Станко Трифуновић
Гробови Велике сеобе народа из Чуруга
Археолошко налазиште „Стари виногради“ у Чуругу налази се на обали потиског рита, на улазу у Чуруг из правца Жабља. Иако се за локалитет зна од 60-тих година 20. века, редовна заштитна археолошка ископавања спроводи екипа Музеја Војводине од 1997. године (С. Трифуновић и И. Пашић 2002). У оквиру тих ископавања истражена је и група од шест гробова из периода Велике Сеобе народа. Гробови 1 и 2 ископани су 1997. године, док су гробови 6 до 9 ископани 2000. године. У међувремену 1998. године, истражени су гробови 3 до 5 који припадају сасвим другој групи гробова, а датују се од краја 3. до у 4. век (С. Трифуновић и И. Пашић 2002: сл. 12). Гробовима Сеобе народа у „Старим виноградима“ хронолошки претходи касноантичко насеље које је трајало све до почетка Сеобе народа на овом простору, крајем 4. - почетком 5. века (С. Трифуновић и И. Пашић 2002: сл. 9, 10: 17-20, 11: 2, 8). Налази који су у блиској хронолошкој вези са налазима из ових гробова, али чини се ипак нешто млађи, датовани су у 6. век (С. Трифуновић и И. Пашић 2002: сл. 14, 15). Неке од полуземуница из којих потичу ови налази у непосредној су близини гробова који су предмет овог рада, што говори да међу њима свакако постоји хронолошка разлика. Са простора Бачке до сада нису позната гробља слична овом, а најближа слична, налазе се у Банату (М. Гирић 1963: 130 - 133, Т. XXXVI) и Срему (Д. Димитријевић 1960: 5 - 50; О. Брукнер 1995: 175 - 180).
Опис гробова
ГРОБ 1 (сл. 1:1) Рака је правоугаоног облика са испупченом западном страницом. Уочена је на дубини од око 0,40 до 0,50 м, а од тог нивоа је укопана 1,22 м. Била је испуњена жутом земљом само мало растреситијом од околне здравице, жутог леса. На дну раке уочен је танак слој тамно мрке земље испод скелета, што сведочи о дрвеној подлози на коју је положен покојник. Други трагови дрвене гробне конструкције нису уочени. Скелет је оријентисан З - И са отклоном западне стране ка југу за 22 степена. Кости нису поремећене иако су лоше очуване због хемијског састава земљишта. Покојник је био положен на леђа са рукама опруженим уз тело. Антрополошком анализом је утврђено да се ради о детету старости око 4 године.(1) Гробни инвентар указује на женски пол покојника: 1. Ниска од 10 целих и једне поломљене перле, пронађена у пределу грудног коша (сл. 8:1). Једна перла ваљкастог облика је од ћилибара, док су остале стаклене, лоптастог, ваљкастог, полиедарског и цветоликог облика. Перле су беле, плаве, црне и тиркизне боје. 2. Пређица, израђена од бронзе ливењем, пронађена у пределу карлице (сл. 8:2).
