Археологија

Археологија на Сталној поставци Музеја Војводине представљена је у три дворане. Путем презентације највреднијих археолошких експоната допуњених савременим музеолошким принципима (реконструкције насеља и појединих објеката, фотографије, мапе, легенде) приказан је период од палеолита до касног средњег века. Наведена помоћна средства су коришћена за што боље дочаравање начина живота становништва, њиховог економског развоја, начина, сахрањивања, уметности и религије, од почетка насељавања човека на овим просторима.

Усамљени остаци најстаријег насељавања на просторима Војводине из периода палеолита (старијег каменог доба) презентовани су илустрацијама на зидној површини и артефактима из тог периода са локалитета код Земуна, Ирига, Вршца.

Период првих земљорадничких седелачких култура на овим просторима неолита (6000-3200. пре н.е.) који је систематски истражен, детаљно је приказан путем насеља, некропола и експоната разних привредних грана, уметности и религија. Носиоци овог периода су становници више култура и културних група (Старчевачка, Винчанска, Потиска, Ленђелска), истражених на простору Војводине (Доња Брањевина код Оџака, Старчево, Голокут код Визића, Гомолава код Хртковаца итд.).

У периоду енеолита тј. бакарног доба, на територији Војводине јављају се нови етнички елементи из северне Паноније је и Трансилваније са карактеристичним начином сахрањивања у хумкама (Батка, Војловица код Панчева). Ови степски елементи из јужне Русије и Украјине сматрају се првим траговима Индоевропљана, насељених током трећег миленијума пре нове ере (3200-2000. пре н.е.).

Културе бронзаног доба (раног, средњег и касног) настале су мешавином остатака материјалне културе староседелаца и нових елемената, што је карактеристика за све културне периоде на овим просторима (2000-950. пре н.е.). Започета производња металургије у претходном периоду усавршава се налазима у утврђеним насељима (Гомолава, Феудвар код Мошорина, Градина на Босуту) и начином сахрањивања спаљивање покојника.

Старије гвоздено доба (950-300. пре н.е.) карактерише развојни процес металургије гвожђа и бројна утврђена насеља као и продор нових култура на ове просторе (Басараби-Босут). Већи део истражених, утврђених насеља из овог периода (Калакача код Бешке, Градина на Босуту, Феудвар код Мошорина) приказани су богатим налазима материјалне културе. У јужном Банату, са далеких степа се јављају Скити, али без већих трагова материјалне културе до данас.

Почетак млађег гвозденог доба или латен, повезан је са доласком келтских племена на простор средњег Подунавља. Овај период, осим утврђених насеља (Врбас, Плавна) доноси и нове производне елементе појавом грнчарског кола и почетак ковања и употребе новца у трговини. Значајни су налази остава из Крчедина, као и оружја, оруђа, накита и керамичке продукције са локалитета Гомолава код Хртковаца, Обрежа, Врбаса и др.

Крајем 1. века старе ере и почетком 1. века н.е. започела су римска освајања овог дела територије провинције Паноније, чија је источна граница била на Дунаву. део лимеса у оквиру Војводине обухвата следећа утврђења и насеља: код Земуна (Taurunum), Нових Бановаца (Burgenae), Сланкамена (Acumincum), Сурдука, Чортановаца, Петроварадина (Cusum), Баноштора (Bononia) и утврђење код Бегеча (Onagrinum). На подручју Срема су, осим наведених утврђења на Дунаву, и два градска центра, Bassianae код Доњих Петроваца и Sirmium (Сремска Митровица), који је током 4. века био политички, културни и економски центар провинције Паноније Секунде. Богатим налазима са досадашњих истраживања (Гомолава, Хртковци, Сирмију, Чортановци, Бешка, Свилош) дочаран је начин живота локалног и новодошлог становништва.

Посебно значајни налази из овог периода (4. век) су три парадна, позлаћена шлема из Срема и фреске из гробнице код Бешке. На простору Бачке и Баната истовремено се развијала материјална култура са карактеристичним налазима који су настали симбиозом римског утицаја, домородачког и источнопонтског (Зрењанин, Вршац, Бечеј, Врбас, Ада, Крстур).

Период касне антике и раног средњег века значајан је због све већих похода и удруживања разних варварских народа и племена са истока, на простору средњег Подунавља (Хуни, Гепиди, источни Готи, Словени, Авари и Бугари), који су допринели и распаду Римске империје. На овим просторима део племена се и стално населио формирајући своја насеља. За сада се налазе боље истражена насеља овог периода у Хоргошу, Падеју и Бечеју, а гробља у Бочару, Мокрину, Врбасу, Сланкамену, Челареву и Војки.

Доласком Мађара крајем 9. века формира се на простору целе Паноније Бјелобрдска култура, као резултат узајамних словенско-мађарских утицаја. Мађарским примањем хришћанства око 1000. године, успоставља се нова држава на овим просторима. током овог периода из Азије пристиже више номадских народа, Печењези, Узи, Кумани и Монголи који су 1241/2. године својом најездом драстично изменили демографску слику ових простора. Карактеристични налази овог периода су остава византијских икона и посебно богата, орнаментална камена пластика из Раковца. Те промене ће омогућити насељавање средњеевропског становништва (Немци, Пољаци, Чеси) током 13. и 14. века, а касније са турским освајањима од 14. до 16. века и масовније насељавање Срба са Балкана. Период касног средњег века значајан је и за појаву већег броја цркава и манастира подигнутих пре турских освајања овог дела Паноније и градова као што су Бач, Вршац, Митровица, Ковин, Купиник и Земун.