Келти, Панонци и Дачани (1-2. век)
Насеље 1. века
Око 230 истражених објеката — кућа, трапова, ровова и неколико објеката непознате намене — припада насељу које се оквирно може датовати у другу половину 1. века ст. е. и 1. век н. е. Становници овог насеља су живели у земуницама и полуземуницама различитих типова. Тако се међу 30-ак откривених кућа разликују: 1. овалне земунице слајд 26,30 димензија од 3 х 2,5 до 5 х 3,5 м². 2. овална земуница слајд 34, 35, 36 са земљаним пећима и стубовима за двосливни кров, димензија око 3,5 х 3 м³. 3. правоугаоне полуземунице слајд 25 са техничким цртежом и анимацијом, и слајд 27,28,29 са заобљеним угловима, које могу имати и јаме за стубове за двосливни кров, димензија од 4 х 2 до 5 х 2,5 м; 4. правоугаона полуземуница слајд 31, 32, 33 са заобљеним угловима, земљаном пећи и централним стубом за кров, димензија око 3,5 х 3,5 м. Бројни трапови слајд 37, 38, 39, 40, 41 су различитих облика, често великих димензија, запремине и до 7 м³ . Ров слајд 42 који се пружа дијагонално у односу на правац простирања обале, истражен је до сада у дужини од око 50 м. Вероватно представља темељ дрвене ограде, али није јасно који је простор она захватала. Већи укопани комплекси слајд 43, 44, 45, 46, које чине и до пет међусобно повезаних целина, односно пет укопаних објеката различитих облика, захватају површину и до 90 м². Намена ових целина није јасна, иако се може помишљати на глиништа.
Понекад се ту затекну и скоро целе посуде слајд 58, као и цели скелети животиња. Примери су скелети паса слајд 56, али и јелена слајд 55, 57, 57а . Редак налаз дрвета представљају и угљенисане корице ножа слајд 59.
Скоро сви истражени објекти су садржали велику количину одбачених уломака грнчарије. Она носи све одлике познолатенске грнчарије, са сивим глачаним посуђем рађеним на брзом витлу као најзаступљенијом врстом. Ова врста посуда производила се и у самом насељу.Најпре су у неколико објеката на јужној ивици истражене површине пронађени делови осушених али непечених посуда фото 6, комади глине у које су уваљани и неуспели примерци посуда фото 7, тестови глине за печењефото 8, делови решетке грнчарске пећи, као и посуде деформисане при печењу фото 9 . Најновијим ископавањима 2004. и 2005. године откривене су две радионице са седам грнчарских пећи слајд 48, 49, 50, 51, 52, 53, 54, 54а, 54б и технички цртеж. Оне су делимично укопане у тле а решетке самих пећи израђене су наношењем дебелог слоја глине на конструкцију исплетену од трске. Тако масивна и тешка, ова конструкција ослањала се по средини на потпорни зид, који је ложиште пећи делио на два дела.
Сива глачана грнчарија рађена на брзом витлу заступљена је различитим облицима трпезног и амбалажног посуђа. Најбројније су зделе које се појављују у два основна типа — зделе са „S“ профилацијом обода фото 10 и зделе са усправним и равним горњим делом — биконичне фото 11. Зделе су често са унутрашње стране украшене углачаним валовитим или водоравним линијама. Осим здела, присутни су и лонци фото 13 који су вероватно служили за чување хране, питоси, пехари са једном или две дршке фото 14, као и бокали фото 15. Редак пример је део цедиљке фото 16. По некада се овакво посуђе украшава углачавањем нестандардних мотива фото 17, а не као што је најчешће таласастим линијама фото 18 или мрежом фото 19.
Као стоно посуђе коришћена је и сликана грнчарија, у облику пехара фото 20, бокала и крчага фото 21 и здела. Сликање је најчешће извођено белом и црвеном бојом, а ређе смеђом.
Лонци за кување су углавном рађени на брзом витлу, од глине са примесама млевених шкољки фото 22. Сличних облика су лонци са графитом фото 23 у саставу глине, који су се могли користити у посебне сврхе. И једни и други су украшавани урезаним укрштеним линијама.