ГРОБ 2 (сл. 1:2) Рака је правоугаоног облика са минимално испупченом западном страницом. Уочена је на дубини од 0,40 до 0,50 м, а од тог нивоа је укопана 1,78 м. Била је испуњена жутом земљом занемарљиво растреситијом од околне здравице. Испод скелета је уочен танак слој тамно мрке земље која потиче од распадања вероватно дрвене подлоге на коју је покојник положен. Други трагови гробне конструкције нису уочени. Скелет је оријентисан запад - исток са отклоном западне стране ка југу за 23 степена. Сачуване су скоро све кости скелета, непоремећене, али у доста лошем стању. Покојник је опружен на леђа са десном руком опруженом уз тело, док је лева рука савијена и шаком положена на трбушни део. Антрополошком анализом је утврђено да се ради о детету старости око 6 година, висине око 0,83 м. Гробни инвентар указује на женски пол покојника: 1. Ниска од 10 перли, пронађена у пределу врата (сл. 8:4). Две перле ваљкастог облика су од ћилибара, а остале, ваљкастог и пљоснатог облика, од стакла беле, црне, плаве и тиркизне боје. 2. Ниска од 7 перли пронађена уз лево карлично крило (сл. 8:6). Перле су ваљкастог, цветоликог и полиедарског облика од стакла, плаве, тиркизне и наранџасте боје. 3. Ниска од 14 целих и 1 поломљене перле, пронађена уз леву бутну кост (сл. 8:5). Можда чини целину са претходном ниском. Перле су стаклене, ваљкастог, пљоснатог, цветоликог и полиедарског облика, беле, црне, плаве, тиркизне, зелене, наранџасте и љубичасте боје. 4. Ниска од 15 целих и 2 поломљене перле, без тачно утврђеног распореда (сл. 8:3). Перле су стаклене, пљоснатог, ваљкастог, лоптастог и полиедарског облика, беле, црне, плаве, наранджасте и љубичасте боје. 5. Новац, римски, бронзани, нечитак и на аверсу и на реверсу, пронађен у пределу врата (сл. 8:7). Пробушен је на два места, тако да је вероватно био саставни део одговарајуће ниске са перлама. По општем изгледу припада неком од владара Константинове династије, из друге половине 4. века. 6. Двострани чешаљ, израђен од кости резањем, пронађен са затиљачне стране лобање (сл. 8:8). Украшен је на плочици за ојачање урезивањем вишеструких усправних, као и линија у мотиву рибље кости. 7. Дугме-привезак, израђено од бронзаног лима, пронађено у пределу врата (сл. 8:9). 8. Дугме-привезак, израђено од бронзаног лима, пронађено код леве бутне кости (сл. 8:10). Ови привесци су вероватно били у саставу описаних ниски са перлама. 9. Гвоздени нож, пронађен уз лево колено (сл. 8:11). На ножу је великим делом сачувана дрвена канија.
Сл. 1 : 1. гроб 1; 2. гроб 2.
ГРОБ 6 (сл. 2 и 3) Рака је правоугаоног облика са мало испупченом источном страницом и заобљеним угловима. Уочена је на дубини од око 0,65 м, а од тог нивоа је укопана 1,35 м. Била је испуњена жуто-мрком земљом. На дубини од 0,20 м пре дна раке, по дужини су уочене две паралелне траке тамно мрке земље (сл. 2), које потичу од иструлелих дасака гробне конструкције. Њихов попречни пресек указује на дрвени покров на две воде. Танак слој тамно мрке земље са местимичним остацима дрвета испод скелета, говори да је покојник био положен на дрвену подлогу. Скелет је оријентисан запад - исток, са отклоном западне стране ка југу за 7 степени (сл. 3). Кости скелета нису поремећене али су у лошем стању очуваности због киселог састава земље. Покојник је био положен на леђа, са рукама опруженим уз тело. Антрополошком анализом је утврђено да се ради о особи женског пола, старости између 15 и 18 година. Телесни раст ове жене износио је око 148 цм а имала је лобању брахикраног типа. Гробни инвентар такође указује на особу женског пола: 1. Двострани чешаљ израђен од кости резањем, пронађен са затиљачне стране лобање (сл. 9:1). На плочици за ојачање украшен је урезивањем вишеструких усправних, као и линија са мотивом рибље кости. 2. Оплата од бронзаног лима, пронађена недалеко од чешља (сл. 9:2). Оплата је пресавијена тако да је двострана а са дрветом или кожом који су били у средини спајала су је два бронзана закивка. 3. Мали комад олова, пронађен такође у близини чешља (сл. 9:3). Неправилног је облика, са врло уским кружним отвором. 4. Биконични пршљенак од печене глине, пронађен мало изнад десног рамена (сл. 9:4). 5. Ниска од 66 перли и два дводелна привеска, пронађена у пределу врата (сл. 9:5). Перле су стаклене, лоптастог облика, осим једне која је полиедарског облика. Лоптасте перле су тамно смеђе боје, а полиедарска је светло љубичаста. Привесци су од бронзаног лима, јајоликог облика. 6. Четири целе и 1 поломљена перла, пронађене у пределу појаса (сл. 9:6). Поломљена и једна цела перла су од ћилибара, док су остале три стаклене, неодредиве боје. 7. Две гвоздене алке, пронађене такође у пределу појаса, уз перле (сл. 9:7). Алке су спојене тако да се једна провлачи кроз другу. 8. Бронзани римски новац, пронађен такође у пределу појаса (сл. 9:8). Пробушен је на два места, тако да је сигурно ношен са перлама. Av. (F)IVL CONSTANTIVS NOB C; Rv. GLORIA EXERCITVS SMTS (Thesalonica). Припада ковању Констанција II из 335-336 године (RIC VII, п. 526, бр 200). 9. Део гвозденог предмета пронађен уз десно стопало (сл. 9:9). Предмет је кован и нејасне је намене.
