Античка збирка

Античка збирка је једна од најлепших збирки Музеја Војводине, чувена по три позлаћена шлема из IV века.

У овом тренутку она броји око 3000 предмета. Подељена је на мање збирке, од којих су најбројније: АА збирка, са 1481 предмета и Х збирка, са 1561 предмета. Предмети који се налазе у овим збиркама потичу са многобројних археолошких локалитета. Музеј је до тих предмета долазио, како путем систематских археолошких ископавања, тако путем откупа, поклона и сл. У оквиру античке збирке налази се и мања епиграфска збирка, која броји 23 предмета.

У АА збирци налазе се предмети, који су откривени ископавањима важних археолошких локалитета са територије Војводине, међу којима су најпознатији:

  • локалитети на којима су откривене касноантичке некрополе из IV века: Бешка (локалитет "Брест") и Свилош (локалитет "Крушевље"),
  • локалитети на којима су откривени остаци римских утврђења: Бегеч (локалитет "Кува") и Чортановци (локалитет "Просјанице"),
  • локалитет на коме су нађени остаци занатског керамичког центра с краја I и почетка II века и остаци девастиране римске некрополе из III и IV века: Хртковци (локалитет "Гомолава") и др.

Мањи број предмета потиче са највећих и најзначајнијих римских локалитета у Војводини Сирмиjум (Сремска Митровица) и Басијане (Доњи Петровци), који су у римско доба имали статус колоније, што упућује на то да се радило о великим и добро организованим градовима са решеном инфраструктуром и урбаним животом.

> Археолошко ископавање римске Виле Рустике

Х збирка садржи предмете који потичу са ископавања римске виле рустике из III и IV века на локалитету "Врањ" у Хртковцима. Локалитет се истражује и данас, а његово истраживање започето је далеке 1979. године. С обзиром на то да су испод виле рустике откривени трагови насеља из I и II века, на овом локалитету можемо такође пратити живот првог римског становништва које је стигло на просторе данашње Војводине и мешало се са домородачким.

На сталној поставци Музеја Војводине античком периоду посвећено је 15 витрина, смештених у салама 2 и 3. У њима се налазе предмети из римског доба који посетиоцима говоре о римским освајањима и почетку романизације, римској граници на Дунаву – лимесу, урбаном и друштвено – економском развоју провинције Паноније, уметности и религији, насељима, некрополама и материјалној култури.

Два најзначајнија предмета, раскошни позлаћени касноримски шлемови, донети су у Музеј Војводине 1955. године из села Беркасово у Срему, у близини Шида. Њих је власница њиве случајно окрила током орања. Потоњим сондажним ископавањем констатовано је да су шлемови чинили део оставе, заједно са два сребрна окова за појас, једном цевчицом од сребрног лима, једном сребрном гајком за ремен, неколико фрагмената гвожђа и позлаћеног сребрног лима. Шлемови су израђени од кованог гвожђа, превученог танким сребрним позлаћеним лимом, а претпоставља се да су имали кожну подлогу. Раскошнији од два шлема додатно је украшен имитацијама драгог камена смарагда, и полудрагог камења оникса и калцедона, изведеним у стакленој пасти и постављеним у лежишта различитог облика. Од посебног значаја су натписи на грчком и латинском језику, за које постоје бројна тумачења.

У европским областима, које су се налазиле у одређеним периодима под римском влашћу, до данас је пронађен мали број шлемова овог типа. Према орнаментици издвајају се управо шлем 1 из Беркасова и будемпештански шлем, а њихова сличност, као и сам начин украшавања, били су предмет бројних научних расправа. Очигледна скупоценост израде говорила је о томе да су власници ових шлемова морали били личности из високог друштва, истакнуте војсковође, људи са високим положајем у војсци или чак владари.

Мање раскошан шлем из Беркасова на себи носи натпис VICIT [LIC]INIANA, који је археолозима помогао да га датују на почетак IV века, у време када су се око римског престола борили будући цар Константин Велики и његов противник Лициније. Од 308. године, када је Лициније постао август, два цара су владала заједно, да би убрзо започели љуту борбу за престо, која се завршила Лицинијевим поразом и погубљењем. Према једном тумачењу, шлемови су могли бити закопани приликом повлачења Лицинијевих трупа према Сирмијуму, односно после битке која се одиграла код Цибала (данашњих Винковаца). Према другом тумачењу, заснованом на постојању касније додатог натписа на грчком језику, шлемови су могли бити у употреби током дужег времена и потом бити закопани у било којем тренутку немирног IV века у римској ровинцији Другој Панонији (Pannonia Secunda).

Музеј Војводине је захваљујући вредности ових шлемова остварио више пута добру сарадњу са великим европским музејима. По броју посетилаца од преко 800.000 истичу се последње две изложбе на којима су шлемови гостовали. У немачком граду Триру је 2007. године одржана изложба посвећена Константину Великом са преко хиљаду експоната из бројних европских музеја, међу којима су шлемови из Беркасова заузимали посебно место. Као симболи моћи пленили су пажњом у Музеју дијецезе и галерији Тијеполо у Удинама (новембра 2008. до марта 2009) на изложби посвећеној аквилејском бискупу Хромацију (388–408) и римском граду Аквилеји, који се налазио на раскрсници путева од Италије ка источним деловима Римског царства.

Схватајући вредност и могућности које пружају предмети овог типа, Музеј је 2007. године откупио још један позлаћени шлем из IV века, сличан мање декорисаном шлему из Беркасова. Веома фрагментиран, откривен је у околини села Јарак, 17 км југоисточно од некадашњег Сирмијума (Сремске Митровице). Делове шлема проналазач је открио у малом сиво-печеном керамичком крчагу. Пре него што се обратио стручњацима Музеја Војводине, комаде сребрног позлаћеног лима исправљао је и лепио на картонску подлогу, не познајући њихову функцију и намену. Конзервација и реконструкција представљале су дуготрајан и мукотрпан посао, а као пример за реконструкцију послужио је мање раскошан шлем из Беркасова. Шлем из Јарка премијерно је презентован заједно са два шлема из Беркасова на изложби "Касноантички шлем из Јарка" која је трајала у периоду од 12‒22. маја 2009. Ову изложбу видело око 8.000 људи.

> Wikinews чланак
> "Долина златних шлемова" - промо видео

(Тијана Станковић – Пештерац)

> Филм о изложби "Касноантички шлем из Јарка" - видео
> Изложба "Касноантички шлем из Јарка" - видео