U sredu, 27. marta, u 18 sati, (Dunavska 35) održaće se predavanje „Lakoća putovanja“. Predavač je Maja Rogan.

Maja Rogan (48) je turistički vodič na engleskom i italijanskom jeziku. Autorka je knjiga Turistički vešeraj i Turistički tartufi. U knjigama na duhovit način opisuje zgode i nezgode na turističkim turama. Na osnovu njenih priča u 2018 je realizovana pozorišna predstava. U decembru 2018 izašao je prevod njenih knjiga na engleski pod nazivom Tourist carousel. (Turistički ringišpil)

Njeni tekstovi izlaze u Turističkom magazinu. Svoja iskustva sa gostima iz celog sveta želi da podeli sa vama. Dobrodošli..

Promocija je namenjena  za one koji putovanja vide kao način da prošire svoje vidike - za one koji prihvataju i uživaju u raznolikosti pogleda na svet, verovanja i prioriteta različitih nacija. Radoznalost i želja da se otputuje dalje od sopstvenih predrasuda, dobra su polazna osnova. Iskusni turistički vodič Maja Rogan ovom prilikom će vam dati smernice za sticanje vrednih putničkih iskustava i ukazati na prioritete pri putovanju. Dođite da saznate tajne pravih Putnika i podstaknete u sebi želju za promenom mesta boravka, barem na kratko.

U petak, 15. marta, u Dunavskoj 35 biće održano predavanje „Putovanje kroz muzeje medicine“. Predavač je prof. dr Dušan Lalošević.

Na predavanju ćete moći da proputujete istorijom muzeja medicine u svetu i čujete o njihovom značaju. Posebna pažnja će se pokloniti  Muzejskoj medicinskoj zbirci – Pasterov zavod, depadansu Muzeja Vojvodine i inicijativama da i Novi Sad dobije svoj muzej medicine.

U četvrtak, 14. februara, u 12 sati, Muzej Vojvodine,  Dunavska 35, biće održano predavanje „Dileme savremene Srbijine ustavnosti“.

Predavač je prof dr Slobodan Orlović, profesor Ustavnog prava i ustavnopravni pisac zamašne reputacije u naučnoj i široj javnosti.

Predavanje se održava povodom obeležavanja Dana državnosti Srbije, koji se temelji na 15. februaru 1804. godine, kada je podignut ustanak pod voždom Karađorđem i 15. februaru iz 1835. godine, kada je donet prvi ustav novovekovne Srbije pod vlašću Kneza Miloša Obrenovića.

Prisustvo predavanju je besplatno, a posle predavanja profesor Orlović će odgovarati na pitanja prisutnih.

U sredu, 16. januara 2019. godine u 12 časova u kino sali Muzeja Vojvodine (Dunavskoj 37), kustos Muzeja Grada Beča, mr Gerhard Milhram, održaće predavanje pod nazivom „Biti izbeglica: evropski narativ. Iskustva i izazovi projekta“.

Izložba „Biti izbeglica – evropski narativ“ bila je postavljena u Muzeju Grada Beča od 16. maja 2018. do 13. januara 2019. u okviru istoimenog projekta Muzeja Vojvodine, Akademije nauka Republike Austrije, Muzeja Grada Beča, Pomorskog i povijesnog muzeja Hrvatskog primorja Muzeja novejše zgodovine Slovenije i Muzeja istočne Bosne, a u sklopu programa Evropske unije „Evropa za građane“.

U sredu, 26. decembra 2018. godine u 19 sati (Muzej Vojvodine, Dunavska 35) profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Vladimir Barović održaće predavanje pod nazivom „Branislav Nušić - veliki majstor novinarskog zanata“.

Veliki pisac je kroz život radio različite poslove, ali je skoro pet decenija bio odan novinarstvu. Najznačajnije tekstove napisao je u beogradskoj Politici i dva puta je biran za predsednika Srpskog novinarskog udruženja. Nušićevi novinarski tekstovi imali su veliki uticaj na javnost, jer ono o čemu je pisao često se kao tema dana prepričavalo kako u državnim kancelarijama, tako i u kafanskim razgovorima i na kućnim sedeljkama. On je bio neumoran u javnom žigosanju korupcije, nepotizma, nasilja moćnika i drugih pojava koje oštrim perom kritičara iznosi u javnost. Iako je u životu menjao zanimanja, ceo vek je ostao veran poslenik javne reči, mada je u javnosti mnogo poznatiji kao komediograf, dramaturg, diplomata, pripovedač, satiričar, etnograf, upravnik pozorišta.

