је део предмета пронађених на налазишту. У истој одаји се налазе и кревети на којима спавају и одмарају се после напорног рада млади археолози и волонтери. Кревети су пољски, тврди, али кажу да им то не смета. Заљубљени су у археологију, науку која доприноси да буду разрешене многе историјске загонетке. Наши млади археолози, који уместо да пливају у неком од постојећих мора, копају по дну оног које је пресушило — Панонског.

Онима који још увек не разликују археологију од архитектуре, а таквих није мали број на овим просторима, још да кажемо да су најпознатији светски археолози — Индијана Џонс и Лара Крофт. Наравно, само на филмском платну.

С. Костић