Сл. 3 : гроб 6.
ГРОБ 7 (сл. 4 - 6) Рака је правоугаоног облика са испупченом источном и западном страницом. Уочена је на дубини од око 0,65 м, а од тог нивоа је укопана 1,35 м. До дубине од 57 цм од нивоа уочавања била је испуњена мрком земљом, да би на том нивоу био уочен траг дрвеног покрова покојника (сл. 4). Пресеком кроз доње слојеве испуне раке (сл. 5), утврђено је да је покров био коритастог облика, дужине 2,10 м. Испод скелета уочен је танак слој тамно мрке земље који потиче од иструлеле даске на коју је покојник био положен.
Скелет је оријентисан запад - исток, са отклоном западне стране ка југу за 7 степени (сл. 6). Кости скелета нису поремећене, осим лобање и горњег дела кичменог стуба који су искренути на леву страну, а лобања је и смрскана. Такође је смрскана и лева подлактица. Као и код осталих скелета кости су у лошем стању очуваности због хемијског састава земљишта. Покојник је био положен на леђа са рукама опруженим уз тело. Антрополошком анализом је утврђено да се ради о особи мушког пола, старости око 60 година. Телесни раст овог мушкарца износио је 165 цм, а имао је лобању доликокраног типа. Изнад десног надочног лука констатована је повреда нанета сечивом, коју је особа преживела. На десној надлактици изузетног робустицитета у односу на остале делове скелета, присутни су трагови дуготрајне и интензивне физичке активности.
Гробни инвентар такође указује на мушки пол покојника: 1. Гвоздено копље са тулцем, пронађено у северозападном углу раке (сл. 10:1). Копље се налазило доста плиће него скелет и остали гробни инвентар, тако да је доњи део тулца био 34 цм, а врх копља 47 цм изнад нивоа скелета. 2. Једносекли гвоздени мач, пронађен са десне стране покојника, уз руку и бутину (сл. 10:2). На доњем делу сачуван је гвоздени лучни оков врха каније, а дуж сечива су у доброј мери очувани трагови дрвене каније. 3. Гвоздени једносекли нож, пронађен између мача и бутне кости (сл. 10:3). Нож је такође имао дрвену канију од које су остали трагови. 4. Гвоздени предмет нејасне намене, пронађен у непосредној близини мача и ножа (сл. 10:4). 5. Гвоздени шиљак, пронађен у непосредној близини претходна три предмета (сл. 10:5). Овај шиљак је имао усадник који је ишао у дрво. 6. Пређица за каиш, пронађена између карличних крила, мало испод тртичне кости (сл. 10:6). Алка је израђена од кости, док је трн гвоздени. 7. Гвоздена пређица за каиш, пронађена уз колено леве ноге (сл. 10:7). Са доње стране алке приликом ископавања уочена је мрља тамније земље која можда потиче од коже на коју је била пришивена. 8. Уломак бронзаног лима, пронађен између бутних кости, близу карлице (сл. 10:8). Предмет је нејасне намене.
Сл. 6 : гроб 7.
ГРОБ 8 (сл. 7:1) Рака sје правоугаона са испупченом источном страницом и заобљеним угловима. На североисточном и југоисточном крају рака је проширена за 7 до 10 цм, у виду троугаоних степеника висине 10 цм. Уочена је на дубини од око 0,65 м, а од тог нивоа је укопана 1,43 м. Испод скелета, на дну раке налазио се танак слој тамно мрке земље који потиче од иструлеле дрвене подлоге, на коју је покојник постављен. Других трагова дрвене конструкције није било. Скелет је оријентисан запад - исток са отклоном западне стране ка северу за 20 степени. Кости скелета нису поремећене, осим што је лобања искренута мало на десну страну и изломљена. Због састава земље кости су у врло лошем стању очуваности, тако да су се приликом подизања скоро сасвим распале. Покојник је положен на леђа са благом окренутошћу на десни бок. Због тога су кости ногу благо савијене у коленима, док је десна рука положена на трбушни део. Антрополошком анализом је утврђено да се ради о детету старости око 8 година. Телесни раст није могао бити установљен због недостатка дугих костију.