Obaveštavamo Vas da će profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu dr Vladimir Barović održati u Muzeju Vojvodine u sredu, 28. novembra, u 19 sati, predavanje „Novinarski rad Jaše Tomića“.

Mada oko političkog lika Jaše Tomića već sto godina vijore različite ideje, mišljenja i kontroverze, on je u istoriji našeg novinarstva odavno zauzeo značajno mesto kao „darovit, drzak i opasan, zubat, čak duhovit” a, svakako, kao najčitaniji novinar u Vojvodini na prelazu iz 19. u 20. vek. Sa darom temperamentnog demagoga i strašću velikog nacionalnog radnika, kao i sa razumevanjem „pitanja hleba“, Jaša Tomić je na prelazu iz 19. u 20. vek bio najčitaniji i najplodniji novinar među vojvođanskim Srbima, a istovremeno i vođa prečanskih radikala i jedan od ljudi koji je imao centralnu ulogu u prisajedinjenju Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji. Njegova uloga posebno dolazi do izražaja  na Velikoj narodnoj skupštini Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena koja je u Novom Sadu 25.11.1918. godine donela istorijske odluke i time u značajnoj meri obeležila politički, društveni, privredni i kulturni život Vojvodine u narednih sto godina.

U utorak, 6. novembra u 12 sati, Dunavska 35, drTatjana Bugarski, viši kustos - etnolog, kroz prigodno predavanje pod naslovom „Estonska bajka - Iskustvo sa muzejske etnografske konferencije“ preneće nam svoje iskustvo, utiske i zapažanja sa međunarodne muzeološke konferencije u Estoniji (CFP: ICME 2018 ANNUAL CONFERENCE, Tartu (Estonia)).

U četvrtak, 1. novembara 2018. godine, u 18 sati, Dunavska 35, održava se predavanje u organizaciji Srpsko-nemačkog društva VANDROVKA, a u okviru ciklusa Reč ima istorija... pod nazivom NEMAČKI JEZIK I MARTIN LUTER - Uloga i značaj Martina Lutera u dijahronom razvoju nemačkog jezika.

Predavačica je prof dr Vesna Berić – Đukić.

„Objavljivanje Luterovih 95 teza i potonjih spisa izazvalo je svojim sadržajem čitavu buru u javnosti toga doba. Neverovatna čitanost je postojala u svim slojevima društva, a to je tokom vremena neizbežno dovelo do postepenog  ujednačavanja i ujednačenja  korišćenja leksike uopšte.“

Profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu dr Vladimir Barović održaće u Muzeju Vojvodine, Dunavska 35, u sredu, 31. oktobra 2018, u 19 časova, predavanje o velikom novinaru, pesniku, humanisti i javnom radniku Jovanu Hraniloviću.

Novosadski grkokatolički sveštenik prota Hranilović je bio veliki šta god da je radio - i kada se bavio novinarstvom i knjižvenom kritikom, i kada je osnovao prvu novosadsku novinarsku sekciju, i kada je drugovao sa poznatim savremenicima, i kada se angažovao kao  humanitarni radnik na zbrinjavanju ratne siročadi. Ako pogledamo sve nabrojano dovoljno je za tri života a ne jedan, ali sve je to postigao novinar i urednik Jovan Hranilović marljivim radom, trudom i pisanjem, koje ga je ispunjavalao i činilo krepkim, te je i pod stare dane odavao utisak vedra i jaka čoveka.

Veliku ulogu imao je Hranilović kao predsedavajući na Velikoj narodnoj skupštini  koja je 25. novembra 1918. godine u Novom Sadu prisajedinila Vojvodinu Kraljevini Srbiji, a time i Kraljevstvu Srba, Hrvata i Slovenaca.

