Ruke prošlosti - Kreativne interaktivne dramske radionice u Muzeju Vojvodine

.

0
0
0
s2sdefault

U Muzeju Vojvodine, od septembra do decembra 2020. godine organizovane su interaktivne kreativne dramske radionice projekta „Ruke prošlosti“. U saradnji sa Centrom za pozorišna istraživanja iz Novog Sada, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, radionice su vodili Hristina Muratidu, docent na master programu Primenjeno pozorište na AUNS, Milica Šećerov, glumica i asistent na AUNS, Armin Joha Hadžimusić, glumac i dramski pedagog Centra za pozorišna istraživanja i Dimitrije Mihajlović, kustos–istoričar iz Muzeja Vojvodine. Učesnici radionica, njih ukupno 65, bili su učenici novosadskih gimnazija i osnovnih škola.

Uz pomoć dramatizacije i interpretacije kulturnog nasleđa Muzeja – neolitskih votivnih figura i igračaka, te rimskih šlemova tipa Berkasovo, predmetima je udahnut jedan nov život. Dramska pedagogija omogućila je učesnicima radionica da „uđu u cipele ljudi iz prošlosti“, pobuđujući u njima želju za istraživanjem, spoznavanjem i razumevanjem davnih vremena. Oni su od školske dece postajali stanovnici vinčanskih naselja, rimski legionari, kreatori neolitskih igračaka ili kasnoantičkih šlemova. Molili su se božanstvima plodnosti, lovili u visokoj travi prostranstava neolitske Vojvodine, bivali deo porodice bakarnog i bronzanog doba i borili se kao vojnici u rimskoj legiji.

 

Publikaciju Ruke prošlosti. Kreativne interaktivne dramske radionice u Muzeju Vojvodine možete preuzeti OVDE.

Aktivnosti projekta „Ruke prošlosti“, propraćene fotografijama i promo spotom, realizovane su u prostorijama Muzeja Vojvodine. Stalna postavka je omogućila učesnicima da osete prošlu stvarnost dok su joj, kroz dramu, prilazili na jedan način koji do tada nisu imali prilike da isprobaju. Neki od odgovora na anonimni upitnik posle svake radionice veoma su interesantni. Na pitanje: „Šta ti se najviše svidelo na radionici?“ odgovori su glasili: „To što smo na kreativan način saznali nešto više o starijim generacijama (16 godina)“, „Povezivanje istorijskih elemenata sa plesom, muzikom i glumom, sinestezija radionice (16 godina)“, “Kada smo pravili zamrznute slike (11 godina)”, „Najviše mi se svidelo to što nam se dopušta da svoja mišljenja iskažemo kroz malu predstavu (15 godina)”, „Plesovi sa pokretima i glasovima (11 godina)”, „To što nije monotono, već vrlo dinamično i na vrlo zanimljiv i upečatljiv način naučimo ono dosadno iz knjige (15 godina)”.



Foto: Ivan Nikita Dujin

Sa druge strane, na pitanje “Da li si nešto naučio/la?” odgovori su glasili: „Nisam nikada razmišljala o religiji u doba neolita, tako da mi je definitivno približena sada ideja o tome kako su živeli i kako su razmišljali (16 godina) “, „Naučila sam kako su živeli ljudi u neolitu (11 godina)“, „Da, o životu ljudi od pre 6000 godina, njihovim verovanjima i shvatanjima sveta (15 godina)“, „Naučili smo nešto o starim statuama i osobini likova (10 godina)“, „Da, saznala sam o novim i zanimljivim stvarima o području na kome živim, a koje ranije nisam znala (15 godina)“.

Posredstvom dramske pedagogije, Muzej je postao mesto gde prošlost i sadašnjnost stvaraju sponu koja omogućava interaktivnu komunikaciju između učesnika i kulturnog nasleđa muzeja. Na dinamičan i kreativan način, a od strane dramskih pedagoga i kustosa usmeravani kroz imaginaciju, učesnici radionica su mogli da osete i pokušaju razumeti ona davna vremena koja su postala temelj civilizacije i čovečanstva koje danas živimo. Jednom rečju, mogli su da komuniciraju sa ljudima iz prošlosti.

Rukovodilac projekta: Dimitrije Mihajlović, kustos-istoričar