Музеј присаједињења 1918.

0
0
0
s2sdefault

ОД СНА ДО ЈАВЕ
ПРИСАЈЕДИЊЕЊЕ ВОЈВОДИНЕ СРБИЈИ 1918. ГОДИНЕ

Аустријско-турски ратови који су се водили на Балканском полуострву, покренули су масовне сеобе Срба са Косова и Метохије, односно Старе Србије према северу и западу у аустријско царство, где су населили просторе у којима су од давнина живели њихови сународници. У позиву на борбу против Турака, аустријски цар Леополд I обећао je Србима  заштиту и посебне привилегије. Борба Срба за привилегије, тј. за име и веру, временом се проширила на захтев за политичко-територијалном аутономијом. На самом почетку српског народног покрета, на Мајској скупштини у Сремским Карловцима (15. маја 1848), проглашена је Српска Војводовина, изабран патријарх и војвода. У револуционарним догађајима који су захватили Аустријско царство избио је рат Аустријанаца и Мађара. Срби су стали на страну аустријског цара, који их је после окончања ратног сукоба „наградио“ са територијалном круновином у оквиру Хабзуршког царства коју је назвао Војводство Србија и Тамишки Банат.

Добивши више могућности за школовање српски младићи су кренули на универзитете широм Европе. Образована, стасала српска грађанска елита на челу са Светозаром Милетићем, Михаилом Полит-Десанчићем, Јашом Томићем, Тихомиром Остојићем, Васом Стајићем стала је на чело српске националне лађе, која се борила против институционалне асимилације. Истовремено је кроз просвету и културу покушавала да утре пут спасења за свој народ. Часопис Србски летопис, односно  Летопис Матице српске (који и данас излази) покренут је 1824, а 1826, је основана Матица српска. Снажан допринос развоју и очувању националне свести дали су и позоришта од којих је најзначајније било Српско народно позориште у Новом Саду. Поред свих недаћа и непрестаних сеоба од југа ка северу и западу, па чак и у далеку царску Русију, Срби у Јужној Угарској били су, нарочито од половине 19. века, најпросвећенији и финансијски најјачи део српског народа.

Српско-турски, а потом и балкански ратови, пробудили су наду Србима у Хабзбуршкој монархији у национални опстанак, напредак и бољу будућност, док је идеја о ослобођењу и уједињењу Срба још више подстицаја добила током Првог светског рата. Пробој Солунског фронта и ослобођење Србије, те долазак српске војске до Срема, Баната, Бачке, Барање довело је у тим областима до политичког организовања и стварања српских народних одбора по општинама. На њиховом челу био је Српски народни одбор у Новом Саду. Тиме су извршене припреме за преузимање власти, дочек српске војске, отцепљење од Угарске и присаједињење Србији. По запоседању војвођанских области, српска војска није вршила хапшења, логорисања, убиства и одмазду над несловенским становништвом, већ је успоставила дуго прижељкиван ред и мир.

Српски народни одбор, преко свог гласила Српског листа, расписао је проглас за избор посланика за Велику народну скупштину и предузимао радње за његово организовање. Избори за посланике имали су јединствена и демократска правила, која су давала права свим пунолетним грађанима „Србима, Буњевцима и другим Словенима“. Право да бирају и да буду биране добиле су и жене. Две стотине и једанаест политичких општина – од Баје, Дарде и Брањине до Велике Кикинде и Темишвара, од Руме и Новог Сада до Суботице и Сомбора – је то право искористило и на својим народним зборовима изабрало посланике који су их представљали на Скупштини у Новом Саду.

После више од два века упорне борбе, Срби у војвођанским областима су успели да стекну слободу. На Великој народној скупштини у Новом Саду, у хотелу „Гранд“ 25. новембра 1918. године, 757 посланика (578 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, 3 Шокца, 2 Хрвата, 6 Немаца и 1 Мађар) једнодушно су изгласали отцепљење Бачке, Банате, Барање од Угарске и присаједињење ових области Краљевини Србији, а потом и широј југословенској заједници (дан раније то су учинили Сремци на својој скупштини у Руми). Тим чином је вековни сан Срба у војвођанским областима постао јава.

