Saradnja sa Muzejem umetnosti iz Temišvara

.

U ponedeljak, 10. juna 2019. godne potpisan je sporazum o saradnji sa Muzejem umetnosti iz Temišvara. Sporazum su potpisali direktor temišvarskog muzeja, dr Viktor Nojman i direktor Muzeja Vojvodine, dr Drago Njegovan.

Sporazumom su dogovorene zajedničke realizacije manifestacija, zaštite istorijske i umetničke baštine, kao i saradnja u drugim oblastima od zajedničkog interesa.

Drugi regionalni okrugli sto „Uloga lokalne samouprave u procesu digitalizacije kulturnog nasleđa“

.

Ministarstvo kulture i informisanja i Savez gradova i opština Srbije (SKGO) organizovali su drugi regionalni okrugli sto pod nazivom „Uloga lokalne samouprave u procesu digitalizacije kulturnog nasleđa“, koji je održan u ponedeljak, 3. juna 2019. godine, u Muzeju Vojvodine Novi Sad.

Na okruglom stolu se govorilo o pravnim okvirima za digitalizaciju kulturnog nasleđa i e-Uprave, kao i Smernicama za digitalizaciju kulturnog nasleđa.

Promocija prvog nacionalnog pretraživača kulturnog nasleđa – Beograd

.

„Ovo je veliki iskorak za ustanove kulture i kulturnu politiku koju vodi ova Vlada, i ovo Ministarstvo“, izjavio je ministar Vladan Vukosavljević na drugoj promociji Pretraživača kulturnog nasleđa u Pres sali ovog Ministarstva kulture i informisanja, koja je održana u četvrtak, 30. maja. Na pomenutom događaju su o Pretraživaču govorili i: Željko Vujinović, generalni direktor kompanije Majkrosoft Srbije, dr Svetlana Jovanović, viši savetnik u Kabinetu predsednice Vlade i dr Dejan Masliković, pomoćnik ministra kulture za digitalizaciju kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva.

Promocija prvog nacionalnog pretraživača kulturnog nasleđa – Novi Sad

.

Prvi nacionalni Pretraživač kulturnog nasleđa Republike Srbije promovisan je 27. maja u Istorijskom arhivu grada Novog Sada. U prisustvu brojnih predstavnika ustanova kulture, na promociji su govorili: dr Dejan Masliković, pomoćnik ministra za digitalizaciju kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva, Dragana Milošević, pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Željko Vujinović, generalni direktor kompanije Majkrosoft Srbija.

Konferencija za štampu povodom najprestižnijih muzejskih nagrada

.

U Muzeju Vojvodine 20. 05. 2019. održana je konferencija za novinare, koja je organizovana povodom dodele muzeoloških nagrada Nacionalnog komiteta ICOM-a i Muzejskog društva Srbije.

ICOM je sredinom maja ove godine doneo odluku da za izuzetan doprinos očuvanju i promociji kulturnog nasleđa Srbije i unapređenju međunarodne saradnje u 2018. godini nagradi autore Suzanu Milovanović i Aleksandra Petijevića za izložbu „Zaboravljeni čudotvorac – Kult Svetog Spiridona u srpskoj tradicijskoj kulturi“. Osim ove nagrade, Muzejsko društvo Srbije dodelilo je i nagradu „Mihailo Valtrović“ za 2018. godinu za projekat „Muzej prisajedinjenja 1918. – Od sna do jave“, autorskom timu dr Dragi Njegovanu, direktoru i muzejskom savetniku, Zoranu Veljanoviću, arhivskom savetniku i kustosu i Jeleni Dobrović, dizajneru.

Nagrada „Mihailo Valtrović“ za 2018. godinu dodeljena autorima Muzeja prisajedinjenja

.

Svečana skupština Muzejskog društva Srbije održana je 17. maja u Čačku, u sjajnoj i nadahnutoj atmosferi inspirisanoj domaćinima iz Narodnog muzeja Čačak i u organizaciji predsednice MDS-a Gordane Pajić. Skupština je upriličena u Hotelu „Beograd“, gde je predsednica Komisije za dodelu nagrade „Mihailo Valtrović“ mr Tijana Stanković Pešterac pročitala obrazloženja za dodelu nagrada u sledećim kategorijama: istaknutom pojedincu za ukupan doprinos (životno delo), muzeju (muzejskoj ustanovi) za izuzetne rezultate postignute u 2018. i pojedincu ili autorskom timu za izuzetne rezultate u 2018. godini. Za ovu poslednju kategoriju aplicirano je sa pet predloga, a komisija u sastavu Delfina Rajić, Ljiljana Trifunović, Bojana Ilić, Mirko Grlica, Ljubiša Vasiljević i Tijana Stanković Pešterac donela je zajednički predlog da se priznanje dodeli dr Dragi Njegovanu, Zoranu Veljanoviću i Jeleni Dobrović Bojanović, autorskom timu za projekat Muzej prisajedinjenja koji se u odnosu na ostale predloge izdvojio kao kompleksan projekat od nacionalnog značaja:

„Muzej prisajedinjenja započet je osnivanjem posebnog odeljenja u sklopu Muzeja Vojvodine, rekonstrukcijom prostora u delu Arhiva Vojvodine, prikupljanjem i obradom predmeta, kao i publikovanjem sedam monografija u sklopu edicije Muzej prisajedinjenja. Nakon toga objavljena je kapitalna monografija Prisajedinjenje Vojvodine Srbiji 1918, a projekat je finalizovan realizacijom stalne postavke (koju prati obiman katalog) i sređivanjem prostora ispred ulaza u Muzej prisajedinjenja.“

Povezani članci