Гробни инвентар указује на особу женског пола: Ниска од 57 целих и уломци од још десетак перли, пронађена на десној страни грудног коша (сл. 11:1). перле су стаклене и ћилибарске. Стаклене су цилиндричног, лоптастог, цветоликог и полиедарског облика, а једна је у облику амфоре. Боје су плава, бела, тиркизна и смеђа, а амфорица је провидна. Ћилибарске перле су лоптасте и пљоснате, а неке су рађене и преправљањем перли са старије огрлице, тако да су сада аморфне. Овој ниски су вероватно припадала и два привеска пронађена заједно са перлама. Један је израђен од бронзаног лима, ваљкастог облика (сл. 11:4), а други од кости, пирамидалног облика (сл. 11:5). 2. Ниска од 44 стаклене перле, ваљкастог, лоптастог и цветоликог облика (сл. 11:2), и 4 римска бронзана новца (сл. 2а - 2 г), пронађена у пределу врата. Сви новчићи су пробушени, тако да су сигурно били ношени на огрлици.а) Av. DN.CONSTA (NS или NTIUS PF AVG)
- Rv. (FEL TEMP REPARATIO) ковница нечитка
- б) Av. Нечитак
- Rv. (SOL INV) ICTO CONITI ковница нечитка
- в) Av. (DN CONSTANS(VALENS?) PF AVG
- Rv. (VICTORIAE DD AVGG Q NN)?
- г) Av. Нечитак
- Rv. (FEL TEMP REPARATIO) нечитак
Иако лоше читљиви, по општем изгледу може се закључити да новац припада владарима Константинове династије, и може се датовати од средине до друге половине 4. века. 3. Ниска од 723 целе и неколико поломљених перли, пронађена на левој страни грудног коша (сл. 11:3). Пет перли је од ћилибара и оне су ваљкасте, а остале су од стакла, лоптастог и ваљкастог облика. 4. Посуда, рађена на брзом витлу, сиве боје и споља глачана, пронађена уз десно колено покојника (сл. 11:6).
ГРОБ 9 (сл. 7:2) Рака овог гроба није уочена а покојник је укопан на дубини од 0,80 до 0,85 м од савремене површине тла. Скелет је оријентисан запад - исток са отклоном западне стране ка југу за 6 степени. Поремећене су и делимично недостају кости ногу и леве руке. Покојник је положен на леђа са рукама вероватно положеним уз тело. Антрополошком анализом је утврђено да се ради о детету старости око 6 месеци. Гробни инвентар није пронађен.
Иако су археолошка ископавања у „Старим виноградима“ обављена на великом простору, али ипак ограниченом, могло би се са великим процентом вероватноће тврдити да гробова који припадају приказаној групи од шест индивидуа, више нема. Ова група је практично у низу, по правцу североисток - југозапад, а даљим ископавањем на оба краја овог низа нису потврђени додатни гробови. Но, како је и ових шест гробова распоређено практично у две групе, са већим међусобним одстојањем, могући су и другачији исходи даљих истраживања. Како је на отвореној ископаној површини долазило и до уништавања археолошких целина услед рада циглане, могуће је да је укупан број гробова ове заједнице био и већи. Ипак, с обзиром да су та оштећења у зони појављивања гробова била мала, а да су у прекопаној земљи констатоване људске кости, број могућих уништених гробова би се могао проценити на један до два. Сви гробови су оријентације запад - исток, са различитим отклоном западне стране. Гробови 1 и 2 имају скоро идентичну девијацију у оријентацији (22 и 23 степена ка југу) и настали су један близу другог. Могло би се претпоставити да су настали у приближно исто време. Слично је и са гробовима 6, 7 и 9, који су удаљени мало више од прва два, а чија се девијација у оријентацији поклапа (6 и 7 степени ка југу). Групи гробова 6, 7 и 9 просторно је близу и гроб 8, али он једини има отклон западне стране ка северу за 20 степени. Могло би се закључити да су издвојене групе гробова настајале током различитих годишњих доба, а у ком хронолошком распону, остаје отворено питање. Такође је отворено питање да ли уочено груписање гробова значи можда породично подвајање. Анализе ДНК из костију могле би дати одговоре на то питање. Гробне раке су различите дубине укопавања, од 1,70 м до 2,30 м не рачунајући гроб 9, а при томе