Старке, Мартинке, Лубитонке: Дизајнерска обућа и културно наслеђе

.


Кристијан Лубитон, Рабакате, штикле, антилоп и велур, 2019, Christian Louboutin

У среду, 7. априла у 13 сати, у Музеју Војводине (Дунавска 35) одржаће се предавање Старке, Мартинке, Лубитонке: Дизајнерска обућа и културно наслеђе, предавача Стефана Жарића. Предавање се организује као пратећи програм изложбе: Jа носим вас, ви носите мене: Традиционална обућа из етнолошке збирке Музеја Војводине.

Током организације биће поштоване све епидемиолошке мере па је неопходно пријавити своје присуство на електронску адресу Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.. Такође, биће обезбеђен пренос предавања уживо преко Фејсбук странице Музеј Војводине.

Трем

.

Трем се у Војводини први пут појављује у 18. веку и гради се од дрвета. У етнолошком делу наше поставке изложен је примерак из прве половине 19. века из Бољеваца. Трем није био само улаз у кућу, већ се на њему лети живело, кувало, чак спавало.

Предавач је Богдан Шекарић, музејски саветник, етнолог.

Онлајн предавање „Улога визуелних медија у популаризацији поворки под маскама и карневалског спектакла у Србији“

.

У четвртак, 11. марта у 12 сати, одржаће се друго онлајн предавање у оквиру програма Машкарада 2021, под насловом „Улога визуелних медија у популаризацији поворки под маскама и карневалског спектакла у Србији“ на Youtube каналу Музеја Војводине.

Предавачица: др Весна Марјановић, етнолог/антрополог

Онлајн предавање „Загонетка Фашанки“

.

У среду, 10. марта у 12 сати, одржаће се онлајн предавање „Загонетка Фашанки: Шта се све може сазнати током више од тридесет година проучавања и снимања покладних ритуала у Јужном Банату?* на Youtube каналу Музеја Војводине.

Предавач: проф. др Слободан Наумовић

Предавање „Накит у контексту“

.

 

 У оквиру изложбе фотографија Накит старог Египта и Рима у Музеју Војводине, одржано је предавање Накит у контексту, египтолога Ненада Марковића.

 На предавању, осим приче о израђивању накита у Старом Египту и његове намене, предавач се осврће и на значења и поруке које накит комуницира, али и на значења појединих материјала, пре свега полудрагог камења које се користило у изради.

 Посебан акценат ставља на колекцију накита откривену у гробници староегипатске принцезе Сат-Хатхор-Јунет (12. династија, око 1887-1813 године п. н. е.) и могућности да се поједини комади накита читају попут књиге.

 Због тренутне епидемиолошке ситуације предавању је присуствовао ограничен број посетилаца, али Вам омогућавамо да, у удобности и сигурности свога дома, предавање погледате у дигиталном формату на Јутјуб страници Музеја Војводине, на линку Предавање Накит у контексту.

Предавање „Покладе у Војводини“

.

У среду, 26. фебрура у 12 сати у Музеју Војводине одржаће се предавање ПОКЛАДЕ У ВОЈВОДИНИ. Предавачица је др Весна Марјановић.

Предавање је увод у овогодишњу Машкараду којом Музеј Војводине настоји очувати овај сегмент обичајног живота на нашим просторима.

Оно што је за многе земље Европе карневал, у Србији је то била Бела недеља, односно покладе пред велики ускршњи пост, често називане беле покладе, проштене покладе, завршне покладе, загонетне покладе, месопуст, месојеђе, сирне покладе, фашанге (од немачке речи fašnik), машкаре, мачкаре.

Предавање „Трају дела великана до данашњих дана - Ђорђе Радић (1839-1922)

.

У среду, 5. фебруара, у 12 сати, у Музеју Војводине (Дунаввска 35), одржаће се предавање: ТРАЈУ ДЕЛА ВЕЛИКАНА ДО ДАНАШЊИХ ДАНА - Ђорђе Радић (1839–1922) први Србин који је стекао докторат из пољопривреде. Предавачица је Мирјана Савић, музејска саветница Народног музеја у Краљеву.

Ђорђе Радић (Велики Бечкерек 22. април 1839 – Краљево, 11. октобар 1922), рођен је у породици православног свештеника Јована Радића, који је службовао у Великом Бечкереку. Основну школу учио је у родном месту, а гимназију у Оравици, Карловцима и Винковцима.

Пољопривредне науке студирао је у Колчавици код Прага, а на Бечком универзитету 1864. полаже професорски испит из природних наука и јестаственице. Године 1867. године, постаје први Србин који је стекао докторат филозофије са пољопривредном расправом.

Овај велики интелектуалац је поред српског, говорио и мађарски, немачки, румунски, чешки и француски језик, служио се енглеским и руским, а био познавалац и старогрчког и латинског језика.

Повезани чланци