У далеко мањем проценту присутна је грнчарија рађена гњетањем, од глине са шамотом и органским материјама. Од облика су заступљени лонци и у мањем броју поклопци фото 24. Међу лонцима се разликују две групе — лонци без врата, увученог обода, украшени чешљем фото 25 и лонци благо разгрнутог обода, украшени пластичним тракама, дугметастим испупчењима и урезаним валовницама фото 26. Друга група лонаца се везује за дачко порекло, док је прва најзаступљенија на панонском простору западно од дачке територије.
Заједно са овим посуђем познолатенских особина налажени су, мада врло ретко, и уломци римског посуђа фото 27, међу којим су најзаступљенији питоси.
Обично на уломцима глачаних посуда, срећу се ретко накнадни урези — графити. Најчешћи је мотив крста фото 39, а има и линија и представа нејасне симболике фото 40, као и оних које су можда настале случајно или употребом комада посуде као подлоге за сечење неке хране фото 41. Неки од уреза крста изведени су пре печења, као што је то пример на дну графитног лонца и лонца са шкољкама фото 42.
Од мањих комада поломљених посуда често су, уз бољу или лошију обраду ивица, прављени „жетони“ фото 33 , чија се права намена не зна, али који су могли служити у некој врсти игре. Овакви предмети познати су из латенских насеља у Моравској, али им ни тамо намена није поуздано утврђена. Врло ретко су жетони посебно прављени од свеже глине фото 28 . Сходно заступљености различитих врста посуђа, најчешће су жетони израђени од глачаних посуда фото 29, а доста су ретки од сликаних посуда фото 30 , као и од других врста фото 31. На врло ретким примерцима види се бушење ових предмета по средини фото 32, тако да није јасно да ли су то можда пршљенци за вретено, чија израда није довршена.
Изузетан налаз представља оштећена дечија играчка — звечка фото 80 која је израђена од печене глине, облика спљоштене лопте. С бзиром да је већих димензија него што би дете одређеног узраста могло да држи у руци, вероватно да је качена изнад колевке слика 2/6, о чему сведочи и жљеб по средини ње. Уз звечку је пронађена и куглица, а вероватно их је било и више.
Од глине су још израђивани пршљенци за вретено. Они су могли бити прављени посебно, од свеже глине фото 34 , неки су и украшавани, или од уломака посуда фото 35. Неки од њих су пронађени у недовршеном стању фото 36.
На пар уломака гњетаних посуда видљиви су отисци текстила фото 12.
Ваљкасти и пирамидални тегови фото 37 су такође глинени производ који је можда служио за причвршћивање кровних покривача од трске или сена. Два примерка занимљивих предмета фото 38 од печене глине за сада остају без тачно утврђене намене, али би се могло претпоставити да су били коришћени за обраду неких глинених површина, можда фасада кућа или већих посуда.
Осим предмета израђених од глине, у објектима су налажени и ножеви, маказе и други гвоздени предмети, камени брусеви и жрвњеви, као и предмети од кости и рога, међу којима клизаљке и шила.
Један део предмета од различитих материјала чинио је употребне или украсне делове ношње становника „Старих винограда“. Међу употребне делове одеће могу се сврстати коштана дугмад фото 43 , део чланковитог бронзаног појаса фото 44, гвоздене пређице за каише фото 45, као и фибуле. Најчешће су легионарске фото 46, а знатно ређе латенске фото 47 и панонско-норичке фото 48. Међу употребне детаље на ношњи могле би се сврстати и алке од бронзе фото 49 које су можда имале функцију разделника за ремене.
Међу украсним деловима ношње издвајају се перле од глине фото 50 и стакла фото 51, привесци (амулети) од камена фото 52 и кости фото 53, наруквице од стакла фото 54, бронзе фото 55, железа фото 56 и сребра фото 57. Међу украсне предмете треба свакако сврстати налаз једног сребрног салталеона фото 58 и једног оловног броша фото 59.
Становништво је у извесној мери користило и новац, о чему сведоче налази свега два примерка келтског новца фото 60 .