се гробови деце укопавају чак и дубље него гробови одраслих. Раке су укопаване у здравицу (жути лес), а гробови 1, 6 и 8 делимично су оштетили каснолатенске објекте. Испуњене су земљом тако да су се врло слабо уочавале у односу на земљиште у које су укопане. Раке су знатно дуже, а код деце и шире од самих скелета покојника. С обзиром да су у свим случајевима осим код гроба 9, на дну раке уочени остаци дрвене подлоге, може се претпоставити да је то било дрво величине раке у које је издубљено лежиште за покојника. Осим овакве подлоге код гробова деце нису уочени други трагови дрвене конструкције. Деца су можда прекривана кожом или тканином. У оба гроба одраслих констатовани су трагови дрвеног покрова. У гробу 6 покојница је прекривена целом дужином са две даске постављене двосливно. Није јасно да ли су се ове даске на врху међусобно спајале или их је спајала трећа даска, одозго постављена на њих (сл. 2). С обзиром да је ово конструкција која у потпуности затвара покојника, може се претпоставити да је реч о сандуку. Иако нема метланих клинова и кланфи који би ове даске спајали, оне су могле бити спојене дрвеним клиновима. Наравно, остаје и могућност да су даске само положене, па у том случају не би чиниле ковчег који је могуће носити. У гробу 7 покојник је био покривен дрвеним поклопцем облика корита, дужине 2,10 м (сл. 5). Поклопац је био постављен тако да се западним крајем ослањао на лобању. Највероватније је то био разлог њене потпуне смрсканости. Вероватно је исти разлог и код смрсканих костију леве руке. Иако се за овај дрвени покров може рећи да је био коритастог облика, остаје отворено питање шта је он заиста био. Како је у гробу 7 реч о ратнику сахрањеном са својим оружјем, постоји могућност да се ради о штиту. Тим више што у комплету где су присутни мач, копље и нож, штит недостаје. Међутим, метални делови штита, као што су умбо и дршка, који би се могли очекивати, недостају. И саме димензије, у односу на телесни раст покојника делују несразмерно. Ипак, слабо познавање ратничке опреме овог периода на нашем простору ово питање за сада оставља отвореним. Врста дрвета од које су прављене подлоге и покрови, за сада није позната. Чињеница да су скелетни остаци из ових гробова у доста лошем стању, док је остеолошки материјал из старијих укопа, као и скелети из гробова 3 - 4. века са овог налазишта, у сасвим добром стању, наводи на помисао да је узрок распадања антрополошког материјала у овим гробовима управо врста дрвета од које су прављене гробне конструкције. Дрвене гробне конструкције у гробним ракама овог периода на панонско-балканском простору за сада су ретко забележена појава. Најбројнији примери постављања дасака у разним комбинацијама, испод, изнад и са стране покојника, као и постављање покојника у издубљено дебло, потичу из некрополе у Раковчанима код Приједора (Н. Милетић 1970: 120 - 127). У Крању је такав пример забележен само једном, а на Бледу у два случаја (Н. Милетић 1970: 129). Из Рифника је познат такође само један пример (Л. Балта 1967: 129). У Михаљевићима код Рајловца постоје три таква случаја (Н. Милетић 1956: 34), а у Кормадину код Јакова их уопште нема (Д. Димитријевић 1960: 9). У новије време један такав пример познат је из околине Сирмијума, где су остаци дрвета протумачени као издубљено дебло (О. Брукнер 1995: 175). Да коришћење дрвених оквира и сандука није карактеристично само за германска племена (Н. Милетић 1970: 128 - 129), говори и пример из римске некрополе код Бешке у Срему, где су остаци дрвета поред и преко покојнице протумачени као ковчег (М. Марјански-Манојловић 1987: 14, 39). Директне аналогије према облику за дрвене конструкције из Чуруга за сада нису познате. Треба приметити да је двосливно покривање покојника, као у случају гроба 6, на римској територији познато са опекама у касноантичко доба (М. Маријански-Манојловић 1987: 10), па чак и код