Музеј присаједињења 1918. године

0
0
0
s2sdefault

На иницијативу Покрајинске Владе Војводине током 2016. године покренута је процедура да се у оквиру Музеја Војводине оснује одељење које би третирало тему присаједињења војвођанских области Србији 1918. године. Иницијатива Покрајинске Владе Војводине поклапала се са обележавањем три значајна датума из националне историје:

  • стогодишњица од завршетка Првог светског рата (11. новембар 1918);
  • стогодишњица од одржавања Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена у Новом Саду (25. новембар  1918);
  • стогодишњица од ослобођења и уједињења Јужних Словена у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца (1. децембар 1918)

С тим у вези Музеј Војводине је приремио правну основу која је омогућавала оснивање новог одељења, а коју је потврдио Управни одбор на својој седници од 23. фебруара 2017. године (МВ дел. бр. бр. 01-161/2). Одељење је названо Музеј присаједињења 1918. (скраћено МП1918).

За простор деловања Одељења Музеја присаједињења 1918, одређен је део зграде који се налази између Музеја Војводине и Архива Војводине у њеном јужном крилу у укупној површини од око 250 м2. Како део зграде која је одређена за простор Музеја присаједињења 1918, није била функционална за музејско деловање било је потребно да се она преуреди, односно адаптира – што је учињено током 2017. и  2018. године, баш као што се преуредио и цео простор испред и око зграде Музеја присаједињења 1918, који је добио назив Парк Присаједињења.

За руководиоца Одељења Музеја присаједињења 1918, постављен је Зоран Вељановић, кустос – историчар, архивски саветник, који је уједно и заменик директора, са задатком да прикупља, чува, обрађује  и излаже предмете који третирају ове теме и у години јубилеја припреми сталну изложбену поставку на којој би се приказала Велика народна скупштина у Новом Саду 1918, са свим значајним личностима које су изнеле тај догађај као круне напора Срба из војвођанских области за својом слободом и уједињењем са матицом Србијом (изложбена поставка је свечано отворена 25. новембра 2018, и доступна је за посете сваког дана осим понедељком). Истовремено се, по пројектованом плану прикупљања музејских предмета за збирке одељења отпочело са интезивним радом те је у прве две године прикупљено, откупљено или добијено на поклон више стотина музејских предмета (претходно је др Драго Његован, директор Музеја Војводине, донео одлуку о формирању Збирки Музеја присаједињења 1918).

До данас прикупљени и стручно обрађени предмети распоређени су по тематским целинама, односно збиркама: Збирка историјских предмета и Збирка уметничких предмета. Предмети су углавном са краја деветнаестог и прве половине двадесетог века, дочим су уметнички предмети попут портрета краља Петра, регента Александра, Јаше Томића итд. из новијег па и савременог времена. Системско прикупљање музејских предмета на теренским истраживањима тек предстоји у пуном интезитету.   

Одељење Музеја присаједињења 1918, је осмислило и покренуло издавачку  делатност која на различите начине стручно третира тему присаједињења. Едиција је названа Присаједиње 1918, и у њој су током 2017. и 2018. године објављене књиге и други стручни текстови (књиге се могу читати у стручној библиотеци или купити у сувенирници Музеја Војводине):
Књ. 1: Драго Његован, Документи о Присаједињењу Срема, Баната, Бачке и Барање Србији 1918. Документи и прилози, треће издање, Нови Сад 2017.
Књ. 2. Споменица ослобођења Војводине: 1918. Друго издање, приредио др Драго Његован, Нови Сад 2017.
Књ: 3. Војводина: 1918- 1938. Друго издање, приредио др Драго Његован, Нови Сад 2017.  
Књ. 4. Зоран Вељановић, Југославија потреба или заблуда, Стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918, треће издање, Нови Сад 2017.
Књ. 5. Култура и идентитет Буњеваца, ур. Др Драго Његован, Зборник са научног скупа одржаног у  Новом Саду 18. фебруара 2017, Нови Сад 2017.
Књ. 6. Васа Ешкићевић, Из мог ратног дневника 1914-1919. Приредио др Слободан Бјелица, Нови Сад 2018.
Књ. 7. Записници привремених органа власти у Новом Саду 1918 – 1919. Приредила Љиљана Дожић, Нови Сад 2018.