Tradicionalni programi Muzeja Vojvodine

MАШКАРАДА - МАСКИРАНА ПОВОРКА



Nije samo februar mesec karnevala (lat. carne vale – zbogom meso), već i mart, bar kod nas koji narodne svetkovine organizujemo u skladu sa tradicijom koju imamo, a ona je u vezi sa pokladama i to onim koje se po Beloj nedelji zovu Bele poklade. Muzej Vojvodine nadovezuje se svojim aktivnostima već više od deset godina na ovaj vid tradicije, koja je u našem vremenu poprimila oblik male karnevalske svetkovine, ne svodeći se samo na imitiranje povorki koje su nekada prolazile mestima Vojvodine i Srbije.

Bela nedelja bila je poslednja sedmica pred veliki ili uskršnji post, pa su se u skladu s tim kretale obredne povorke, sačinjene često od ustaljenih ličnosti i uloga, kao što su mladoženja, mlada, baba, sveštenik, te od komendijaša – šaljivdžija, napravljača – maskiranih i šiljkana koji su se prepoznavali po prevrnutim kožusima koje su nosili. Trudnu mladu u povorci je tradicionalno predstavljao muškarac, dok je mladoženju predstavljala žena. Maskirani su često garavili lica, a o pojasu nosili razne klepetuše, u rukama štapove, metle, čegrtaljke, stvarajući buku kojom su hteli da oteraju veštice i demone, a često i rekvizit u obliku falusa koji je simbolizovao plodnost. Često su korišćene zoomorfne, teomorfne i antropomorfne maske, a učesnici su se maskirali u kuvara, odžačara, lekara, pisara...

Bela nedelja je ponegde nazivana i zagonetna nedelja, jer su se upravo tada smišljale zagonetke i odgovori na njih. Završni dan Bele nedelje su Bele poklade koje su predstavljale vrhunac zabave i razonode, protkane šalom, glumovanjem i pesmom. Tada su se kretale maskirane povorke, koje su bile prave glumačke družine i koje su, izvodeći razne zgode, uveseljavale ukućane, a za nagradu dobijale poklone.

U nekim selima se ovaj običaj zadržao sve do danas, makar i kao zimsko-prolećna atrakcija, bez karakteristika masovnosti i magijskih radnji vezanih za plodnost.

U mnogim zemljama i gradovima Evrope dani na prelasku iz zime u proleće obeleženi su raznim narodnim svetkovinama, koje su praćene maskirnim povorkama, scenskim igrama, gozbama i pre svega, smehom! Smeh sve leči i obnavlja, krepi i snaži i sprema čoveka da sa prolećem, sa novim dobom, sve lakše prebrodi i okrene se budućnosti koju želi da vidi lepšom, plodnijom i srećnijom!

O karnevalskom smehu postoji ogromna riznica misli koja ga definiše i opisuje: to je smeh praznički, opštenarodan, univerzalan, usmeren na sve i svakoga. Ceo svet se opaža kao smešan. Istovremeno je taj smeh i veseo i likujući i podrugljiv i ismevački. On i negira i potvrđuje i pokorava i preporađa. U njemu je živo ritualno ismevanje bogova u prastarim smehovnim obredima; otpalo je kultno i ograničeno, a ostalo je ono sveljudsko, univerzalno i utopijsko.

O karnevalima je uvek bilo puno govoreno i pisano, oni su bili predmet proučavanja i umetničke inspiracije. Mnoge teme su iz karnevala prešle u slikarstvo, muziku, književnost i film, a jedna od najčešćih jeste maska.

Da bi postala zabavni predmet maska je morala da pređe dug put. Težnja za prerušavanjem i menjanjem vlastitog identiteta u određenom periodu i određenim životnim situacijama ostala je do naših dana jedna od karakteristika obredne prakse gotovo svih etničkih zajednica. U tome se primarno ističe tiha borba između umiranja i ponovnog rađanja, težnja za umnožavanjem života.

