Profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Vladimir Barović, održaće u sredu 14.03.2018. godine u Muzeju Vojvodine (Dunavska 37), predavanje „Krsta Cicvarić – otac naše tabloidne žurnalistike“. Javno predavanje počinje u 19 časova a centralna tema biće život i delo Krste Cicvarića pokretača i nekrunisanog kralja naše tabloidne štampe i novinara kog su pratile mnoge kontraverze, jer je neretko nazivan „srpski Herst“.

Iako je iz etičkih razloga često napadan kao novinar i urednik, neosporno je Krsta Cicvarić bio prvi pokretač tabloidne štampe na ovim prostorima. Cicvarića je potrebno sagledati bez ideoloških ostrašćenosti, jer on je iako urednik „žute“ štampe imao i veoma zanimljiv filozofski opus. Idejnim lutanjima, ličnim uvredama i izborom tema, Cicavrić je na svoje ime navukao skoro pa vekovni gnev novinara, jer ga i danas  neretko uzimaju kao primer najnemoralnijeg predstavnika javne reči; u našoj žurnalistici postoji termin „Cicvarićevsko novinarstvo“, čime se označava novinar bez skrupula i profesionalnih obzira.Osam decenija posle smrti Cicvarić je ostao sinonim za  neetičko novinarstvo, a sam pomen njegovog imena dovodi se u vezu sa najgorim oblikom tabloidnog žurnalizma. Sa druge strane, činjenice govore da je Cicvarić uvršten u sam vrh evropskog novinarstva, i to po proceni čuvenog novinara i još čuvenijeg državnika Vinstona Čerčila, a to bi bio jedini žurnalista sa ovih prostora koji je tu počast svojim radom zavredio.

Ars akademija organizuje predavanje o digitalnoj fotografiji, pod nazivom "Kako fotografisati koncerte" u utorak, 6. marta u 17 časova u Muzeju Vojvodine, Dunavska 35.

Predavač je Željko Savić, strukovni inženjer – specijalista foto-ilustrator, diplomirani kulturolog.

Predavanje je namenjeno početnicima koje zanima ova oblast i biće ilustrovano primerima sa koncerata: Slobodana Trkulje i Balkanopolisa, grupe Trag, Gipsy Kings,The Killers...

U sredu 21. februara 2018. godine, 19 sati, Muzej Vojvodine (Dunavska 37), biće održano predavanje "Laza Kostić - veliki pesnik, vizionar i žurnalista".

Predavač je dr Vladimir Barović, profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Laza Kostić široj javnosti je poznat kao veliki pesnik, a zanimljivo je da se on uglavnom predstavljao kao žuranlista i da je čitav radni vek živeo od novinarskog posla.

U petak, 9. februara 2018. godine u 18 časova, u kono sali (Dunavska 37) održaće se predavanje povodom Maškarade "Fašanke: antropolog(ija) pred zagonetkom belih poklada". Predavač je prof. dr Slobodan Naumović.

U sredu, 31. januara 2018. godine u 19 sati, u kino sali (Dunavska 37) održaće se prvo predavanje u okviru ciklusa "Bardovi srpskog novinarstva" pod nazivom "Život i rad osnivača našeg novinarstva Dimitrija Davidovića". Predavač je dr Vladimir Barović.

Dr Vladimir Barović profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu će tokom 2018. godine u Muzeju Vojvodine održati ciklus predavanja pod nazivom Bardovi srpskog novinarstva.

Na predavanjima će biti iznete zanimljive biografije i manje poznati podaci o velikim istorijskim ličnostima koje su bile poznate kao urednici i novinari, a istovremeno su veoma značajne za šire kulturne, političke, umetničke i civilizacijske tokove na području Republike Srbije i AP Vojvodine u prošlosti.

Nadamo se da će predavanja biti interaktivna i da će doprineti strukturalnom sagledavanju prošlosti naše žurnalistike, jer svaka od markantnih ličnosti koje će biti obrađene imaju veliki značaj u istoriji ovih prostora.

U ponedeljak, 22. januara 2018. godine u 18 sati, u kino sali - Dunavska 37, održaće se:

• predavanje "Januarska racija 1942.", predavač dr Predrag Bajić, viši kustos - istoričar i
• projekcija filma "Racija 1942." režija Slavuj Hadžić, RTV Vojvodina, 1991.

