Музеј Војводине добио је јубиларну диплому Универзитета из Решица у Румунији на интернационалном симпозијуму "Историја и мултикултуралност - Банат" одржаном од 26. до 28. јуна 2015. године. Диплома је додељена за изузетан допринос промовисању културно-научних вредности историјског Баната и очувању етничког, културног, лингвистичког и хришћанског идентитета.

Обавештавамо Вас да од уторка, 30. јуна Музеј Војводине прелази на летње радно време које ће бити на снази до 1. септембра. 

Летње радно време се не односи на унапред најављене посете.

Летње радно време је: 

- од уторка до петка - 9-14 и од 17 до 21,30 сати
- суботом и недељом - 10-18 сати.

Последњи улазак у Музеј је 20 минута пред завршетак радног времена.

Evropska noć muzeja u Muzeju Vojvodine protekla je izuzetno živo sa brojem posetilaca koji je, na četiri izložbe Muzeja i dve stalne postavke, daleko premašio broj od očekivanih 10 000 posetilaca.

Veče je počelo akcijom za decu Tenkformers u kojoj je tenk Šerman – tenk koji nije želeo da ide u rat, nego je želeo da bude glumac, obukli u novo ruho sačinjeno od oslikanih papirnatih leptirova.

Књижевници Слободан Тишма и Срђан В. Тешин, музејски саветник, етнолог Музеја Војводине Братислава Идвореан - Стефановић и млада ликовна уметница Јелена Средановић, добитници су награде Завода за културу Војводине за 2014. годину, која се додељује за стваралачке резултате у култури и уметности и унапређењу културног живота, уважавајући све посебности Аутономне Покрајине Војводине.

Слободан Тишма је добио Медаљу културе за укупно стваралаштво, Срђану В. Тешину додељена је Медаља културе за мултикултуралност и интеркултуралност, а нашој колегиници Братслави Идвореан - Стефановић Медаља културе за очување културног наслеђа, док је Јелена Средановић добила награду "Искре културе" за савремено стваралаштво, које се додељује младом аутору до 35 година.

Током првомајских празника у петак, суботу и недељу (1, 2. и 3. маја) Музеј Војводие биће отворен за посетиоце од 11 до 18 часова.

У априлу 2015. године, у кампањи археолошких истраживања коју је спровео синхронизовани мултидисиплинарни немачко-српски тим на локалитету Борђош код Новог Бечеја изведена су геомагнетна проспекција, топографско снимање терена и рекогносцирање ширег ареала локалитета. Геомагнетном проспекцијом обухваћена је површина од 26,04 хектара. Констатовано је да се неолитско насеље простирало на површини од око 40 хектара. Интерпретацијом резултата геомагнетне проспекције закључено је да у „подграђу" насеља које је констатовано прошле године, постоји још једно велико насеље са кућама правоугаоног облика, слично распоређеним. Оба насеља уоквирују ровови, од којих један велики, последњи у низу, обухвата и једно и друго насеље. На њему се види седам очуваних структура које подсећају на капије. У југозападном делу терена такође постоји и једно бронзанодобно насеље где су уочене две очуване куће. Рекогносцирањем локалитета утврђено је постојање 23 локације са археолошким материјалом. Помоћу ГПС-а узете су координате ових локацијa и оне ће бити уцртане у археолошку карту. Извршено је мапирање локалитета по ободу лесног платоа, као и потеса према селу Тараш и Кумане.