article thumbnailУ среду, 20. децембра 2017. године у 12 сати (Дунавска 35)  одржаће се предавање "Предавање "Централни одбор у Новом Саду за спашавање српске деце из Босне и Херцеговине - 100...
article thumbnailУ уторак, 12. децембра 2017. године, у 12 сати (Дунавска 35) одржаће се промоција књиге "Колаборационистичка штампа у Србији 1941-1944." књиге I и II аутора Александра...
article thumbnailЗаједно са Народним музејом Задар, Хисторијским музејом Босне и Херцеговине и компанијом Ороундо из Беча, Музеј Војводине започео је пројекат под називом Културни експиријум –...
article thumbnailУ Бања Луци, 06. 12. 2017. године, потписана су четири протокола о сарадњи између националних установа културе Републике Србије и Републике Српске: народних позоришта, библиотека и завода за заштиту...
article thumbnailУ недељу, 10. децембра 2017. године, у 11 сати, одржаће се музејска играоница под називом „Божићни и новогодишњи празници“. Библијском причом о Христовом рођењу подсетићемо се...
article thumbnailУ Словачком народном музеју у Братислави отворена је 7. 12. 2017.  изложба Музеја Војводине у Новом Саду "Иза гора и долина - Три века Словака у Војводини". Генерални директор...
article thumbnailУ недељу 3. децембра 2017. године, у 11 сати, одржаће се музејска играоница под називом "Новогодишња јелка", у оквиру циклуса играоница и радионица посвећених највеселијим и...

Немачки "гастарбајтери" у средњовековној Србији

У четвртак, 12. октобра 2017. године, у 18 сати, Дунавска 35, Музеј Војводине и Друштво српско-немачког пријатељстава "Вандровка" организују предавање под насловом "Немачки "гастарбајтери" у срењовековној Србији". Предавач је проф. др Срђан Шаркић.

У средњовековној Србији срећу се две категорије немачког становништва које су се дуже или краће задржали у њој: војници – најамници, којих је било у војсци српских владара, посебо цара Душана и рудари, познати у нашем народу под називом Саси. За развој српске економије и државе уопште, Саси су имали много већи значај. Дошавши из Угарске, односно Трансилваније, средином XIII на позив краља Уроша I, почели су да отварају руднике широм Србије и експлоатишу руде. Српски владари доделили су им одређене привилегије, које се могу сагледати из текста неколиких повеља и Душановог законика. Ипак, најважнији правни акт који регулише права и обавезе Саских рудара био је Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића из 1412. године, намењен Сасима из Новог Брда, највећег и најважнијег рударског центра средњовековне Србије.