U sredu, 20. decembra 2017. godine u 12 sati (Dunavska 35)  održaće se predavanje "Predavanje "Centralni odbor u Novom Sadu za spašavanje srpske dece iz Bosne i Hercegovine - 100 godina". Predavač je Pavle Stanojević.

Događaji i neke važne ličnosti u Prvom svetskom ratu dugo su bile zapostavljene u srpskoj istoriografiji, posebno se to odnosi na stradanja civila i interniraca iz Srbije i drugih srpskih zemalja. Predavanje o osnivanju i radu Središnjeg odbora za spašavanje srpske dece iz Bosne i Hercegovine u Novom Sadu, upravo otkriva malo poznate činjenice o njegovom radu krajem 1917, i tokom 1918 godine. Za manje od godinu dana požrtvovanim radom Odbora i Srpske pravoslavne crkve od gladi i smrzavanja spašeno je 10400 srpske dece! Taj veličanstveni poduhvat je objedinio sve Srbe u Bosni i Hercegovini, srpskoj Dalmaciji,  Hrvatskoj, Slavoniji i Vojvodini, pokazavši da su  najplemenitije ljudske osobine postojale kod srpskog naroda i u najtežim godinama za njih,  pred propast Austro-Ugarske monarhije.

U saradnji sa Srpsko-nemačkim društvom Vandrovka u Muzeju Vojvodine (Dunavska 35) održaće se u četvrtak, 23. novembra 2017. godine u 18 časova predavanje "Homeopatija: da li leči?". Predavač je Predrag Jakovljević.

U sredu 18. oktobra 2017. godine, u 12 časova, održaće se predavanje na temu „Značaj etnografskog istraživanja u sociokulturnoj antropologiji“. Predavač je etnolog-antropolog Miloš Zarić, kustos Etnografskog muzeja u Beogradu.

Čuli ste za etnologiju i antropologiju, možda ste ponešto i čitali iz te oblasti, ali vam i dalje nije baš najjasnije čime se poslenici te discipline bave i po čemu se ona razlikuje od drugih društvenih i humanističkih nauka, kao što su sociologija i arheologija?

U četvrtak, 12. oktobra 2017. godine, u 18 sati, Dunavska 35, Muzej Vojvodine i Društvo srpsko-nemačkog prijateljstava "Vandrovka" organizuju predavanje pod naslovom "Nemački "gastarbajteri" u srenjovekovnoj Srbiji". Predavač je prof. dr Srđan Šarkić.

U srednjovekovnoj Srbiji sreću se dve kategorije nemačkog stanovništva koje su se duže ili kraće zadržali u njoj: vojnici – najamnici, kojih je bilo u vojsci srpskih vladara, posebo cara Dušana i rudari, poznati u našem narodu pod nazivom Sasi. Za razvoj srpske ekonomije i države uopšte, Sasi su imali mnogo veći značaj. Došavši iz Ugarske, odnosno Transilvanije, sredinom XIII na poziv kralja Uroša I, počeli su da otvaraju rudnike širom Srbije i eksploatišu rude. Srpski vladari dodelili su im određene privilegije, koje se mogu sagledati iz teksta nekolikih povelja i Dušanovog zakonika. Ipak, najvažniji pravni akt koji reguliše prava i obaveze Saskih rudara bio je Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevića iz 1412. godine, namenjen Sasima iz Novog Brda, najvećeg i najvažnijeg rudarskog centra srednjovekovne Srbije.

Povodom upisa nove generacije fotografa u Školu fotografije - Ars akademije, biće organizovano predavanje Borivoja Mirosavljevića, majstora fotografije, pod nazivom ,,Uvodno predavanje o istoriji fotografije".

Organizator je Ars akademija iz Novog Sada.

Predavanje će se održati u subotu 2. septembra 2017. u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu, sa početkom u 12 časova.

Predavanje će biti sa posebnim akacentom na istoriju novosadske fotografije.

Ovo predavanje je najava početka rada fotografskog kursa digitalne fotografije u Školi fotorafije - Ars akademije.

