Одељење за издавачку делатност и библиотека

Издавачко одељење

Издавачка делатност Музеја Војводине развија се упоредо са његовим конституисањем (првобитно је то био Војвођански музеј) од 1947. године. Већ 1952. почиње да излази Рад војвођанских музеја, данас Рад Музеја Војводине, публикација која је на плану музејских делатности, музеологије и сродних дисциплина, односно наука које покривају области заступљене у свим музејима Војводине скоро јединствена на територији Војводине, по свом значају, обиму и трајању. За време од 56 година стигло се до 50. броја, у последњих 10 година објавили смо 6 свезака, трудећи се да последњих неколико година постигнемо редовно годишње излажење. Како бисмо заокружили јединствени статус и традицију у научном и културном животу и унапредили истраживачки рад, прошле године смо објавили и Библиографију овог нашег богатог и значајног часописа.

Са друге стране остале публикације које спадају у редовну продукцију Музеја излазе у већем броју него што би могло бити очекивано и што се може поредити са ранијим, не тако успешним годинама. У току протекле деценије објављене су студије које су заокружиле и утемељиле велике издавачке и истраживачке подухвате као што су бројни наслови из археологије: Гомолава 4, аутора др Борислава Јовановића и Јелке Петровић, затим Касноантичка некропола код Свилоша у Срему др Велике Даутове Рушевљан, Арача – цркве, некропола, манастир Небојше Станојева, која се ове године појавила и на мађарском језику, те Стубарлија – некропола насеља Феудвар Предрага Медовића.

Из историје вредан помак у научним круговима у последњој деценији учиниле су монографске публикације Љубивоја Церовића – Срби у Украјини, Драга Његована – Присаједињење Срема, Баната, Бачке и Барање Србији 1918. и Присаједињење Војводине Србији, те књиге Славка Вејиновића, Ђуре И. Батинића, Милојка Р. Тубића и др., као и зборник са међународног научног скупа Сеоба Срба у Руско царство половином 18. века.

Из музеологије значајни су доприноси Младенка Кумовића са монографијама Музеји у Војводини (1847–1997) – културна политика и развој и Музеолошко образовање у Финској, Чешкој Републици и Србији и Црној Гори – компаративни преглед.

Из историје уметности имамо у последњих десет година објављене бројне књиге које дају опсежне и ретроспективна приказе аутора као што су Сава Стојков, Зоран Мандић, Феђа Соретић, Павле Блесић, а које по свом издавачком профилу представљају искорак у смислу коиздаваштва и рецепције уметника.

Из етнологије можемо истаћи две занимљиве и исцрпне публикације јер обе представљају свршетак једног великог истраживачког пута – Ћилимарство Срба у Војводини др Мирјане Малуцков круна је њеног тридесетогодишњег рада у области истраживања српског ћилима, а њој се ове године придружила и књига која се појавила и на енглеском језику Братиславе Идвореан Стефановић Техника ткања ћилима код Срба у Војводини.

Каталози иначе представљају једну класу издања која афирмише Музеј јер су они нужан пратилац и коначни траг о изложбама које се овде приређују. Од каталога тешко је издвојити неколицину, јер без обзира да ли се ради о археолошким, историјским, етнолошким или уметничким изложбама, затим изложбама које гостују или су домаће провенијенције, трудимо се да изађу у репрезентативном облику, да релевантно представе и покрију области којима се кустоси баве и иза којих стоји често вишегодишњи рад и напор целих тимова стручњака. Различити по обиму и дизајну они представљају прави траг и пратећи неопходни и допунски елеменат изложених музеалија које баштине знање протеклих времена, стицано кроз генерације прегалаца, а често дају и научне помаке у сагледавању обима знања и интерпретације појединих области. Овом приликом за сада истичем појаву каталога заједничке изложбе наших кустоса, затим кустоса из Суботице и града Улма у Немачкој, као и других стручњака, под називом Завичај на Дунаву који се такође појавио двојезично, на српском и немачком, јер изложба својим покретним карактером претендује на појављивање пре свега у Немачкој, али и у другим земљама.