романског становништва на варварској територији у рановизантијско доба (О. Брукнер и Ш. Нађ 1966: 156 - 157, Табла XXX/2). Бројни инвентар пет гробова из „Старих винограда“ може се поделити на инвентар једног ратничког гроба и инвентар осталих, женских гробова. У гробу ратника, број 7, налази се његово оружје и опрема. Мач из овог гроба је једносекли и највише одговара мачевима типа палаш који су пронађени на локалитету Кормадин. Међутим, како су предмети без ближих података о околностима налаза, не може се са сигурношћу тврдити да они припадају гепидској некрополи која се датује у 5 - 6. век. У три гроба на овој некрополи пронађени су мачеви типа спате, који су двосекли и који се датују од друге половине 5. до средине 6. века (Д. Димитријевић 1960: 18 - 19, Т. IX, сл. 2). И на другим гепидским некрополама уобичајене су спате, док су палаши врло ретки. Такав пример је из некрополе у Сентеш-Берекхату (D. Csallány 1961: 74. Таф. LXXXIX/6), која се датује од 472. до 568. године. Копље из гроба 7 у Чуругу аналогије има међу налазима ширег хронолошког распона, од прве половине 6. века, као што је у Кормадину (Д. Димитријевић 1960: 43, Таб. IX:4) до друге половине 6. века као у Сентеш-Нађхеђу (D. Csallány 1961: 46, Таф. XLGV/1). Гвоздени шиљак са усадником, односно трном (сл. 10:5) можда би могао бити и врх стреле, иако за такав облик нису познате аналогије. Гвоздени предмет нејасне намене (сл. 10:4) је можда оков неке торбице или тоболца у коме је овај шиљак могао стајати. Међусобни положај ових предмета говори томе у прилог. Коштана пређица са гвозденим трном (сл. 10:6) има аналогије у Роспи ћуприји у Београду (Љ. Бјелајац и В. Иванишевић 1993: 136 - 137, фиг. 11:1), као и у Совењхази (D. Csallány 1961: 227, Таф. CCXV/2). Гвоздена пређица (сл. 10:7) је можда била пришивена за кожу од које је уочен траг приликом ископавања, али је можда била и део копче чији је недостајући део био од дрвета. Таквих примера за сада нема познатих, али облика одговарајућих оном који је документован у овом гробу има међу примерима где је гвоздена пређица повезана са бронзаним лимом који се пришива на кожу (Д. Димитријевић 1960: 37, Таб. III:27). У инвентару женских гробова најбројније су ниске на којима су се налазиле перле различитих боја и облика, различити привесци и римски бронзани новац. Све ниске осим две, судећи по месту налаза биле су огрлице. Две ниске из гроба 2 (сл. 8:5, 6), које су вероватно чиниле целину, налазиле су се поред леве ноге односно карлице. Ова ниска је могла бити пришивена на одећу, а могла је бити и огрлица која је стављена у гроб као прилог. Најмлађи римски новац који је нанизан на ове огрлице, може се датовати у другу половину 4. века, и може се користити једино за terminus post quem. Налази касноантичког новца познати су из гробова 6. века у Кормадину (Д. Димитријевић 1960: 13), а некада их има и у каснијим, средњовековним некрополама. Стаклена перла у облику амфоре из гроба 8 (сл. 11:1) има директну аналогију у гробу 12 на некрополи 4. века код Бешке (М. Марјански-Манојловић 1987: 109, Пл. 13). Звонолики привесци од бронзаног лима из гроба 2 (сл. 8:9, 10) нешто су мањи и лошије израде од привезака истог типа нађених у гробљима 3 - 4. века у Вршцу (С. Барачки 1969: 121, Таб. XII/2) и у Војловици код Панчева (Д. Батистић-Попадић 1985: 68, Табла IV/76, VII/115, XII/173). На везу са нешто старијим периодом указивала би и појава преправљања неких ћилибарских перли забележена на једној од огрлица из гроба 8. Оба пронађена чешља потичу из женских гробова, а по месту налаза може се закључити да су чинили украс у коси. Оба су истог типа, па чак и врло сличног украса. Њихова појава је уобичајена у гробљима 5 - 6. века, а слични примерци се налазе у Сентеш-Берекхату и Кишсомбору (D. Csallány 1961: Таф. CCLXV/4, 8). Примерак врло сличан овим чурушким пронађен је у слојевима с краја 4. - почетка 5. века