article thumbnailU sredu, 28. februara 2018. godine u 12 časova u kino sali (Dunavska 37) održaće se promocija knjige "Roda roda - srpski dnevnik izveštača iz Prvog svetskog rata" autorke Gordane Ilić Marković. O...
article thumbnailU nedelju, 25. februara u 11 sati, Odeljenje za pedagoški rad i odnose s javnošću Muzeja Vojvodine, organizuje muzejsku igraonicu "Zagonetna arheologija" povodom arheološke izložbe "Čurug na udaru...
article thumbnailDana 20. februara 2018. godine Muzej Vojvodine posetili su Maša Jonin Pečenac iz Jad Vašema u Jerusalimu, dr Akim Jah iz International Tracing Service u Nemačkoj i Mićko Stanišić iz Terra Forming....
article thumbnailU sredu 21. februara 2018. godine, 19 sati, Muzej Vojvodine (Dunavska 37), biće održano predavanje "Laza Kostić - veliki pesnik, vizionar i žurnalista". Predavač je dr Vladimir Barović, profesor na...
article thumbnailU sredu, 21. februara 2018. godine u 19 časova, u Domu vojske u Novom Sadu, Beogradski kej 9, otvara se Izložba "Dobrudžanski ratnici", autora dr Predraga Bajića, višeg kustosa - istoričara, Ilije...
article thumbnailMuzej Vojvodine odlikovan je Sretenjskim odredom drugog stepena ukazom predsednika Republike Srbije, za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građene, u oblasti kulturne delatnosti, povodom...
article thumbnailPovodom obeležavanja sto godina od završetka Prvog svetskog rata, Kuća romske kulture iz Beograda i Muzej Vojvodine priređuju izložbu pod nazivom "Stradanje Roma u Prvom svetskom ratu" autora dr...

Nemački "gastarbajteri" u srednjovekovnoj Srbiji

0
0
0
s2sdefault

U četvrtak, 12. oktobra 2017. godine, u 18 sati, Dunavska 35, Muzej Vojvodine i Društvo srpsko-nemačkog prijateljstava "Vandrovka" organizuju predavanje pod naslovom "Nemački "gastarbajteri" u srenjovekovnoj Srbiji". Predavač je prof. dr Srđan Šarkić.

U srednjovekovnoj Srbiji sreću se dve kategorije nemačkog stanovništva koje su se duže ili kraće zadržali u njoj: vojnici – najamnici, kojih je bilo u vojsci srpskih vladara, posebo cara Dušana i rudari, poznati u našem narodu pod nazivom Sasi. Za razvoj srpske ekonomije i države uopšte, Sasi su imali mnogo veći značaj. Došavši iz Ugarske, odnosno Transilvanije, sredinom XIII na poziv kralja Uroša I, počeli su da otvaraju rudnike širom Srbije i eksploatišu rude. Srpski vladari dodelili su im određene privilegije, koje se mogu sagledati iz teksta nekolikih povelja i Dušanovog zakonika. Ipak, najvažniji pravni akt koji reguliše prava i obaveze Saskih rudara bio je Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevića iz 1412. godine, namenjen Sasima iz Novog Brda, najvećeg i najvažnijeg rudarskog centra srednjovekovne Srbije.