Рестаурација праисторијског накита

Конзерваторска радионица за музејске предмете од метала примила је на конзервацију-рестаурацију једну изузетну сребрну фибулу са позлаћеним украсима.

Ова уникатна фибула (једина сличног типа у богатој Античкој збирци Археолошког одељења Музеја) датирана је на крај 4. и почетак 3. века п.н.е. У литератури се овај тип фибуле најчешће налази под називом – шарнирска или малоазијска фибула.

Фибула је примљена на конзервацију у стању као што је приказано на слици 1. Сребрна основа је била прекривена кородативним наслагама Аg, a на неким деловима и примесама гвоздених једињења. Кородативни продукти гвожђа потичу од држача игле и од других гвоздених предмета који су вековима били у непосредном контакту у земљи са фибулом. Позлата је релативно добро очувана. Позлаћени украси на фибули нису били сви причвршћени. У консултацији са кустосима (Т. Пештерац и Ј. Коледин) на основу аналогије и симетрије, дошли смо до закључка да овај првобитни распоред како је приказан на слици 1 не одговара правој форми фибуле.

У току конзерваторског третмана сребрни делови фибуле су подвргнути механичком, хемијском у ултразвучном чишћењу. Позлата је третирана благим хемијским агенсима да се не би оштетила првобитна превлака. После фазе чишћења, одстрањивања кородативних наслага приступило се рестаурацији фибуле. Реконструкција и причвршћивање украса вршено је двокомпонентним епоксидним смолама. На крају поступка језичак за иглу је савијен у првобитан положај. Рестаурација украсних делова вршена је златним листићима. Фибула је заштићена превлаком раствора метакрилатног кополимера.

(Ана Олајош, виши кустос, конзерватор / Драган Огар, техничар, конзерватор)