article thumbnailU utorak, 19. juna 2018. godine, u 19 časova u atrijumu Muzeja Vojvodine - Dunavska 37, biće otvorena izložba pod naslovom "Sanjao sam... bizoni prolaze prerijom", autora Darjuša Samiija, višeg...
article thumbnailU nedelju, 17. juna 2018. godine u Kulturnom centru u Begeču, uspešno je realizovan projekat „Muzejska priča“ Ljiljane Trifunović, etnološkinje – muzejske savetnice. Projekat „Begeč – muzejska...
article thumbnailU nedelju, 17. juna 2018. godine, u Muzeju Vojvodine (Dunavska 35), sa početkom u 11 časova, biće održana muzejska igraonica pod nazivom „Šta krije ova torba?“. Radionica je osmišljena tako da se...
article thumbnailU petak, 15. juna 2018. godine, u 19 sati, održaće se promocija knjige „Prvi moderni gradonačelnik Beograda – monografija o Vladi Iliću” autora Saše Z. Stankovića. Na promociji će govoriti Dr Drago...
article thumbnailIzložba „Zapisi u vremenu – fotografije dr Radivoja Simonovića“ autora Bogdana Šekarića, višeg kustosa Muzeja Vojvodine, otvorena je u utorak – 12. juna 2018. godine, u 12 sati. Etnografski muzej u...
article thumbnailU sredu, 13. juna 2018. godine u 19 časova, održaće se javna proba hora AKUD UNS "Sonja Marinković". U Mešovitom horu AKUD UNS "Sonja Marinković" prepoznali smo značaj aktivnijeg uključivanja...
article thumbnailPovodom izložbe "Sv. Spiridon - zaboravljeni čudotvorac" Odeljenje za pedagoški rad i odnose s javnošću  organizuje muzejsku igraonicu na temu "Sv. Spiridon zaštitnik zanata", u nedelju, 10. juna...

Nemački "gastarbajteri" u srednjovekovnoj Srbiji

0
0
0
s2sdefault

U četvrtak, 12. oktobra 2017. godine, u 18 sati, Dunavska 35, Muzej Vojvodine i Društvo srpsko-nemačkog prijateljstava "Vandrovka" organizuju predavanje pod naslovom "Nemački "gastarbajteri" u srenjovekovnoj Srbiji". Predavač je prof. dr Srđan Šarkić.

U srednjovekovnoj Srbiji sreću se dve kategorije nemačkog stanovništva koje su se duže ili kraće zadržali u njoj: vojnici – najamnici, kojih je bilo u vojsci srpskih vladara, posebo cara Dušana i rudari, poznati u našem narodu pod nazivom Sasi. Za razvoj srpske ekonomije i države uopšte, Sasi su imali mnogo veći značaj. Došavši iz Ugarske, odnosno Transilvanije, sredinom XIII na poziv kralja Uroša I, počeli su da otvaraju rudnike širom Srbije i eksploatišu rude. Srpski vladari dodelili su im određene privilegije, koje se mogu sagledati iz teksta nekolikih povelja i Dušanovog zakonika. Ipak, najvažniji pravni akt koji reguliše prava i obaveze Saskih rudara bio je Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevića iz 1412. godine, namenjen Sasima iz Novog Brda, najvećeg i najvažnijeg rudarskog centra srednjovekovne Srbije.