Археоботаничка башта Музеја Војводине: Кукољ

.

Кукољ (Agrostemma githago L.)

„У сваком житу има кукоља" је стара народна изрека. Већ у праисторији је кукољ био верни пратилац једнозрне пшенице (Triticum monococcum L.). Током пар хиљада година кукољ се до те мере прилагодио свом домаћину да је почео да га опонаша. Наиме, зрна кукоља су сазревала кад и једнозрне пшенице. Зрна кукоља имају сличну величину и тежину као и зрно домаћина. То је значило да га је практично немогуће уклонити из пшенице просејавањем, али ни провејавањем. Са развојем земљорадње и успостављањем доминације обичне, меке пшенице на њивама у Европи, кукољ се са лакоћом прилагодио новом домаћину.

Фестивал лампиона, светла и музике "Жилверновске илуминације"

.

МАЛА НОЋ МУЗЕЈА У МУЗЕЈУ ВОЈВОДИНЕ

У сарадњи са Удружењем ''Жил Верн'' у суботу 26. септембра у простору Музеја Војводине, одржана је завршна свечаност Фестивала лампиона светла и музике под називом ''Жилверновске илуминације''. У присуству деце, младих, одраслих - учесника радионица за израду лампиона и поклоника уметности ,поред изложбе лампиона , посетиоци (њих 3128 ) уживали су у изложби, концертима младих уметника и у музичким перформансима.

Радно време

.

Од 1. септембра, Музеј Војводине враћа се на редовно радно време за посетиоце:

- уторак - петак од 9 до 19 сати
- субота - недеља од 10 до 18 сати.

Археолошко истраживање локалитета Борђош

.

Археолошко истраживање локалитета Борђош код Новог Бечеја настављено је почев од 3. августа 2015. године. Ово истраживање представља продужетак веома плодне сарадње Музеја Војводине са Универзитетом у Килу (Немачка), која је започела у априлу 2014. године. И током ове кампање откривено је обиље драгоцених археолошких налаза старости 7000 година, али неколико предмета припада и млађим периодима у људској историји (бронзано доба и касни средњи век).
Локалитет Борђош представља велико неолитско насеље које се простирало на површини од 40 ха, од чега је десет хектара својим током уништила река Тиса, док се очувани део налази испод плодне оранице, на релативно малој дубини. Структура насеља и распоред кућа откривен је путем геомагнетне проспекције која је дала јасну слику његове грандиозности.
Истраживање једне куће у којој су живели носиоци потиске културе сваким даном открива све више аспеката живота ових људи...

Музејска учионица, водич кроз угледне часове у Музеју Војводине - идеје за учитеље

.

Поштовани учитељи и учитељице,

Педагошка служба Музеја Војводине се већ деценијама бави музејском едукацијом креирајући различите програме за све категорије публике.
Један од програма који се реализује већ десет година намењен је нижем основношколском узрасту. Назив овог програма је Музејска учионица и осмишљен је као допуна наставном плану и програму.

Позивамо Вас да у приручнику Музејска учионица погледате теме које Вам нудимо. Поред девет радионица за децу узраста од 1. до 4. разреда основне школе у приручнику ћете пронаћи и упутства како се треба припремити за долазак у Музеј, као и предлоге активности после посете Музеју.

Са циљем да заједнички унапредимо систем образовања и поучимо децу да користе разне ресурсе за стицање знања, надамо се да ћете препознати наш труд и укључити Музеј Војводине у програм Вашег рада.

Овде можете погледати и преузети Водич кроз угледне часове у Музеју Војводине - идеје за учитеље.

Петровданске вечери

.

Дана 12. јула у депандансу Музеја Војводине, Етно-парку „Брвнара", уз помоћ Општине Темерин, Месне заједнице Бачки Јарак и српско-руског пријатељства, по први пут, одржане су Петровданске вечери. Учесници овогодишње манифестације била је група „Подгрмеч" из Житишта, народни гуслар Војин Радојичић и певачка група Јарачки јарани. Током вечери, учесницима и посетиоцима манифестације, поред представника локалне самоуправе задужене за развој културе на посручју општине Темерин, добродошлицу је пожелео и Драган Којић, директор Градске библиотеке у Новом Саду, али и песникиње Јелена Стоисављевић и Марина Жинић Илић.

Петказање - Серијал о археолошком одељењу Музеја Војводине

.

Почео је серијал са Бором Отић о најлепшим и најзанимљивијим причама са сталне поставке и депоа археолошког одељења Музеја Војводине.

Причу смо започели са плодовима из Археоботанучке баште Музеја Војводине и шта се са нима могло направити у праисторији.