Svi prisutni na predavanju mogu da se upišu i ostvare popust 50% na kurseve digitalne fotografije Škole fotografije - Ars akademije.

Prva grupa počinje sa radom 09.09.2017. predavač je Željko Savić, strukovni inženjer fotografije - specijalista foto ilustrator.

U petak, 9. juna, u 19 sati, Dunavska 35, održaće se predavanje "Pravnički dometi pesnika Laze Kostića". Predavač je prof. dr Žika Bujuklić.

Laza Kostić je ne samo veliki srpski pesnih, dramski pisac, prevodilac, književni i pozorišni kritičar, novinar, nacionalni tribun, političar, diplomata, filozof i estetičar, već je, kao najobrazovanija i najumnija srpska glava svoga doba, značajan doprinos dao i na pravnom polju. 

Nažalost, naučna javnost još uvek nije dovoljno osvetlila tu oblast njegovog delovanja, pa se ovim izlaganjem želi ukazati na najvažnije domete Laze Kostića u oblasti pravnih nauka. Sa svega 25 godina on je postao doktor prava, koji je svoju tezu napisao na latinskom i uspešno je odbranio na Kraljevskom univerzitetu u Pešti. U svojim poznim godinama, pristupio je prevođenju jednog od najznamenitih udžbenika rimskog pandektnog prava, slavnog nemačkog romaniste Hajnriha Dernburga (1829-1907). Ovo trotomno remek-delo (Pandekten, 1884-87) predstavljalo je temelj novovekovne evropske pravne kulture.  Nalog za taj poduhvat Laza Kostić je dobio od Kraljevske hrvatsko-slavonsko-dalmatinske zemaljske vlade u Zagrebu (Odio za bogoštovlje i nastavu).  Prvi tom prevoda  „Pandekta“ izdat je 1900. u Zagrebu, drugi je ostao u rukopisu, a ne zna se da li je Kostić do kraja okončao ovaj posao. Tekst koji nam je dostupan pokazuje sa koliko invetivnosti je Kostić pokušavao da stvori novu pravnu terminologiju, zasnovanu na narodnom jeziku, preuzimajući tada dominantne ideje istorijsko pravne škole i sledeći učenje slavnog Valtazara Bogišića. 

U petak 21. aprila 2017. godine u 19 časova biće održana promocije knjiga "Vojvoda Vuk ratnička legenda" i "Milunka Savić vitez Karađorđeve zvezde i legije časti" autora Predraga Pavlovića, Vidoja Golubovića i Novice Pešić.

Pozdravnu reč uputiće Dr Drago Njegovan, v. d. direktora Muzeja Vojvodine i Darko Milojković, predsednik Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912-1918. njihovih potomaka i poštovalaca – Obilić 1912-1918 – Novi Sad.

O knjigama će govoriti Dr Vidoje Golubović, predsednik Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912-1918 njihovih potomaka i poštovalaca, Beograd i Zoran Kolundžija, vlasnik i urednik Izdavačke kuće Prometej iz Novog Sada, pokretač i urednik Edicije SRBIJA 1914-1918.

U saradnji sa Srpsko-nemačkim društvom "Vandrovka", u četvrtak, 20. arpila 2017. godine, u 18 časova, Dunavska 35. održaće se predavanje "Susret sa apotekarima". Predavač je mr pharm. Ilija Savkov.

Povodom izložbe "Dodir Stakla", u sredu, 19 aprila 2017. godine, u 19 sati, Dunavska 35, održaće se predavanje "Magija rimskog stakla". 

Predavač je mr Tijana Stanković Pešterac, viši kustos, arheolog.

„Ja lično više volim staklo,...Samo da nije tako lomljivo, voleo bih ga više od zlata. Ali, ovako ne vredi, zato je i jeftino“. 

Petronije, Satirikon, 50, 7

Staklo je fascinantni proizvod koji je od davnina oduševljavao ljude. 

Njegovo otkriće vezano je stare civilizacije Egipta, Sirije i Mesopotamije i bronzano doba, negde između 4.300 i 2.000. godine p. n. e. Koristilo se za izradu posuda, ličnog nakita ili malih luksuznih predmeta kojima se trgovalo diljem ovih oblasti, a i šire. Od njega su se pravile imitacije dragog i poludragog kamenja. 