* * *

Изложба Од сна до јаве, присаједињење Војводине Србији 1918, је приређена у савременом интерактивном изразу и дизајнерким решењима у којима је музејски предмет у центру пажње. Стављена је у историјски контекст и сачињава је шест међусобом повезаних делова:

ТЕМА 1
СЕОБЕ СРБА ИЗ СТАРЕ СРБИЈЕ ПРЕКО САВЕ, ДУНАВА И УНЕ И БОРБА ЗА НАРОДНА ПРАВА

  • Гроф Ђорђе Бранковић, први српски војвода (1691), творац првог политичког програма у Срба (Славено-сербске хронике)
  • Сеобе Срба на север, преко Саве и Дунава и привилегије аустријских царева
  • Карловачка митрополија
  • Мајска скупштина и проглашење Српске Војводовине
  • Војводство Србија и Тамишки Банат
  • Од аустроугарске Нагодбе до Првог светског рата

  

ТЕМА 2
ПРВИ СВЕТСКИ РАТ И БОРБА ЗА НАЦИОНАЛНИ ОПСТАНАК  

  • Србија у Првом светском рату, почетак рата
  • Опрема и наоружање Српске војске
  • Србија 1915 – повлачење Српске војске
  • Репресалије и злочини окупаторских војски над цивилним становништвом
  • Репресалије Аустро-Угарске над сопственим становништвом (логорисање и интернирање Срба)
  • Добровољци и добровољачки покрет у Првом светском рату  
  • Пробој Солунског фронта 15. септембра и ослобођење Србије 1. новембра 1918.
  • Ослобођење војвођанских области – Срема, Бачке, Баната и Барање (новембар 1918.)

ТЕМА 3
ОБНАВЉАЊЕ ПОЛИТИЧКОГ ЖИВОТА У ВОЈВОЂАНСКИМ ОБЛАСТИМА И ОСНИВАЊЕ СРПСКОГ НАРОДНОГ ОДБОРА У НОВОМ САДУ

  • Средишњи одбор за збрињавање ратне сирочади из Босне и Херцеговине
  • Обнављање политичког живота и Српски народни одбор као централно политичко тело Срба у Угарској

 

ТЕМА 4
ОСНИВАЊЕ СРПСКИХ НАРОДНИХ ОДБОРА ПО  ПОЛИТИЧКИМ ОПШТИНАМА И ИЗБОРИ ПОСЛАНИКА ЗА ВЕЛИКУ НАРОДНУ СКУПШТИНУ У НОВОМ САДУ

  • Проглас СНО Нови Сад за организовање народних зборова и избор посланика по политичким општинама
  • Збор у Великом Бечкереку и избор посланика за Велику народну скупштину у Новом Саду
  • Збор у Сомбору и избор посланика за Велику Народну скупштину у Новом Саду
  • Збор у Суботици и избор посланика за Велику Народну Скупштину у Новом Саду
  • Зборови у Барањи  и избор посланика за Велику народну скупштину у Новом Саду
  • Збор у Руми и присаједињење Срема Србији 24. новембра 1918. године

ТЕМА 5  
ВЕЛИКА НАРОДНА СКУПШТИНА СРБА, БУЊЕВАЦА И ОСТАЛИХ СЛОВЕНА 25. НОВЕМБРА 1918 (ОТЦЕПЉЕЊЕ ОД УГАРСКЕ И ПРИСАЈЕДИЊЕЊЕ КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ)

  • Најзначајније личности на Великој народној скупштини и у њеним органима власти
  • Посланици на Великој народној скупштини Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој, Барањи која је одржана у Новом Саду 12 (25) новембра 1918.

ТЕМА 6
ЕПИЛОГ – ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ: ОСТВАРЕЊЕ ВОЈНОГ И ПОЛИТИЧКОГ ПРОГРАМА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ И СРБА У ВОЈВОЂАНСКИМ ОБЛАСТИМА (СРЕМУ, БАНАТУ, БАЧКОЈ И БАРАЊИ)

 

( Др Драго Његован и Зоран Вељановић)