Делегација Музеја Војводине (др Драго Његован, директор, др Александар Хорват, кустос и Зоран Глумац, техничар) посетила је 28.VII.2018. град Барч у Мађарској, у коме је на обали Драве био логор за Србе интернирце из Бачке од 14. јуна до 1. децембра 1941. године. У овај логор су интернирани становници колонистичких насеља Алекса Шантић, Растина, Бајмочка Рата и Мишићево, као и неких других из северозападне Бачке, пошто први план мађарских окупатора није успео - да се протерају из тзв. Делвидека сви досељеници после 31. октобра 1918, као и још 150.000 других Срба, староседелаца, а на њихова насеља доведу Мађари из Буковине и других крајева, који би Бачку учинили мађарском територијом у етничком погледу. Иако логор у Барчу није био логор истребљења, у њему је умрло 65 Срба, мушкараца, жена и деце, због нехуманих услова живота.

Потомци жртава и њихови пријатељи 2014. године успели су да на управној згради бившег логора поставе спомен плочу, која сведочи о постојању логора, а 2017. да на гробљу у Барчу подигну спомен-плочу са именима свих пострадалих.

Овом чину је претходило молепствије владике Будимског и Темишварског Лукијана (Пантелића), уз саслужење више свештеника Српске православне цркве у Мађарској. Цео догађај је пратила редакција Српског екрата Мађарске државне телевизије. У изјави за ову телевизију др Његован је истакао да је питање логорисања Срба из Бачке у Барчу разјашњено у књигама Звонимира Голубовића (Шарварска голгота, МС, Нови Сад, 1993), др Данила Урошевића (Срби у логорима Мађарске 1941-1945) и сопственом издању елабората Покрајинске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини (Логори). Суштина данашњег окупљања је откривања спомен-плоче, сећање на конкретне жртве овог логорисања.

Музеј Војводине је 24. јула 2018. године посетила делегација Народног музеја Кине из Пекинга. Пре тога, делегација је посетила Народни музеј у Београду. Циљ посете је успостављање сарадње и, према речима Чао Јонга (Zhao Yong), могуће гостовање једне изложбе Народног музеја Кине у Народном музеју у Београду и Музеју Војводине у Новом Саду.

На основу протокола о сарадњи између Музеја Војводине и ЈУ Музеја Републике Српске настављене су активности које имају задатак дигитализацију културног наслеђа. Музеј Војводине извршио је имплементацију и прилагођавање Јединственог информационог система у ЈУ Музеју Републике Српске.

Запoслени Музеја Војводине (Наталија Вуликић, мр Тијана Станковић Пештерац, Сташа Арсеновић Копривица) и Историјског музејa Србије (Љубисав Панић) одржали су обуку за рад и заједничку Радионицу у Јединственом информационом систему. Реализацију овог Пројекта, који представља прву фазу у процесу дигитализације музеја на територији Републике Српске подржало је Министарство културе и информисања РС, а стратешки партнер је ИТ компанија Позитив д. о. о.

Музеј Војводине је као резултат успешне сарадње са Народним музејом и Универзитетом у Новом Саду примио захвалнице.

Универзитет у Новом Саду је обележавајући 58. годишњицу оснивања доделио Музеју Војводине захвалницу за учешће у реализацији глобалне конференције "Миграције - утицаји, право и просторно планирање" која је одржана у Ректорату Универзитета у Новом Саду, од 20. до 23. фебруара 2018. године.

Организациони одбор манифестације "Петру за Петровдан" доделио је захвалницу Музеју Војводине за изузетан допринос неговању и очувању културе и традиције крајишких Срба, као и помоћ током 20 година одржавања манифестације "Петру за Петровдан".

Обавештавамо Вас да Музеј Војводине од 1. јула до 31. августа прелази на летње радно време за посетиоце.

Уторак - петак: 9 - 14 и 17 - 21 сат
Субота и недеља: 10 - 18 сати.
Понедељком је Музеј затворен за посетиоце.

Такође Вас обавештавамо да на сталној поставци Музеја Војводине, кроз комплексну изложбу, можете пратити развој територије данашње Војводине у континуитету од каменог доба до краја Другог светског рата.

У сенци рушевина средњовековне цркве Арача, између Новог Бечеја и Новог Милошева, одржана је у суботу, 23. јуна манифестација под називом „Средњовековни пикник“. Овом догађају је, на позив организатора и Туристичке организације Нови Бечеј, присуствовала и археолошка екипа каснонеолитског локалитета Борђош из Музеја Војводине. Ни овог пута није изостала подршка иностраног партнера из Кила из Немачке са којима Музеј сарађује пуних пет година. Ово је била идеална прилика за извођење архео-гастрономског експеримента. Са једне стране смо желели да испробамо реплике каснонеолитских посуда са Борђоша, а са друге стране да испробамо неколико рецепата јела, за које претпостављамо да су становници овог насеља конзумирали пре 7.000 година. Све ово не би било могуће да нисмо имали намирнице из тог периода. Музеј Војводине је једина институција у земљи чију башту красе ратарске културе, дивље воће и ароматичне биљке које су наши преци узгајали и користили у праисторији. Овог пута смо нагласак ставили на једну житарицу коју су узгајале све праисторијске културе на овим просторима — јечам. Од свеже самлевеног јечма на жрвњу правили смо кугле са дивљом јабуком, трњином, лешником, шипком и медом, потом јечмене земичке са чичком, тимијаном, млеком, машћу и јајима, а правили смо и јечмену погачу са сиром. Осим тога, пекли смо и „ланене залогаје“ са јечмом. Трпезу на Арачи смо допунили са две врсте варива, сочивом и уровом. Посетиоци ове манифестације могли су да се засладе са последњим шумским јагодама из Археоботаничке баште. Долазак лета наговестили су први плодови купине и купине оструге. Експеримент је био успешан. Неолитска кухиња не мора да буде безукусна. Томе могу да посведоче посетиоци ове лепе манифестације.