Arheobotanička zbirka

Arheobotanička zbirka

0
0
0
s2sdefault

Arheobotanika je jedna u nizu nauka koje čine savremenu arheologiju. Ona izučava i prati biljnu privredu naših predaka od kamenog doba pa sve do bliske prošlosti. Na osnovu rezultata arheobotaničkih analaiza mogu se dobiti odgovori na veliki broj pitanja: koje biljke su u prošlosti uzgajane; sa kojim korovima su ljudi mučili muku; gde su im se nalazile njive i na kakvom zemljištu; na koji način su požete i skladištene žitarice; koje biljke su koristili kao sirovine za dobijanje vlakana, a koje za dobijanje boja; kojim biljkama su se lečili; kojim plodovima prirode su se sladili; koju drvenu građu su koristili; čime su pokrivali krovove građevina... Arheobotanika, ukratko, pruža uvid u nekadašnji kvalitet života.

U klimatskim uslovima Vojvodine jedini način da se biljni materijal sačuva od truljenja je da se ugljeniše. To znači da u prošlosti nije bilo velikih vatrenih stihija koje bi uništile čitava naselja, ali i manjih nezgoda, kao npr. kad nespretnim kuvaricama zagori ručak, mi danas ne bi bili u situaciji da donekle rekonstruišemo biljni svet određenog područja u jednom određenom trenutku. Jedna od najvažnijih spoznaja arheobotanike je da je osnova ratarske proizvodnje postavljena još u mlađem kamenom dobu i da se svodi na ravnopravnu proizvodnju žitarica, mahunarki i uljarica, odnosno proizvodnju ugljenih hidrata, biljnih belančevina i biljnih masti.

"Od njive do trpeze u preistoriji", maj 2008.



Muzej Vojvodine može da se pohvali činjenicom da je jedina ustanova u zemlji koja poseduje arheobotaničku zbirku. Iako najmlađa, ona spada u jednu od najbrojnijih zbirki Muzeja. U 39 kolekcija čuva se oko 140 000 ugljenisanih semena i plodova, pre svega, kulturnih biljaka, ali i njihovih pratećih korova sa četiri arheološka lokaliteta: Gradina na Bosutu kod Vašice, Čarnok kod Bačkog Dobrog Polja, Vranj kod Hrtkovaca i Stari vinogradi kod Čuruga. Zbirkom je obuhvaćen vremenski period od 7 vekova, odnosno razdoblje između starijeg gvozdenog doba i seobe naroda. Sadrži sto različitih biljnih vrsta, među kojima se nalazi 11 žitarica, 6 mahunarki i 3 uljarice. Osim toga u zbirci se čuvaju i ugljenisani ostaci šest vrsta drveća. Arheobotančka zbirka ne zauzima puno prostora u depou Muzeja. Ona staje u nekoliko manjih kartonskih kutija na jednu policu u ormanu.

Jedna od žitarica koja se u Vojvodini uzgaja još od pre 7 000 godina je ječam. U isto vreme jeo se grašak, dok se od lana dobijalo ulje, ali i predivo za izradu tkanina i užadi. Među najstarije korove našeg područja spada kukolj, ali i buduće žitarice raž i ovas.

Jedno od pitanja na koje arheobotanika može da odgovori je: kako su izgledali dnevni obroci ljudi i šta se uz njih pilo? Možda ovako?

Delikatesa iz gvozdenog doba (od 950. god. pre n. e. do 0. god. n. e. ):

"PANCEROTE" SA DIVLjIM POVRĆEM

Testo: brašno, jaja, mast, so i vodu dobro umesiti u testo.
Nadev: listove koprive i obične pepeljuge blanširati u kipućoj vodi, ocediti i potom sitno iseckati. Pomešati sa sirom i lešnikom. Dodati 2 žumanceta, 1 belance i posoliti (po želji zabiberiti). Luk iseckati i kratko dinstati u masti. Dodati brašno i sa mlekom «ugasiti». Ostaviti malo da se kuva i potom dodati prethodno napravljenu smesu sa divljim povrćem.

Testo tanko izvući oklagijom. Opseći krugove veličine tacne za kafu i na testo sipati 1 kafenu kašiku nadeva. Ivice testa namazati sa preostalim belancetom, testo preklopiti i ivice prstima slepiti. Kuvati u ključaloj, slanoj vodi sve dok «pancerote» ne isplivaju na površinu. Dobro ih ocediti.

Umesto da se kuva u vodi, ovo jelo može da se prži u masti. Na kraju jelo možete preliti makom koji ste prethodno ispržili u masti.

Prijatno!

SASTOJCI:

Testo:

1 šolja brašna (od prosa ili ječma)
1 šolja pšeničnog brašna
2 jaja
1 supena kašika masti, putera ili ulja
so

Nadev:

1 posuda sa listovima koprive i mladim listovima obične pepeljuge
2 pune supene kašike izrendanog, slanog ovčijeg ili kozjeg sira
1 šolja samlevenog lešnika (ili 1 šolja pečenog bukovog žira)
2 jaja
1 veća glavica crnog luka
1 kafena kašika masti, putera ili ulja
1 supena kašika brašna
1 šolja mleka
so
2 supene kašike maka.

Narodni i botanički nazivi biljaka iz recepta:

Proso (Panicum miliaceum L.)
Ječam (Hordeum vulgare L.)
Meka pšenica (Triticum aestivum L.)
Kopriva (Urtica dioica L.)
Obična pepeljuga (Chenopodium album L.)
Lešnik (Corylus avellana L.)
Bukva (Fagus sylvatica L.)
Crni luk (Allium cepa L.)
Mak (Papaver somniferum L.)

(Aleksandar Medović)