Од осталих металних предмета треба навести бронзане шиваће игле фото 61 , делове дршки од посуда фото 81 , и два предмета нејасне намене фото 62 , док су од гвоздених пронађене кланфе фото 63, кука-удица? фото 64 , маказе за стрижу оваца фото 65 , и ножеви фото 66 . Да су се неки од бронзаних предмета производили баш у „Старим виноградима“ сведоче налази малих ливачких посуда од графита фото 67 , које су служиле за ливење бронзе.Такође су се бар неки предмети од кости и рога производили слика 2/9 у овом насељу, о чему говоре полупроизводи фото 68 , од ових материјала. Од довршених производа познате су нам клизаљке фото 69, нека врста гладилица за обраду коже фото 70 , слика 2/10 шила фото 71, предмети који су вероватно служили за плетење рибарских мрежа фото 72 слика 2/4 , а пронађен је и један предмет који личи на пиштаљку фото 73. Обрађеном јеленском рогу са кружним отвором фото 74 за сада се не зна намена.
Међу предметима од камена најбројнији су брусеви фото 75, и делови жрвњева фото 76, а налазе се и ретки примеци кремена фото 77.
Период 1. века ст. е. и 1. века н. е. у Бачкој за сада није довољно познат, па се налази из насеља у Чуругу морају упоредити са најближим познатим истовременим насељима у Срему. Тако, грнчарија показује сродност са грнчаријом из фаза VIb и VIc на Гомолави код Хртковаца, као и са истовременом керамиком друге половине 1. века ст. е. и 1. века н. е. са још неколико домородачких насеља у Срему.
Фибула каснолатенског типа је чест налаз у јужној Панонији, а датује се у крај 1. века ст. е. и 1. век н. е. Легионарске фибуле, којих је нађено неколико у Чуругу, датују се од друге половине 1. века н. е. до почетка 3. века н. е., али и у прву половину 1. века н. е.
Чланак астрагалног појаса из Чуруга најсличнији је појасу из Dunaszekcsö-а, који се датује у Латен Д фазу. Слични, али нешто мањи чланци нађени су у Срему, у насељима из друге половине 1. века ст. е.
Наруквица од стакла, скоро истоветна са чурушком, нађена је у Срему, у насељу из друге половине 1. века ст. е.
Датовање насеља у Чуругу у другу половину 1. века ст. е. и 1. век н. е. извршено је само оквирно. Разноврсност станишта као и покретних археолошких налаза можда говори о мешовитом етничком саставу становништва. То само потврђује опште историјске податке о Скордисцима, Дачанима, Панонцима и другим народима и племенима на овом простору карта 2. Тек након детаљне анализе налаза и обраде свих целина биће могуће прецизније одредити време настанка и замирања овог насеља, као и порекло његових становника.
Насеље 1-2. века
Наредном периоду, који вероватно обухвата крај 1. и 2. век, припада само десетак објеката, међу којима је једна кућа, слајд 47 са техничким цртежом, а остало су трапови и објекти других намена .
Од посуђа је и даље присутно сиво глачано, познолатенских карактеристика, али унеколико измењених облика фото 78. Такође, појављују се уломци римског посуђа Табла 1/1-3, које се датује у крај 1. и у 2. век н. е.
Поред овог посуђа рађеног на брзом витлу, у неколико целина су нађене и две групе грнчарије рађене гњетањем. Једна има шамот у фактури Табла 1/13-15, док је друга без примеса, са глачаним спољним и унутрашњим површинама Табла 1/11-12. Датовање ових целина са гњетаном грнчаријом није сасвим поуздано. У једном од објеката уз гњетано посуђе је пронађен комад глеђосане римске посуде, који се може датовати у средину и другу половину 2. века н. е., али и бронзана наруквица фото 79 која припада периоду краја 2. и првој половини 1. века ст. е. Најближе аналогије за гњетано посуђе су спорадични налази ове врсте у Срему, са прелаза старе у нову еру.
Слајд 47 са техничким цртежом: Основа и пресеци полуземунице
Табла 1/1-15: Керамика I-II века
