article thumbnailУ среду 21. фебруара 2018. године, 19 сати, Музеј Војводине (Дунавска 37), биће одржано предавање "Лаза Костић - велики песник, визионар и журналиста". Предавач је др Владимир...
article thumbnailУ среду, 21. фебруара 2018. године у 19 часова, у Дому војске у Новом Саду, Београдски кеј 9, отвара се Изложба "Добруџански ратници", аутора др Предрага Бајића, вишег кустоса -...
article thumbnailПоводом обележавања сто година од завршетка Првог светског рата, Кућа ромске културе из Београда и Музеј Војводине приређују изложбу под називом "Страдање Рома у Првом светском...
article thumbnailУ недељу, 18. фебруара у 11 сати, Одељење за педагошки рад и односе с јавношћу Музеја Војводине, организује музејску играоницу "Откријмо тајне археолошког налазишта Чуруг"...
article thumbnail23. Машкарада Музеја Војводине реализована је данас, у среду, 14.  фебруара у Новом Саду. Упркос временским условима који нам нису били у потпуности наклоњени протеклих дана, у...
article thumbnailУ среду, 14. фебруара 2018. године одржан је радни састанак директора Музеја др Драге Његована и Јелене Јовановић, посланице Скупштине АП Војводине и заменице председника...
article thumbnailМашкарада, традиционални програм Музеја Војводине којим Музеј Војводине, у циљу неговања нематеријалне културне баштине, обележава почетак пролећног циклуса покладних обичаја....

Немачки "гастарбајтери" у средњовековној Србији

0
0
0
s2sdefault

У четвртак, 12. октобра 2017. године, у 18 сати, Дунавска 35, Музеј Војводине и Друштво српско-немачког пријатељстава "Вандровка" организују предавање под насловом "Немачки "гастарбајтери" у срењовековној Србији". Предавач је проф. др Срђан Шаркић.

У средњовековној Србији срећу се две категорије немачког становништва које су се дуже или краће задржали у њој: војници – најамници, којих је било у војсци српских владара, посебо цара Душана и рудари, познати у нашем народу под називом Саси. За развој српске економије и државе уопште, Саси су имали много већи значај. Дошавши из Угарске, односно Трансилваније, средином XIII на позив краља Уроша I, почели су да отварају руднике широм Србије и експлоатишу руде. Српски владари доделили су им одређене привилегије, које се могу сагледати из текста неколиких повеља и Душановог законика. Ипак, најважнији правни акт који регулише права и обавезе Саских рудара био је Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића из 1412. године, намењен Сасима из Новог Брда, највећег и најважнијег рударског центра средњовековне Србије.