Jovan je i nakon smrti dugi niz godina ostao upamćen u anegdotama svojih saradnika - novinara i običnih ljudi - Novosađana, a u pričama ostaju samo čestiti ljudi kojih se narod seća sa poštovanjem i ljubavlju. Takav je bio Jovan Hranilović, sveštenik, pesnik, humanista, narodni tribun i javni radnik, a nadasve veliki novinar, urednik i čovek koji je služio na korist svom narodu.

Muzej Vojvodine, Srpsko-nemačko društvo „Vandrovka“ i Naučno društvo za istoriju zdravstvene kulture Vojvodine, u četvrtak, 25. oktobra 2018. godine, u 18 časova, u Muzeju Vojvodine (Dunavska 35) priređuju predavanje u okviru ciklusa „Reč ima istorija...“ - „NOVI SAD VIA BEČ - put dva studenta medicine“. Predavač je prof. dr Radmila Gudović.

Istorijska je činjenica da nova pokoljenja potiskuju stara, i da posle nekog vremena uspomene na njih blede i gube se u hodu vremena. Međutim, iz reke zaborava uzdižu se samo neka svetla imena, a i ona se pod uticajem istorijskih, a još češće neistorijskih zabluda, nesigurno ljuljaju na njenim talasima.

Pokret za slobodu duha i neko pravednije doba koji se početkom druge polovine devetnaestog veka javio među mladima u Ugarskoj iznedrio je među Srbima  i dr Jovana Andrejvića Jolesa, lekara, književnog kritičara, estetičara, prevodioca, borca za prava srpskog naroda, čoveka koji je svojim istraživanjem na području anatomije zadužio ne samo srpski narog  nego i ceo svet  i  dr Iliju Ognjanovića Abukazema, lekara, književnika, izdavača časopisa pisanih rukom i urednika, borca za prava Srba u

Austrougarskoj monarhiji, borca protiv nepismenosti srpskog naroda, čoveka koji je predstavljao glas savesti srpskog naroda u tadašnjoj srpskoj Vojvodini.

U petak, 12. oktobra 2018. godine u 19 sati, u svečanoj sali biblioteke u Tovariševu, održaće se predavanje na temu "Tovariševo - muzejska priča". Predavanje će održati Ljiljana Trifunović, etnološkinja - muzejska savetnica.

U četvrtak, 11. oktobar, u 12 sati, Dunavska 35, održaće se predavanje kustosa Državnog muzeja Ermitaž (Ruska Federacija), Alekseja Furasjeva, arheologa, pod naslovom "Ranoslovensko kulturno jedinstvo i njegov raspad" i Sergeja Voronjatova, arheologa "Sarmatski znaci evropskih stepa".

Profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu dr Vladimir Barović, održaće, u sredu, 19. septembra, u 19 sati, u Muzeju Vojvodine predavanje o ličnosti i delu Mihaila Polit Desančića.

Mihailo je više od pola veka bio redovni i cenjeni saradnik kako srpskih tako i nemačkih novina, a kao političar afirmisao je liberalnu ideju da narodnost i državu ne treba identifikovati, da je „nacija ličnost“ i da je federacija jedini mogući sistem za evropski istok. Mada pretežno advokat i političar, Mihailo Polit Desančić zauzima krupno mesto u istoriji našeg novinarstva, jer je gotovo 60 godina redovno pisao u srpskim glasilima u Vojvodini, a takođe i u nekoliko austrijskih i nemačkih novina. Posebno je značajno što je objavio i nekoliko publicističkih brošura o ključnim balkanskim političkim temama koje su imale veliki odjek među njegovim čitaocima i savremenicima.

Profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu dr Vladimir Barović, održaće, u sredu, 29. avgusta, u 20 sati,  u Muzeju Vojvodine predavanje o ličnosti i delu Zmaj Jove Jovanovića kao našeg velikog novinara i izdavača. Čuveni srpski pesnik i stvaralac za decu u našoj javnosti manje je poznat kao novinar, pokretač i izdavač velikog broja listova i časopisa koji su ostavili dubok trag u istoriji našeg novinarstva. Zmaj Jova je bio dosledan borac za očuvanje prava srpskog naroda u Habzburškoj monarhiji, a njegovi tekstovi u humorističkim i dečjim listovima govorili su o političkim temama o kojima se u dnevnim listovima nije smelo pisati.

