Дана 29. јуна 2017. године, Музеј Војводине је потписао Протокол о сарадњи са Педагошким факултетом. 

Сарадња ће се односити на утврђивање потреба за одређеним облицима научно-стручних и педагошких истраживања. Биће реализовани и заједнички пројекти у циљу афирмисања наставно-образовног, културног и музеолошког наслеђа са територије АП Војводине. Међу првим уговореним пројектом је изложба 240 година Норме (240 година образовања учитеља у Војводини) која ће бити реализована 2018. године у Музеју Војводине. Планиране су стручне посете и праксе из области наставног плана Педагошког факултета. 

Потписници су били декан Педагошког факултета у Сомбору проф. др Жељко Вучковић и в. д. директора Музеја Војводине др Драго Његован, а поптписивању су присуствовали продекан за финансије и заменик декана др Саша Марковић, продекан за наставу др Наташа Бранковић, Чарна Милинковић, виши кустос и Љубица Отић, музејски саветник.

Представници Музеја Војводине, Клаудија Петровић и Наталија Вуликић, информатичарке, присуствовале су радионицама „Смернице за израду веб презентација“ одржаним 29. и 30. јуна 2017. године у просторијама Министарства културе и информисања Републике Србије. 

На радионицама су представљене смернице Владе за израду и унапређење учинка и видљивости веб презентација установа културе. Циљ обуке је постизање боље усклађености веб презентација установа културе са светским трендовима и са Смерницама за израду веб презентација Дирекције за електронску управу. Тиме се постиже боља видљивост културног наслеђа на интернету и јачање капацитета установа културе у процесу дигитализације. 

Предавачи су били Марија Кујачић из Дирекције за електронску управу Министарства државне управе и локалне самоуправе и доцент др Наташа Крстић са Факултета за економију, финансије и администрацију ФЕФА. 

Музеј Војводине већ деценију уназад континуирано ради на процесима дигитализације у служби заштите, као видљивости и доступности културног наслеђа. Ова радионица је драгоцено искуство за стручњаке Музеја Војводине који ће настојати да све научено и примене. Резултате ћете видети врло брзо.

Драган Огар, виши конзерватор - техничар за метал нашег Одељења за конзервацију, учествовао је ове године у пројекту обнове иконостаса и црквеног мобилијара српских православних цркава у Хрватској. Током десетодневног боравка, од 20. јуна до 1. јула у Манастиру Крка, који је и седиште Далматинске епархије, наш колега радио је на предметима од сребра којима је био потребан конзерваторски третман у циљу њиховог очувања. Извршена је конзервација круна са 12 икона које су део старог иконоста из храма Светог Стефана из Голубића, као и шест свећњака и осам кандила. 

Реч је о вишегодишњем пројекту који води Покрајински завод за заштиту споменика културе у сарадњи са Музејом Војводине.

Предавање кустоса Музеја Војводине у Институту за праисторију и рану историју Кристијан Албрехт Универзитета у Килу, Немачка

У понедељак, 19. јуна 2017. године археоботаничар Александар Медовић, виши кустос Музеја Војводине, је у оквиру археолошког колоквијума Института у Килу одржао предавање студентима постдипломских студија на тему Археоботаничка истраживања у југоисточном делу карпатског басена на три каснонеолитска локалитета ̶ Горжа, Ујвар и Борђош. На предавању је присуствовало 25 студената и колега археоботаничара, који раде на институту, а потичу из разних делова света. Полазници колоквијума били су упознати са најновијим резултатима истраживања ове релативно нове науке у југоисточном делу Европе. Савремена археолошка истраживања су данас незамислива без укључивања резултата природних наука. С обзиром да су на предавању представљена три локалитета која су просторно веома блиска, а која се пак налазе у три различите државе, интересовање студената је било тим веће. Овај приступ решавању прекограничних проблема у археологији, а тиме и нивелирање различитих погледа археолошких школи, представља будућност археолошке науке. Упоређивање локалитета која су егзистирала у истом временском оквиру изнедрило је низ сличности везаних за биљну привреду. Најновији резултати указују да су носиоци Винчанске и Потиске културе користили чак пет житарица у својој исхрани. Најновија житарица у овом низу откривена је тек после 2000. године ̶ тимофејева пшеница. У дискусији у којој су учествовали еминентни стручњаци, попут др Хелмута Крола, др Мартина Фурхолта и др Штефана Драјброта, активно су учествовали и будући доктори наука. Овом приликом су изнети и први резултати археоботаничких истраживања на локалитету Борђош, који Музеј Војводине заједно истражује са килским институтом од 2014. године.

Округли сто на тему ''Школе, предшколске установе и Музеј сарадници у васпитању и образовању'' Традиција и иновација, одржан је  у Музеју Републике Српске 15. и 16. јуна 2017. године. На почетку саветoвања потписaн је споразум о сарадњи Музеја Републике српске са Музејем Војводине у Новом Саду и Етнографским музејем у Београду. Споразум су потписали Миладин Савић, директор Музеја Републике Српек, др Драго Његован, в. д. директора Музеја Војводине и др Мирјана Менковић, директорица Етнографског музеја у Београду који су се том приликом и обратили учесницима округлог стола и присутној публици.

На округлом столу уз присуство представника Министарства културе Републике Српске и медија излагали су стручњаци из Републике српске, Босне и Херцеговине,  Словеније, Хрватске и Србије.

Музеј Војводине је учествовао са предавањима др Драге Његована, музејског саветника - „ОРГАНИЗАЦИЈА И ЗНАЧАЈ ПЕДАГОШКЕ СЛУЖБЕ У МУЗЕЈУ ВОЈВОДИНЕ ЗА РАД СА МЛАДИМА“ и Владимире Станисављевић, музејске саветнице - педагошкиње, сараднице за предшколски и основношколски узраст - „МУЗЕЈСКА ЕДУКАЦИЈА, ИСКУСТВА И ПРИМЕРИ ДОБРЕ ПРАКСЕ У МУЗЕЈУ ВОЈВОДИНЕ".

Након излагања уследила је дискусија и закључци и обилазак сталне поставке Музеја Републике Српске.

16. јуна 2017. године учесници округлог стола посетили су ЕТНО СЕЛО "Љубачке долине" поред Бањалуке.

Владимира Станисављевић, музејски саветник - педагог

Јуче, 7. јуна 2017. године је у просторијама Музеја Војводине, у предњем холу између два степеништа, одиграна представа Зорана Суботичког „Од раја до безњенице“. На емотиван и сажет начин приказан је свет Дунђерских и, унутар њега, емотивна прича о односу највећег песника српског романтизма Лазе Костића и младе, учене, прелепе Ленке Дунђерски, кћери једног од најбогатијих људи Аустро-Угарске царевине, Лазара Дунђерског. 

Представа је настала у дворцу Богдана Дунђерског у Бечеју (2015) и игра се искључиво у дворцима, палатама и здањима од културно-историјског значаја, као део сећања на некадашњу “дворску културу Војводине”, а у оквиру једног ширег пројекта под називом “Чудесни свет Дунђерских“.