U pokladama, maškarama i karnevalima maske se ponašaju shodno onome što kriju ili otkrivaju, onome što karikiraju, preuveličavaju ili čemu se izruguju. A kako to izgleda na Trgu slobode, na platou ispred novije zgrade Muzeja Vojvodine, i na ulicama našeg grada, ilustruju brojne fotografije koje dokumentuju tradiciju koju je ustoličio Muzej Vojvodine. Sa željom da neguje i sačuva od zaborava narodne običaje, naša ustanova tradicionalno okuplja članove kulturno-umetničkih društava, učesnike osnovnih i srednjih škola, studente novosadskog univerziteta, razna udruženja i sve zainteresovane građane. Svake godine dele se i vredne nagrade za najuspešnije maske u kategorijama: autentična, grupna, dečja, odrasla maska, kao i posebna nagrada za najbolju prezentaciju maske.

(Lidija Mustedanagić / Vladimira Stanisavljević)

Maškarada 2009 - Radio Televizija Vojvodine (video)

NОЋ МУЗЕЈА

  

Noć muzeja je manifestacija koja beleži neverovatno interesovanje u Srbiji. Prvi put je Noć muzeja organizovana u Berlinu 1997. godine i od tada postaje vodeća kulturna manifestacija. Ove godine 16. maja pod sloganom “Odličan provod u muzejima“ Noć muzeja je organizovana u 41 gradu u Srbiji. Tokom ovogodišnje Noći ulicama, trgovima i izložbenim prostorima u Srbiji prodefilovalo je više od pola miliona posetilaca koji su sa velikim strpljenjem čekali da pogledaju izabrane sadržaje.

Brojni posetioci mogli su da uživaju u 400 raznovrsnih programa na više od 190 lokacija. Ovogodišnja Noć muzeja okupila je 18 gradova više nego prošle godine.

U Novom Sadu po treći put je organizovana Noć muzeja, a mnogobrojni posetioci mogli su da uživaju u ponuđenim sadržajima na 40 lokacija u gradu, u neuobičajeno vreme od 18 do 02 sata.

Broj posetilaca na ovoj manifestaciji se povećava iz godine u godinu. U prvoj Noći muzeja koja je organizovana 19. maja 2007. godine u 9 gradova bilo je 320.000 ljudi. U Novom Sadu evidentirano je 50.000 posetilaca, a Muzej Vojvodine, kao najposećenija kulturna institucija, zabeležio je 5.000 posetilaca.

Druga Noć muzeja organizovana je 19. maja 2008. godine. I ove godine se povećao broj gradova U Srbiji koji su u svojim sredinama organizovali Noć muzeja, ukupno 23 grada, a zabeleženo je 450.000 posetilaca. U našem gradu ponuđene kulturne sadržaje videlo je 100.000 ljudi.

Muzej Vojvodine sa svojim raznovrsnim i modernim sadržajima i stalnom postavkom u dve zgrade beleži i ove godine najviše posetilaca, ukupno 11.000. Za Novosađane, ali i sve koji su želeli da treću Noć muzeja dožive u Novom Sadu, Muzej Vojvodine se potrudio da im omogući pravi ugođaj koji će pamtiti. Posetioci su mogli aktivno da učestvuju u pojedinim programima i vide izložbe koje su otvorene neposredno pre Noći muzeja.

Stalna postavka Muzeja, koja prati istoriju Vojvodine od preistorije do polovine 20. veka, smeštena u dve zgrade, u Dunavskoj 35 i 37, na oko 3.000 m2, izazvala je veliku pažnju posetilaca. Na postavci su izloženi muzejski eksponati koji imaju izuzetnu muzejsku i kulturnu vrednost i na poseban način mogu da dočaraju bogatstvo i raznolikost života na prostorima Vojvodine. Pored stalne postavke posetioci su mogli da pogledaju i tematske izložbe.