Ту је и за сада непревазиђена монографија Музеј Војводине из 1997. коју иначе имамо и у луксузном издању – то је једна исцрпна и прегледна презентација сталне поставке у Дунавској 35, која покрива период од преисторије до краја 19. века на тлу данашње Војводине, групишући се према неколико области – археологији, историји, историји уметности и етнологији.

Као и свака издавачка кућа и Издавачко одељење Музеја Војводине никада није стриктно било подређено само функцији Музеја, већ је пратило и кретање у времену и простору, имало је слуха исто тако за праве, а можда и мало мање погодне издавачке захтеве који су се находили у културном животу Европе, наше земље, а на првом месту Војводине, о чему сведочи више од три стотине објављених публикација, од којих се известан број још увек може купити у нашој сувенирници и погледати на нашем веб сајту - Монографије, Каталози изложби.

(Мр Лидија Мустеданагић)

Библиотека

  

Библиотека Музеја Војводине je специјална библиотека чији је рад усклађен са радом и организацијом Музеја, те је и њена набавна политика првенствено оријентисана на литературу везану за Војводину и њој суседна подручја.

У питању је библиотека интерног типа, чији корисници су, пре свега, радници Музеја, али и остала стручна и научна лица, истраживачи, спољни сарадници, студенти и ђаци.

Библиотека Музеја Војводине oформљена је 1952. године када је цео књижни фонд, који се до тада налазио у приручним збиркама, смештен на једно место и када је добила свог првог библиотекара – Милицу Марковић. Од 207 публикација, колико их је тада било у приручним збиркама Музеја, фонд се стално повећавао и данас броји 22.210 монографских публикација и 18.880 годишта серијских публикација.

Библиотечки фонд чине публикације везане за све области којима се Музеј бави, а то су археологија, етнологија, историја, историја уметности, нумизматика и музеологија. Велики део фонда представљају серијске публикације, домаће и стране, јер оне омогућавају праћење савремених токова научног рада. Библиотека Музеја Војводине поседује најзначајније археолошке, етнолошке и историјске часописе бивше Југославије, Мађарске, Румуније, Чешке, Словачке, Немачке, Аустрије, као и савремену стручну литературу других европских и ваневропских земаља.

Наведени фонд налази се у згради Музеја Војводине у Дунавској 35, док се други део библиотечког фонда, који чини литература везана за прошлост Војводине од 1918. године (велики број тих публикација односи се на период НОР-а), налази у Дунавској 37 и броји око 27.000 публикација.

Посебно вредан део Библиотеке Музеја Војводине представљају две научне библиотеке. То су библиотеке наша два позната археолога – Милоја Васића и Богдана Брукнера.

Библиотека Милоја Васића, археолога „који је свету подарио откриће“ Винче, откупљена је 1957. године. Фонд Васићеве библиотеке чине 2.153 публикације, које се односе на различите научне области, пре свега на праисторијску археологију, антику и историју уметности. Веома важан део овог фонда чине часописи: Старинар, Dolgozatok, Dacia, The museums journal, The British Museum Quaterly, Jahresbericht des Archaeologischen Instituts des deutschen Reiches, Man... У библиотеци се налази и велики број сепарата из стручне литературе Мађарске, Румуније и Бугарске који се више не могу набавити. Дела светски познатих археолога и историчара уметности су у њој, такође, нашла своје место. То су дела Нилса Аберга, Томпа Ференца, М. Ростовцева, Ј. Овербека, Ј. Стриговског и др. Бројни су и сепарати, тј. чланци самог др Васића.

По жељи породице покојног академика Богдана Брукнера, у мају 2008. године Библиотека Музеја Војводине је добила на поклон библиотеку овог нашег знаменитог археолога. Велики део фонда Брукнерове библиотеке односи се на праисторијску археологију, односно област којом се академик највише бавио. Поред тога, фонд чини антрополошка и историјска литература, али и литература везана за различите научне области.

У Библиотеци Музеја Војводине публикације су од самог почетка набављане куповином, разменом и поклонима, а најзаступљенији вид набавке је размена. На обради фонда интензивно се ради од доласка првог библиотекара. Поред алфабетског и топографског каталога, који су завршени, у Библиотеци се почело радити и на формирању стручног и предметног каталога. Електронска обрада библиотечке грађе започета је 1996. године.

(Бранка Лугоња)