Војводина од средњег века до друге половине 19. века

Историјски део сталне поставке приказује период од средњег века до друге половине 19. века. Почиње информацијама о мултиетничком развоју Војводине.

Од Косовске битке почело је исељавање српског становништва из области јужно од Саве и Дунава у крајеве северно од тих река, што је у далеко већим размерама настављено после слома Угарске средином 16. века. Тако се старом слоју словенског становништва, које је још од Сеобе народа егзистирало широм Угарске, најпре у време Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића, а потом у доба угарско-турских ратова и сремских деспота, као и под Турцима у 16. и 17. веку, прикључило у великим масама српско становништво са Балкана, чиме су Срем, Бачка и Банат, Поморишје и Барања постали нове српске земље. У нова насеља Срби су преносили своју традицију, културу и веровања. Ктитори из породица српских деспота подигли су у периоду од 15-17. века велелепне манастире на падинама Фрушке горе. На сталној поставци овај период је представљен копијама фресака св. Саве, Деспота Стефана Лазаревића, Максима Бранковића, фотолитографијом Мирослављевог јеванђеља из 1897, као и Четворојеванђељем архиепископа Максима Бранковића из 16. века.

  

Аустријско-турски ратови вођени на овим просторима од 1683. до 1739. године условили су велика миграциона кретања и знатно изменили административну и војну границу Аустрије и Турске. У том периоду одиграла се Велика сеоба Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем 1690, када је српски народ населио Бачку, Банат, Срем и подручје све до Будима и Коморана. За заслуге у рату против Турске и одбрану јужних граница монархије бечки двор је српском народу почев од 1690. године, издао читав низ привилегија које су се односиле на културно-просветну, а пре свега верску аутономију. Ови догађаји илустровани су гравирама победоносних битака против Турака: код Сланкамена 1691, Сенте 1697, Петроварадина и Темишвара 1716. године, портретима и личним предметима значајних личности овог периода српске историје и гравирама привилегија које су издали аустријски цареви Леополд I, Карло VI и Марија Терезија.

У оквиру теме о миграцијама и колонизацијама приказана је планска колонизација Немаца, Мађара, Словака, Румуна и Русина у 18. веку. У то време територија данашње Војводине у политичком и привредном погледу била је подељена на засебне административне области: Војну границу која је формирана 1702. године и жупанијске области под цивилном управом. Пораст становништва условио је оживљавање привреде, занатства и трговине као и развој градова што је приказано урбарима, предметима из одређених занатских радионица, цеховским писмима, печатима, заставама занатлијских удружења, грбовима и гравирама градова.

Мултиетничност је подразумевала и присуство више конфесија. Тако се духовни живот на овом подручју одвијао у оквиру православне и католичке цркве као и других верских заједница (јеврејска, протестантска и гркокатоличка). О томе сведоче бројни предмети на изложби: црквени сасуди, свештеничке одежде, богослужбене књиге, портрети свештених лица, делови иконостаса и гравире фрушкогорских манастира.
Политички живот прве половине 19. века у Војводини обележила су два значајна историјска догађаја. Као одјеци Првог српског устанка из 1804. плануле су Тицанова буна у Срему (1807) и Крушчичка буна у Банату (1808). Под утицајем револуционарних збивања у Европи 1848/9. српски народ је повео борбу за територијалну и политичку аутономију, што је резултирало стварањем посебне крунске области: Војводство Србија и Тамишки Банат (1849-1860). Ове догађаје илуструју портрети знаменитих учесника, гравире важних догађаја и битака, оружје тог периода.

  

Привредне и политичке прилике у 18. и 19. веку условљавале су културни и просветни развој Срба на овим просторима. Већ крајем 18, а нарочито током 19. века Срби су остварили значајне успехе на овим пољима. Први су међу јужним Словенима покренули своје народне новине и основали своју Матицу српску 1826, издавали Летопис Матице српске, отворили две гимназије (Карловачку 1791. и Новосадску 1810), учитељске школе у Сентандреји (1812) и сомбору (1816) и две богословије. Штампали су знатан број књига и уџбеника. Овај сегмент културног живота илуструју предмети везани за почетак и рад Матице српске (оснивачки акт, портрети оснивача и први бројеви Летописа), развој школства (први буквари и школска учила из 19. века), штампање првих књига (Историја словенских народа Јована Рајића из 1794/5, и Стематографија Христифора Жефаровића из 1741). Друштвени живот одвијао се у оквиру књижевних читаоница, ђачких и певачких друштава и позоришних дружина које се оснивају у свим већим местима Војводине, што је илустровано предметима из позоришног живота, позивницама и програмима поводом разних беседа и забава.

  

Формирање грађанског друштва и западноевропски утицаји у начину живота, одевања и становања приказани су на изложби деловима грађанске одеће, намештајем израђеним у карактеристичним стиловима (барок, бидермајер, други рококо), сатовима, стаклом и порцеланом из 18. и 19. века. Збирка сребра, из заоставштине патријарха Јосифа Рајачића из 19. века, највећа је збирка бечког сребра у Војводини.

У то време развијају се и поједине спортске дисциплине – стрељаштво, мачевање, пливање, бициклизам, а на изложби су заступљене раритетним предметима (бицикл из 1880, стрељачка застава и мета из 19. века, штоперица Лазе Костића, медаље).

(Сузана Миловановић / Љубица Отић)