Na izložbi KASNOANTIČKI ŠLEM IZ JARKA su predstavljena tri pozlaćena šlema iz 4. veka. Posetioci su mogli da uživaju u lepoti dva pozlaćena paradna šlema iz Berkasova kod Šida i u pozlaćenom šlemu iz Jarka. Nijedan muzej na svetu nema tri ovako raskošna primerka kasnoantičkih šlemova, pa je samim tim ugođaj bio lepši i potpuniji. Autor izložbe je Tijana Stanković-Pešterac, kustos-arheolog u Muzeju Vojvodine.

Savremena prezentacija je posetioce na trenutak vratila u rimsko doba, a tome su doprinele devojke i mladići obučeni kao Rimljanke i rimski legionari koji su u Dunavskom parku prikazali performans Rimska vojna doktrina. U toku vojne vežbe interaktivno su uključeni i posetioci, oni su imali priliku da zajedno sa legionarima naprave čuvenu formaciju Kornjača uz korišćenje rimskih štitova. Autor performansa je Zaviša Lučić i Udruženje Green Banner iz Novog Sada.

Izložba koja je takođe pobudila interesovanje publike je ZAVIČAJ NA DUNAVU – Suživot Srba i Nemaca u Vojvodini, zajednički projekat Muzeja Vojvodine iz Novog Sada i Centralnog muzeja Podunavskih Švaba iz Ulma. Zahvaljujući mnogobrojnim muzejskim eksponatima, arhivskoj građi i obilju ilustrovanog materijala na savremen način prikazana je istorija suživota Srba i Nemaca na prostoru Vojvodine. Autori izložbe su Christian Glass, Zoran Janjetović, Ranko Končar, Veselinka Marković, Suzana Milovanović, Ljubica Otić, Agneš Ozer, Katarina Radosavljević i Bogdan Šekarić.

Posetioci su zahvaljujući SZR “Šeširi i kape – Kovač“ i Ani Filipović mogli da učestvuju u svim fazama izrade šešira.

Posetioci, ljubitelji etnologije, imali su jedinstvenu priliku da pogledaju izložbu BRAZIL I INDONEZIJA, KOLEVKE STRUKTURALIZMA – tragom Kloda Levi-Strosa i J. P. B. De Joselin de Jonga. Izložba je organizovana u saradnji sa Univerzitetom iz Strazbura. Fotografije na izložbi su rezultat etnografskog terenskog rada među Indijancima Mato Grosa i Amazonije i Indonezije.

Ljubitelji kolačića i čokolade mogli su da uživaju u kolačima poslastičarnice „Vremeplov“ i čokoladi ručne izrade „Eugen Savojski“.

Zahvaljujući bogatoj kulturnoj baštini koju čuva i prezentuje javnosti Muzej Vojvodine je i ove godine dostigao rekordnu posetu. Stalnu postavku u zgradama u Dunavskoj 35 i 37, tematske izložbe i prateće sadržaje posetilo je 18.000 posetilaca.

(Snežana Dobrić, Muzej Vojvodine u Noći muzeja 2009. godine, Rad Muzeja Vojvodine 51)

BОЖИЋНИ КОНЦЕРТИ ДУХОВНЕ МУЗИКЕ


Mešoviti hor "Sveti Roman Slatkopojac" - Omladinski hor "Scola cantorum"


Konkordijalni pevački zbor "Sveta Cecilija" - Hor "Sveti Stefan Dečanski"

Muzej Vojvodine tradicionalno organizuje koncerte povodom obeležavanja božićnih praznika po julijanskom i gregorijanskom kalendaru.

Na koncertima se predstavljaju sve hrišćanske konfesije u Vojvodini nastupima dečjih i odraslih crkvenih horova.

Božićni koncert, 9. januar 2009. godine, Hor Sveti Stefan Dečanski (video)