Одељење археологије

Делатност археолошког одељења Војвођанског музеја (1947-1997)

Археолошко одељење је почело са радом оснивањем Војвођанског музеја (30. маја 1947. године).

Основни разлог за формирање су били фондови из Музеја Матице српске (240 предмета) из области неолита, бронзе, гвожђа, латена, Рима, као и поклони и позајмице из осталих музеја Војводине и појединаца.

Након Другог светског рата долази до масовног прикупљања предмета материјалне културе из свих области друштвених наука; организују се изложбе и такмичења између појединих музеја Војводине са циљем да се прикупи што већи број предмета. У почетку је недовољан број стручних кадрова ограничавао акције истраживачког рата и прикупљања материјала (Славнић, 1952).

Прва, већа реорганизација Музеја је извршена 1950. године када је основано седам стручних одељења, међу којима и Археолошко. Због недовољног броја кадрова, један стручњак је водио и више послова, а били су ангажовани и стручњаци из других институција. Године 1957. Одељење је подељено на одсеке: Праисторијски, Антички и Средњовековни, a 1969. године припојен је и Нумизматичко-епиграфски одсек, који је од формирања 1953. године био у саставу Историјског одељења. Услед поновне реорганизације Музеја 1977. године, Археолошко одељење са свим одсецима је у саставу Стручно-музеолошког одељења. Доласком стручњака - биолога 1990. године из Покрајинског завода за заштиту природе (сада: Одељење за заштиту природе Републичког завода) формиран је Археобиолошки одсек.

Од почетног скромног фонда предмета (240) материјалне културе из области неолита, енеолита, бронзе, старијег и млађег гвозденог доба, Рима и средњег века, након дугогодишњих заштитних и систематских ископавања на више локалитета у Војводини, фондови 1977. године су повећани на 17.320 предмета. Данас Археолошко одељење Музеја Војводине у својим збиркама по одсецима има укупно: 33.509 музејских предмета обрађених у главном инвентару. Крајем 1995. године нумизматички материјал је издвојен и део од 17. века до данас припојен је Историјском одељењу Музеја. Осим овог броја предмета у Одељењу се налазе и богате збирке теренског инвентара (сса 60.600), студијски материјал (сса 66.500), површински налази са разних локалитета (2.200), основни типови биолошке збирке (118.150) и антрополошка збирка (сса 1.020). Фондови су допуњени богатом фото и техничком документацијом и неколико хиљада слајдова. Међу овако богатим фондовима Одељења налазе се и ретки и значајни предмети, везани не само за подручје Војводине већ и шире (двоглава теракота са Гомолаве, бакарна наруквица са неолитске некрополе са Гомолаве, парадни шлемови из Беркасова, фреске из гробнице у Бешки, византијске иконе из Раковца, и др).