Jovan Jovanović Zmaj se novinarskim pozivom bavio skoro pola veka i to kao novinar, urednik, pokretač i izdavač niza listova za decu, zabavnika i almanaha, ali i ratnih hronika i ozbiljnih političkih novina. Veliki novinarski opus Jovana Jovanovića kreće se od 1862, kada godinu dana uređuje Javor, zatim izdaje čuveni Zmaj (1864–1871) i Žižu (1871–1873). U vreme srpsko-turskih ratova pokreće Ilustrovane ratne hronike (1877–1878), izdaje Starmali (1878–1889), a zatim i danas čuveni Neven (1880–1904), koji uređuje do smrti.

U sredu, 1. avgusta, u 20 sati održaće se predavanje pod naslovom "Religija u životu severnoameričkih Indijanaca".

Predavanje je prateći program izložbe "Sanjao sam...bizoni prolaze prerijom" koja je tokom leta 2018. godine postavljena u atrijumu Muzeja Vojvodine, Dunavska 37.

Tema su mitovi, običaji i verovanja severnoameričkih Indijanaca kao i uticaji koje su u njihov život doneli hrišćanski misionari.

Predavanje će održati istoričar Darjuš Samii, viši kustos Muzeja Vojvodine.

Povodom izložbe "Sanjao sam... bizoni prolaze prerijom" u četvrtak, 19. jula 2018. godine u 20 sati (Dunavska 37) održaće se predavanje na temu "Veče indijanske poezije i priče". Predavač je Darjuš Samii, viši kustos, istoričar.

Ulaz je slobodan!

Profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Vladimir Barović održaće u Muzeju Vojvodine, Dunavska 35, u sredu, 27.06.2018. godine predavanje „Jakov Jaša Ignjatović - veliki žurnalista i književnik XIX veka“. Predavanje će početi u 19 časova a centralna tema izlaganja biće novinarski rad i delo „večitog mladoženje“  srpske žurnalistike 19 veka.

Ako nema spora da je Jakov Ignjatović jedan od najvećih srpskih književnika 19. veka, pre svega kao utemeljivač našeg realističkog romana, ne bi trebalo da bude dilema ni oko toga da je on istovremeno bio i jedan od naših najtalentovanijih, najplodnijih i najobrazovanijih novinara. Nije preterana ocena da je bio možda i najbolji novinar među srpskim piscima. I nije slučajno što je  Ignjatović među junake naše književnosti uveo takozvane obične, male ljude i njihove gole životne probleme, jer on taj veliki tematski iskorak duguje svom novinarskom angažmanu, pošto su novinari uglavnom realisti. Tvrdnja da je on velikan i našeg žurnalizma može se podupreti pre svega mnogobrojnim dokazima da je Ignjatović na početku svoga novinarskog rada dao značajan doprinos konstituisanju srpske nacionalne ideologije, veličajući u svojim člancima, na jedan gotovo naivan, ali žurnalistički efikasan način, njene glavne obrasce i mitove. U tekstovima i napisima u srpskim novinama tokom revolucionarne 1848. godine, on je među prvima shvatio opasnost oslonca Srpskog narodnog pokreta na bečku reakciju i njene anahrone feudalne interese. Kasnije će Ignjatović upravo u svojim člancima pokazati da je uverljiv novinski polemičar, čak i kada je postao režimski, prougarski opredeljeni novinar i urednik u Novom Sadu i kada se zdušno suprotstavljao čuvenom narodnom tribunu Svetozaru Miletiću i njegovoj Srpskoj narodnoj slobodoumnoj stranci.

Profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu dr Vladimir Barović održaće u sredu, 30. maja 2018. godine u 19 časova u Muzeju Vojvodine, Dunavska 35, predavanje pod nazivom  „Svetozar Miletić – veliki novinar i narodni tribun“.  Na predavanju će biti predstavljena biografija Svetozara Miletića kao i njegovo političko delovanje, rad na mestu gradonačelnika Novog Sada i istupi na ugarskom saboru. Biće analiziran Miletićev novinarski rad i njegovo zalaganje za rešavanje niza složenih društvenih i političkih problema u dvojnoj monarhiji. Posebno će biti istaknuto pokretanja lista „Zastava“  koji je okupljao plejadu naših najistaknutijih žurnalista, javnih radnika i publicista. Svetozar Miletić će biti predstavljen kao urednik, novinar i pokretač glasila koje se zalaže za kulturnu, prosvetnu i nacionalnu emancipaciju Srba u Austro-Ugarskoj u drugoj polovini 19  veka.

U utorak, 15. maja 2018. godine u 18 sati, u saradnji sa Srpsko-nemačkim društvom "Vandrovka" i Naučnim društvom za istoriju zdravstvene kulture Vojvodine održaće se prvo predavanje iz ciklusa Reč ima medicina pod naslovom "Dr Stanko Matanović - hajdelberški đak, lekar u Novom Sadu". Predavač je prof. dr Milan Breberina.

PROF. DR MILAN BREBERINA, redovni profesor onkološke hirurgije u penziji Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, dugogodišnji upravnik Klinike za operativnu onkologiju Instituta za onkologiju u Sremskoj Kamenici. Osim stručnim, hirurškim radom, godinama se bavi i istorijom medicine,a kao planinar od malih nogu i istorijom planinarstva u Vojvodini, te je na taj način  uspeo da podigne veo zaborava sa niza nekad značajnih ljudi iz društvenog života Novog Sada i Vojvodine, koji su najbolji deo sebe ugradili u naš grad.

DR STANKO MATANOVIĆ (1875 - 1932), šef Hirurškog odeljenja Novosadske bolnice izmedju dva svetska rata, bio je ne samo za svoje vreme, nego i po današnjim merilima, izvanredno edukovan lekar, Studije medicine i specijalizaciju hirurgije je obavio na najprestižnijem nemačkom univerzitetu, Hajdelberg i kod jednog od najpoznatijih svetskih hirurga tog doba, Vinsenta Černija. Porodičnim poreklom je bio u bliskom rodu sa crnogorskom kraljevskom porodicom Petrović, ali je nakon 1. Svetskog rata prešao iz Cetinja da radi u Novi Sad, gde je u bolnicu uneo duh savremene evropske hirurgije. Bez obzira na preranu tragičnu smrt, ostao je jedna od legendi novosadske hirurgije.

Profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Vladimir Barović, održaće u sredu 14.03.2018. godine u Muzeju Vojvodine (Dunavska 37), predavanje „Krsta Cicvarić – otac naše tabloidne žurnalistike“. Javno predavanje počinje u 19 časova a centralna tema biće život i delo Krste Cicvarića pokretača i nekrunisanog kralja naše tabloidne štampe i novinara kog su pratile mnoge kontraverze, jer je neretko nazivan „srpski Herst“.

Iako je iz etičkih razloga često napadan kao novinar i urednik, neosporno je Krsta Cicvarić bio prvi pokretač tabloidne štampe na ovim prostorima. Cicvarića je potrebno sagledati bez ideoloških ostrašćenosti, jer on je iako urednik „žute“ štampe imao i veoma zanimljiv filozofski opus. Idejnim lutanjima, ličnim uvredama i izborom tema, Cicavrić je na svoje ime navukao skoro pa vekovni gnev novinara, jer ga i danas  neretko uzimaju kao primer najnemoralnijeg predstavnika javne reči; u našoj žurnalistici postoji termin „Cicvarićevsko novinarstvo“, čime se označava novinar bez skrupula i profesionalnih obzira.Osam decenija posle smrti Cicvarić je ostao sinonim za  neetičko novinarstvo, a sam pomen njegovog imena dovodi se u vezu sa najgorim oblikom tabloidnog žurnalizma. Sa druge strane, činjenice govore da je Cicvarić uvršten u sam vrh evropskog novinarstva, i to po proceni čuvenog novinara i još čuvenijeg državnika Vinstona Čerčila, a to bi bio jedini žurnalista sa ovih prostora koji je tu počast svojim radom zavredio.