ХРТКОВЦИ, ГОМОЛАВА – вишеслојни археолошки локалитет у јужном Срему
На јужним падинама Фрушке горе, на левој обали Саве, на крају села Хртковци протеже се вишеслојни археолошки локалитет Гомолава, налазиште од изузетног културног значаја. Средином 18. века (око 1760. г.). Гомолава је имала облик елипсоидног “тела” који је формиран миленијумским таложењем праисторијских и историјских култура – насеља, чији су материјални остаци сачувани до наших дана. Због веома повољног географског положаја и изузетно добрих веза са суседним регијама, Гомолава је неколико хиљада година била важан центар за Подунавље, Карпатски басен и југоисточну Европу. То се веома добро уочава на покретном археолошком материјалу преко кога се најбоље уочавају сва прожимања са другим култура и цивилизацијама.
Први археолошки материјал са Гомолаве прикупио је учитељ Мато Вохалски, повереник Археолошког музеја у Загребу крајем 19. века. Од тада почине интересовање за овако изузетно вредан археолошки локалитет. Археолошко налазиште Гомолава већ на самом почетку 20. века постаје занимљива за ондашњу културну јавност. Године 1904. обављена су и прва стручна ископавања. Међутим, тек од средине 20. века, од 1953. године Војвођански музеј, започињу прва заштитна ископавања на овом вишеслојном праисторијском налазишту, која у континуитету трају до 1957. године. Били су то велики заједнички подухвати свих војвођанских археолога и институција.
У периоду од 1965. до 1985. године истраживања се настављају, те Гомолава постаје центар за савремена, интердисциплинарна археолошка истраживања. Била је то велика школа археологије на којој су своја знања проверавале и стицале бројне генерације археолога и других стручњака. Током две деценије, на Гомолави ће поред југословенских радити и стручњаци из разних европских институција, као и стручњаци из других области. У периоду од 1965. до 1985. године истражена је површина од преко 4400м2 на основу чега је успостављена вертикална и хоризонталана стратиграфија локалитета-од млађег неолита до пуног средњег века.
Вишегодишња систематска истраживања на Гомолави дала су велики допринос сигурном утврђивању временског редоследа бројних праисторијских култура у Подунављу, односно у Карпатском басену и на простору централног Балкана. У њеним културним слојевима, стамбеним хоризонтима и некрополама сучељавају се утицаји развијеног југа са земљорадничким и раним металним културама Панонске низије. Појава импортованих предмета указује на развијене трговачке односе са сродним културама унутар Карпатског басена и Балканског полуострва.
Најстарије насеље основано је у време када је Гомолава представљала лесну дуну, у петом миленијум старе ере. Мада се претпоставља да су на овом простору боравили представници старијег неолита балканско-подунавског простора, прво насеље су ипак подигли представници млађег неолита. Они подужу уређена насеље са полуземуницама и надземним кућама већих димензија.
После винчанске културе, на Гомолави бораве земљорадничко-сточарске заједнице које већ у четвртом миленијум почињу да користе бакар у оквиру две културне групе: ленђелско-тисаполгарске и бодрог-керестурске. Убрзо после тога, у трећем миленијуму, на Гомолаву стиже нова “етничка” група која припада баденској култури. Изнад станишта средњег енеолитског раздобља подиже се насеље костолачке групе са богатим остацима материјалне културе. Живот се одвијао у надземним кућама, поред којих су изграђивана и светилишта. Керамика је високог квалитета, прелепо украшену са утиснутим орнаментом. То је заправо раздобље у коме почињу да се користе и прве алатке од бакра.
У бронзаном добу, у другом миленијум, Гомолава је насељена током целог овог раздобља. Откривени су остаци раног бронзаног доба, затим наступа период култура равних поља са урнама као и први елементи познатих прото етничких групација које се помињу у историјским изворима.
Старије или рано гвоздено доба на Гомолави припада халштатском раздобљу. Из тог периода потичу са Гомолаве и две кружне гробнице – једна са 32, а друга са 78 покојника. Положени у круг – у облику сунчевог диска, са главама на периферији круга, покојници су били сахрањени са прилозима: жрвњевима, житом, накитом од гвожђа, ћилибаром и животињским костима. Облик сахрањивања у две кружне гробнице на Гомолави, још увек представља загонетку у научним круговима.
У млађем гвозденом добу, Гомолава поново постаје важан административни центар, важна економска и културна станица Келта, односно племена Скордиска који се овде насељавају након пораза код Делфа, 279. године старе ере.
Након угушења панонско-далматинског устанка од 6-9. године нове ере, Гомолава потпада под римску власт. Импортована раноримска керамика и бронзане посуде потврђује боравак римских поданика на Гомолави већ у 1. веку нове ере. Откриће виле рустике, викуса и римске некрополе из 3. и 4. века нове ере у подграђу Гомолаве, констатовано је да је овај простор био настањен све до ране сеобе народа.
Након повлачења Римљана из Срема, Гомолава тек у раном средњем веку је поново настањена, о чему сведочи и налази мање некрополе, чији се прилози могу хронолошки определити у 8. и 9 век.
Истраживање старије средњовековне некрополе са скоро 1000 покојника на Гомолави и у подграђу, показала су да је ово налазиште коришћено у дужем временском раздобљу – од краја 14. до 16. века нове ере.
До сада су истраживања са Гомолаве објављена у неколико монографијама и више од 200 стручних радова.
(Марија Јовановић, музејски саветник, археолог)