у Сингидунуму (Љ. Бјелајац и В. Иванишевић 1993: 128, фиг. 2:3). Сличних чешљева има и у шире датованим слојевима 4 - 6. века на Гомолави (В. Даутова-Рушевљан и О. Брукнер 1992: 130 - 132, Т. 18: 101, 102; 19:105; 20:107). Гробним прилозима могли би се сматрати једино пршљенак из гроба 6 (сл. 9:4) и посуда из гроба 8 (сл. 11:6). Према положају и месту налаза пршљенак је вероватно стајао на дрвеном вретену када је положен у гроб. Иако би се за такве пршљенке могло наћи доста аналогија, можда најпре треба навести да на овом налазишту међу непубликованим налазима постоје такви пршљенци у нешто млађим кућама 6. века, али и у објектима 3 - 4. века. Аналогија за облик посуде из гроба 8 за сада нема. Али, ова посуда која је споља глачана и сиве, односно светло сиве боје, по општем изгледу више личи на сиву глачану грнчарију 4. века у Бачкој и Банату, него на посуде тамно-сиво и црно глачане, које се обично налазе у целинама 5 - 6. века. Таквих, црно глачаних посуда има и у поменутим објектима 6. века на овом налазишту (С. Трифуновић и И. Пашић 2002: сл. 14:7 - 9). Тешко се може изрећи коначни суд о проблему датовања и етничке припадности гробова у „Старим виноградима“. Свакако, ови гробови припадају периоду који почиње са хунском инвазијом крајем 4. или почетком 5. века. Касноантички елементи, као што су звонолики бронзани привесци, перла у облику амфоре, као и римски новац, могли су доћи у власништво покојника из Чуруга као последица њихове продужене употребе, макар и секундарне у случају новца, до половине 5. века. Друга могућност је да су до тих предмета покојници из Чуруга, својевремено дошли пљачком гробова касноримског доба. У прилог датовању у време Хуна иде и налаз палаша, чија се употреба везује превасходно за номадске народе (Д. Димитријевић 1960: 19), а који се врло ретко срећу у каснијим германским некрополама до доласка Авара. Нису у супротности са таквим датовањем ни налази чешљева који се налазе током целог 5 и 6. века, али који се праве у римским радионицама још од 4. века (С. Петковић 1995: 119, Т. И:2, Табела 13а). Коментари изнети у вези са посудом из гроба 8, такође упућују на почетне фазе Сеобе народа. Чињеница да из времена хунске власти на овом простору нема довољно познатих налаза, а још мање гробних целина и некропола, онемогућује дефинитивно прихватање таквог датовања, тим пре што се производња и употреба сличних чешљева, перли, пршљенака, копаља, па и мачева наставља. Постојање полуземуница у Чуругу, чија се грнчарија углавном везује за Гепиде 5 - 6. века на нашем простору (С. Трифуновић и И. Пашић 2002: сл. 14), а у којима због непосредне близине вероватно нису живели они који су сахрањени у анализираним гробовима, могло би да потврди старије датовање тих гробова. Међутим, са тим се поставља и питање етничке припадности једних и других налаза. Ако су у полуземуницама живели Гепиди, ко је онда сахрањен у овим гробовима? То питање ће за сада остати нерасветљено, с обзиром да су чак и малобројни антрополошки подаци којима располажемо разнородни. На етничку разнородност указивала би можда и разлика у гробној конструкцији жене и ратника. Док је покојница у двосливној гробној конструкцији, која аналогије има на романском простору, само по облику, коритасти покров који је могао бити и штит, у сагласју је са германским обичајем сахрањивања ратника са оружјем, какав је пример и гроб 7 из Чуруга. Таква етничка мешовитост не би била ништа чудно за време хунске власти, али за сада о томе има мало археолошких потврда, бар на нашем терену.
Слике ивентара гробова
Фусноте
1 Антрополошку анализу свих скелета обавила је мр Софија Стефановић са Филозофског факултета у Београду2 Све налазе новца прочитала је и определила др Велика Даутова-Рушевљан из Музеја Војводине
БИБЛИОГРАФИЈА
Balta, L. 1967 Rifnik pri Šentjurju -poznoantično grobišče, Археолошки преглед 9: 129 - 131, Т. XLV/1, 2.
