article thumbnailПрофесор на Филозофском факултету у Новом Саду др Владимир Баровић одржаће у среду, 30. маја 2018. године у 19 часова у Музеју Војводине, Дунавска 35, предавање под називом ...
article thumbnailУ оквиру радионице “Упознајмо археолошку башту Музеја Војводине“, остварена је сарадња између Педагошке службе Музеја Војводине и Дневног боравка у Јеврејској 17. Након...
article thumbnailУ петак, 18. маја, у амбијенту Музеја Војводине у Новом Саду у оквиру манифестације „Музеји за 10“ одржана је промоција књиге „Мисија: Музеј“. Ауторка књиге Ивана Нешић и...
article thumbnailУ Музеју града Беча јуче је отворена изложба "Бити избеглица - европски наратив" ауторског тима Музеја Војводине, Академије наука Републике Аустрије, Музеја савремене историје...
article thumbnailУ Бриселу, 15. маја 2018. године објављени су добитници награде Европске Уније за културно наслеђе (награда Европа Ностре 2018), најугледније европске награде у овој области....
article thumbnailУ уторак, 15. маја 2018. године у 18 сати, у сарадњи са Српско-немачким друштвом "Вандровка" и Научним друштвом за историју здравствене културе Војводине одржаће се прво...
article thumbnailСиноћ је у препуној кино сали Музеја Војводине у Дунавској 37 одржана премијера документарног филма Борђош, 7.000 година пре. Овај филм пратио је археолошке радове на локалитету Борђош код Новог...

Немачки "гастарбајтери" у средњовековној Србији

0
0
0
s2sdefault

У четвртак, 12. октобра 2017. године, у 18 сати, Дунавска 35, Музеј Војводине и Друштво српско-немачког пријатељстава "Вандровка" организују предавање под насловом "Немачки "гастарбајтери" у срењовековној Србији". Предавач је проф. др Срђан Шаркић.

У средњовековној Србији срећу се две категорије немачког становништва које су се дуже или краће задржали у њој: војници – најамници, којих је било у војсци српских владара, посебо цара Душана и рудари, познати у нашем народу под називом Саси. За развој српске економије и државе уопште, Саси су имали много већи значај. Дошавши из Угарске, односно Трансилваније, средином XIII на позив краља Уроша I, почели су да отварају руднике широм Србије и експлоатишу руде. Српски владари доделили су им одређене привилегије, које се могу сагледати из текста неколиких повеља и Душановог законика. Ипак, најважнији правни акт који регулише права и обавезе Саских рудара био је Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића из 1412. године, намењен Сасима из Новог Брда, највећег и најважнијег рударског центра средњовековне Србије.