У суботу, 17. октобра 2015. године одржана је волонтерска акција обнављања партерног дела парка испред дворца Дунђерских у Кулпину. Волонтерска акција подржана од стране Ерсте банке подразумевала је чишћење приземног слоја од бршљена и корова, окопавање и садњу биљака. Том приликом Ерсте банка је донирала депандансу Музеја Војводине, Музејском комплексу у Кулпину и моторну косачицу за уређење вртног простора. Овом приликом захваљујемо се Ерсте банци на новчаној донацији и њиховом ангажовању у промовисању концепта друштвено одговорног пословања у области заштите животне средине. Хвала и волонтерима, запосленима, Ерсте банке на добро обављеној радној акцији!

Од 5-9.октобра 2015.године у организацији музеја Хаз Реже из Одорхеју Секујеска (Haáz Rezső Múzeum, Székelyudvarhely) у жупанији Харгита, одржана је 16. Конференција на којој поред колега из Румуније учесници су били из Мађарске и Србије.

Стручни скуп у трајању од 5 дана конципиран је тако да су прва три дана била резервисана за презентације конзерваторских-рестаураторских радова. Представљено је 28 радова која су обуватала све материјале са којима се сусрећемо при заштити културне баштине. На конференцији сам учествовала са радом на тему – Конзервација средњевековног накита. Приказани су археолошки налази из гроба бр.18 са локалитета "Стари Виногради" - Чуруг.

Ова презентација је уврштена у програм конференције првенствено због извршених анализа метала. Урађена су радиографска снимања и анализа елемената методом ЛИБС-ласерски индукованом плазма спектроскопијом. У фази механичког чишћења први пут је коришћен ласер.

Остала народна имена: спелта, пир

На великом броју интеренет сајтова који популаришу „здраву храну", крупник је означен као најстарија житарица. Исти извори наводе да ова култура води порекло из јужне Азије, те да је на Блиски исток дошла пре око 9.000 година... Маркетинг и наука не иду сваки пут руку под руку. Крупник јесте древна житарица, али не и најстарија!

Последњих неколико година крупник је доживео ренесансу и продаје се као један од главних производа у радњама са „здравом храном". Могући разлог његовој популарности је да људи сматрају како је ова житарица „здравија", „природнија", односно да селекцијом и укрштањем није далеко одмакла од „изворног облика" као што је нпр. модерна пшеница „изобличена".

Кукољ (Agrostemma githago L.)

„У сваком житу има кукоља" је стара народна изрека. Већ у праисторији је кукољ био верни пратилац једнозрне пшенице (Triticum monococcum L.). Током пар хиљада година кукољ се до те мере прилагодио свом домаћину да је почео да га опонаша. Наиме, зрна кукоља су сазревала кад и једнозрне пшенице. Зрна кукоља имају сличну величину и тежину као и зрно домаћина. То је значило да га је практично немогуће уклонити из пшенице просејавањем, али ни провејавањем. Са развојем земљорадње и успостављањем доминације обичне, меке пшенице на њивама у Европи, кукољ се са лакоћом прилагодио новом домаћину.

МАЛА НОЋ МУЗЕЈА У МУЗЕЈУ ВОЈВОДИНЕ

У сарадњи са Удружењем ''Жил Верн'' у суботу 26. септембра у простору Музеја Војводине, одржана је завршна свечаност Фестивала лампиона светла и музике под називом ''Жилверновске илуминације''. У присуству деце, младих, одраслих - учесника радионица за израду лампиона и поклоника уметности ,поред изложбе лампиона , посетиоци (њих 3128 ) уживали су у изложби, концертима младих уметника и у музичким перформансима.

Од 1. септембра, Музеј Војводине враћа се на редовно радно време за посетиоце:

- уторак - петак од 9 до 19 сати
- субота - недеља од 10 до 18 сати.