Руке прошлости - Креативне интерактивне драмске радионице у Музеју Војводине

.

0
0
0
s2sdefault

У Музеју Војводине, од септембра до децембра 2020. године организоване су интерактивне креативне драмске радионице пројекта „Руке прошлости“. У сарадњи са Центром за позоришна истраживања из Новог Сада, а под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, радионице су водили Христина Муратиду, доцент на мастер програму Примењено позориште на АУНС, Милица Шећеров, глумица и асистент на АУНС, Армин Јоха Хаџимусић, глумац и драмски педагог Центра за позоришна истраживања и Димитрије Михајловић, кустос–историчар из Музеја Војводине. Учесници радионица, њих укупно 65, били су ученици новосадских гимназија и основних школа.

Уз помоћ драматизације и интерпретације културног наслеђа Музеја – неолитских вотивних фигура и играчака, те римских шлемова типа Беркасово, предметима је удахнут један нов живот. Драмска педагогија омогућила је учесницима радионица да „уђу у ципеле људи из прошлости“, побуђујући у њима жељу за истраживањем, спознавањем и разумевањем давних времена. Они су од школске деце постајали становници винчанских насеља, римски легионари, креатори неолитских играчака или касноантичких шлемова. Молили су се божанствима плодности, ловили у високој трави пространстава неолитске Војводине, бивали део породице бакарног и бронзаног доба и борили се као војници у римској легији.

 

Publikaciju Руке прошлости. Креативне интерактивне драмске радионице у Музеју Војводине можете преузети ОВДЕ.

Активности пројекта „Руке прошлости“, пропраћене фотографијама и промо спотом, реализоване су у просторијама Музеја Војводине. Стална поставка је омогућила учесницима да осете прошлу стварност док су јој, кроз драму, прилазили на један начин који до тада нису имали прилике да испробају. Неки од одговора на анонимни упитник после сваке радионице веома су интересантни. На питање: „Шта ти се највише свидело на радионици?“ одговори су гласили: „То што смо на креативан начин сазнали нешто више о старијим генерацијама (16 година)“, „Повезивање историјских елемената са плесом, музиком и глумом, синестезија радионице (16 година)“, “Када смо правили замрзнуте слике (11 година)”, „Највише ми се свидело то што нам се допушта да своја мишљења искажемо кроз малу представу (15 година)”, „Плесови са покретима и гласовима (11 година)”, „То што није монотоно, већ врло динамично и на врло занимљив и упечатљив начин научимо оно досадно из књиге (15 година)”.

Фото: Иван Никита Дујин

Са друге стране, на питање “Да ли си нешто научио/ла?” одговори су гласили: „Нисам никада размишљала о религији у доба неолита, тако да ми је дефинитивно приближена сада идеја о томе како су живели и како су размишљали (16 година) “, „Научила сам како су живели људи у неолиту (11 година)“, „Да, о животу људи од пре 6000 година, њиховим веровањима и схватањима света (15 година)“, „Научили смо нешто о старим статуама и особини ликова (10 година)“, „Да, сазнала сам о новим и занимљивим стварима о подручју на коме живим, а које раније нисам знала (15 година)“.

Посредством драмске педагогије, Музеј је постао место где прошлост и садашњност стварају спону која омогућава интерактивну комуникацију између учесника и културног наслеђа музеја. На динамичан и креативан начин, а од стране драмских педагога и кустоса усмеравани кроз имагинацију, учесници радионица су могли да осете и покушају разумети она давна времена која су постала темељ цивилизације и човечанства које данас живимо. Једном речју, могли су да комуницирају са људима из прошлости.

Руководилац пројекта: Димитрије Михајловић, кустос-историчар

           

Повезани чланци