Барачки, С. 1961 Сарматски налази из Вршца, Рад војвођанских музеја 10: 117 - 143.
Батистић-Попадић, Д. 1985 Сарматска некропола Војловица - Панчево, Рад војвођанских музеја 29: 59 - 83.
Бјелајац, Љ. и Иванишевић, В. 1993 Les témoignages archéologiques des Grandes Invasions a Singidunum, Старинар XLII/1991: 123 - 139.
Брукнер, О. 1995 Маузолеј - октогонална грађевина (23), у Археолошка истраживања дуж ауто пута кроз Срем, Ур. Вапа З., Нови Сад, 175 - 180.
Брукнер, О. и Нађ, Ш. 1966 Вајска, ул. Радићева бр. 1 - некропола из доба Сеобе народа, Археолошки преглед 8: 156 - 157, Т. XXXV/1-2.
Гирић, М. 1963 Песак, Бочар - гепидска некропола, Археолошки преглед 5: 130 - 133, Т. XXXVI.
Група аутора 1966 The Roman Imperial coinage, London.
Даутова Рушевљан В. и Брукнер, О. 1992 Гомолава 3 (Римски период), Нови Сад.
Димитријевић, Д. 1960 Гепидска некропола „Кормадин“ код Јакова, Рад војвођанских музеја 9: 5 - 50.
Марјански-Манојловић, М. 1987 Римска некропола код Бешке у Срему, Нови Сад.
Милетић, Н. 1956 Некропола у селу Михаљевићима код Рајловца, Гласник Земаљског музеја БиХ у Сарајеву; 9 - 51/ 1970. Раносредњовековна некропола у Раковчанима код Приједора, Гласник Земаљског музеја БиХ у Сарајеву; 119 - 174.
Мркобрад, Д. 1980 Археолошки налази Сеобе народа у Југославији, Београд.
Петковић, С. 1995 Римски предмети од кости и рога са територије Горње Мезије, Београд
Трифуновић, С. и Пашић, И. 2002 „Стари виногради“ у Чуругу - вишеслојно археолошко налазиште, Гласник Српског археолошког друштва 19(у штампи). Csallány, D. 1961 Archäologische Denkmäler der Gepiden im Mitteldonaubechen (454 - 568 u. Z.), Budapest.
Станко Трифуновић
Гробови велике сеобе народа из Чуруга
(Резиме)
У оквиру редовних заштитних ископавања Музеја Војводине, на налазишту „Стари виногради“ у Чуругу, 1997. и 2000. године истражена је и група од шест гробова из периода Велике Сеобе народа. Са простора Бачке до сада нису позната гробља слична овом, а најближа слична налазе се у Банату.
Сви гробови су орјентације запад - исток, са различитим отклоном западне стране. Гробне раке су различите дубине укопавања, од 1,70 до 2,30м. С обзиром да су у свим случајевима осим код гроба 9, на дну раке уочени остаци дрвене подлоге, може се предпоставити да је то било дрво величине раке у које је издубљено лежиште за покојника. У гробу 6 покојница је прекривена целом дужином са две даске постављене двосливно. У гробу 7 покојник је био покривен дрвеним поклопцем облика корита, дужине 2,10 м.
Бројни инвентар тих гробова из „Старих винограда“ може се поделити на инвентар једног ратничког и инвентар осталих, женских гробова. У гробу ратника налази се његово оружје и опрема. У инвентару женских гробова најбројније су ниске на којима су се налазиле перле различитих боја и облика, привесци и римски бронзани новац. Два пронађена чешља потичу из женских гробова, а по месту налаза може се закључити да су чинили украс у коси. Гробним прилозима могли би се сматрати једино пршљенак из гроба 6 и посуда из гроба 8.
Тешко се може изрећи коначни суд о проблему датовања и етничке припадности гробова у „Старим виноградима“. Свакако, ови гробови припадају периоду који почиње са хунском инвазијом крајем 4. или почетком 5. века.
Постојање полуземуница у Чуругу, чија се грнчарија углавном везује за Гепиде 5 - 6. века на нашем простору, а у којима због непосредне близине вероватно нису живели они који су сахрањени у анализираним гробовима, поставља и питање етничке припадности једних и других налаза.