Povodom izložbe "Dodir stakla" - izložbe savremenog nordijskog stakla, u sredu, 12. aprila 2017. godine, u 19 časova, biće upriličeno predavanje na temu "Staklo kao materijal u skulpturi".

Predavanje će održati mr Mirjana Blagojev, vajarka.

Staklo je materijal koji je proizvod čoveka i bilo je prisutno u njegovom razvoju od nastanka prvih civilizacija. Tehnike rada u staklu razvijale su se i usavršavale tokom istorije, ali osnove rada u ovom materijalu ostale su iste. Ono se vekovima koristilo u primenjenoj umetnosti i arhitekturi, a od XX veka počinje da se upotrebljava i u umetnosti.

Staklo se u skulpturi koristi na različite načine, uz upotrebu tehnika u okviru kojih svaki umetnik traži svoj lični izraz. Na osnovu načina na koji se pristupa obradi stakla, mogu se uočiti dva pravca: italijanska tradicija, gde je staklo materija u tečnom stanju od koje se proizvode krive forme, i češka tradicija, gde je ono uočeno kao veštački kvarc, kao kamen koji pruža masivne i ravne forme, koje se mogu obrađivati brušenjem. To su dve koncepcije, koje su koren dveju estetskih struja, i one danas usmeravaju rad u staklu: tečno i čvrsto, toplo i hladno. Kako se staklo relativno kratko koristi u umetnosti, rad u ovom materijalu pruža mogućnosti koje tek treba da budu otkrivene.

U sredu, 5. aprila 2017. godine u 19 sati, Dunavska 35, održaće se predavanje "Dah Baltika: Tendencije estonskog dizajna stakla u geopolitičkom kontekstu".

Predavač je Stefan Zarić, istoričar umetnosti.

Na osnovu istraživačkog semestra na Tartu univerzitetu, Estonija, i prakse na izložbi Uvod u estonski dizajn kustoskinje i direktorke Muzeja primenjene umetnosti i dizajna iz Talina Kai Lobjakas, master student istorije moderne umetnosti, Stefan Žarić, će u okviru izložbe nordijskog stakla održati predavanje o tendencijama estonskog dizajna u Muzeju Vojvodine, u Novom Sadu. 

U sredu, 29. marta u 19 sati, u Muzeju Vojvodine, Dunavska 35, održaće se predavanje  „Moderni nordijski enterijer i nameštaj.“

Predavač je dr Marko Todorov.

Kada su se 1960. godine američki predsednički kandidati Džon F. Kenedi i Ričard Nikson, prvi put u istoriji, suočili u direktnom televizijskom prenosu, pažnju miliona gledalaca su osim debate, privukle drvene stolice u kojima su kandidati sedeli. Bile su to moderne stolice jednostavnih i elegantnih linija koje je 1949. godine projektovao danski dizajner nameštaja Hans Vegner. U tom trenutku, termin “skandinavski stil” (premda bi primereniji naziv bio “nordijski” s obzirom da je, osim u skandinavskim zemljama, sličan pristup razvijan i u Finskoj) već je označavao sinonim za funkcionalan i jednostavan, ali istovremeno udoban i prirodan pristup oblikovanju prostora i nameštaja.

U sredu, 22. februara 2017. godine, u 18 sati, u Muzeju Vojvodine, Dunavska 35, održaće se predavanje „Priča o gradskim trgovima u Nemačkoj “.

Predavač je prof. dr Nikolina Zobenica.

Trgovi su srca grada. Na njima se održavaju razni kulturni događaji, oni su mesto susreta i okupljanja, bilo da su povod proslave ili nezadovoljstvo građana. Upravo zato se na trgovima odigrava i čuva istorija. U predavanju Priča o trgovima u Nemačkoj biće predstavljene ne samo odabrane turističke atrakcije sa čuvenim znamenitostima, već i svedočanstva o (burnoj) prošlosti gradova u čijem središtu se ovi trgovi nalaze.

U sredu, 23. novembra 2016. godine u 19 sati, Dunavska 35, održaće se predavanje "Naivci iz Kovačice". Predavač je Marija Raspir.