Парк

Генерално решење парка настало је приликом изградње дворца. То се види из распореда главне зграде, засада дрвећа и зелених површина. Документа из којих би се могао реконструисати првобитни изглед парка не постоје, а не зна се ни име пројектанта. Његови креатори су, по свој прилици, тежили стварању природног пејзажа око дворца, што је било уобичајено у то време. Испред и иза дворца су остављене велике травнате површине, да би се могла сагледати монуманталност зграде. Парк обухвата површину од око 4,5 хектара.

У време изградње дворца, тј. тридесетих година 19. века на овим просторима је било у моди подизање тзв. пејзажних или енглеских паркова. За разлику од француског стила вртног уређења, који је до половине

18. века био доминантан и који је подразумевао строго геометријско обликовање алеја дрвећа и стаза, пејзажни паркови су подизани са путељцима и са много затравњених површина, налик зеленим ливадама.

У време градње кулпинског дворца пејзажни или енглески паркови били су веома омиљени у Угарској. О њима су писане студије, а њихови власници су се такмичили у сакупљању и садњи ретког растиња и дрвећа. Саднице су доношене из далеких, егзотичних крајева и њима су употпуњаване колекције. Иако нема прецизних података о томе које је дрвеће првобитно било засађено, кулпински парк је, нема сумње, имао сва обележја времена у којем је настао, укључујућу и веома богату дендролошку збирку.

Парк је временом претрпео значајне измене. Највеће промене су се, десиле након реконструкције дворца 1912. године. Парк је делимично обновљен током 1994. године, на основу Главног пројекта хортикултурног уређења који је урадио Милан Сапунџић 1992. године. Према овом пројекту су унети елементи француског вртног стила, који су нарочито уочљиви с фронталне стране великог дворца. Стручњаци Завода за заштиту природе Србије су 2007. године прегледали парк и установили да је у великој мери изгубио свој првобитни изглед, те да је неопходна израда студије о његовој заштити. Према врсти дрвећа и њиховој бројности, у парку данас доминирају западни копривић, клен и дудовац. Скоро сви примерци дендрофлоре су обрасли бршљаном, који крошњама даје карактеристичан изглед.

Од старих засада сачуван је двострани дрворед дивљег кестена, који уоквирује некадашњу пешачку стазу. Ту су, такође, примерци липе и велика раскошна тиса, која се налази на ободу кружног травњака иза великог дворца.