Predavanje „Jovan Hranilović – čovek spajanja“

.

Profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu dr Vladimir Barović održaće u Muzeju Vojvodine, Dunavska 35, u sredu, 31. oktobra 2018, u 19 časova, predavanje o velikom novinaru, pesniku, humanisti i javnom radniku Jovanu Hraniloviću.

Novosadski grkokatolički sveštenik prota Hranilović je bio veliki šta god da je radio - i kada se bavio novinarstvom i knjižvenom kritikom, i kada je osnovao prvu novosadsku novinarsku sekciju, i kada je drugovao sa poznatim savremenicima, i kada se angažovao kao  humanitarni radnik na zbrinjavanju ratne siročadi. Ako pogledamo sve nabrojano dovoljno je za tri života a ne jedan, ali sve je to postigao novinar i urednik Jovan Hranilović marljivim radom, trudom i pisanjem, koje ga je ispunjavalao i činilo krepkim, te je i pod stare dane odavao utisak vedra i jaka čoveka.

Veliku ulogu imao je Hranilović kao predsedavajući na Velikoj narodnoj skupštini  koja je 25. novembra 1918. godine u Novom Sadu prisajedinila Vojvodinu Kraljevini Srbiji, a time i Kraljevstvu Srba, Hrvata i Slovenaca.

Jovan je i nakon smrti dugi niz godina ostao upamćen u anegdotama svojih saradnika - novinara i običnih ljudi - Novosađana, a u pričama ostaju samo čestiti ljudi kojih se narod seća sa poštovanjem i ljubavlju. Takav je bio Jovan Hranilović, sveštenik, pesnik, humanista, narodni tribun i javni radnik, a nadasve veliki novinar, urednik i čovek koji je služio na korist svom narodu.

Predavanje „Tovariševo - muzejska priča"

.

U petak, 12. oktobra 2018. godine u 19 sati, u svečanoj sali biblioteke u Tovariševu, održaće se predavanje na temu "Tovariševo - muzejska priča". Predavanje će održati Ljiljana Trifunović, etnološkinja - muzejska savetnica.

 

Predavanje kustosa Državnog muzeja Ermitaž

.

U četvrtak, 11. oktobar, u 12 sati, Dunavska 35, održaće se predavanje kustosa Državnog muzeja Ermitaž (Ruska Federacija), Alekseja Furasjeva, arheologa, pod naslovom "Ranoslovensko kulturno jedinstvo i njegov raspad" i Sergeja Voronjatova, arheologa "Sarmatski znaci evropskih stepa".



Predavanje "Mihailo Polit-Desančić, veliki liberal i novinar"

.

Profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu dr Vladimir Barović, održaće, u sredu, 19. septembra, u 19 sati, u Muzeju Vojvodine predavanje o ličnosti i delu Mihaila Polit Desančića.

Mihailo je više od pola veka bio redovni i cenjeni saradnik kako srpskih tako i nemačkih novina, a kao političar afirmisao je liberalnu ideju da narodnost i državu ne treba identifikovati, da je „nacija ličnost“ i da je federacija jedini mogući sistem za evropski istok. Mada pretežno advokat i političar, Mihailo Polit Desančić zauzima krupno mesto u istoriji našeg novinarstva, jer je gotovo 60 godina redovno pisao u srpskim glasilima u Vojvodini, a takođe i u nekoliko austrijskih i nemačkih novina. Posebno je značajno što je objavio i nekoliko publicističkih brošura o ključnim balkanskim političkim temama koje su imale veliki odjek među njegovim čitaocima i savremenicima.

Predavanje "Zmaj Jova Jovanović - veliki pesnik, izdavač i novinar"

.

Profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu dr Vladimir Barović, održaće, u sredu, 29. avgusta, u 20 sati,  u Muzeju Vojvodine predavanje o ličnosti i delu Zmaj Jove Jovanovića kao našeg velikog novinara i izdavača. Čuveni srpski pesnik i stvaralac za decu u našoj javnosti manje je poznat kao novinar, pokretač i izdavač velikog broja listova i časopisa koji su ostavili dubok trag u istoriji našeg novinarstva. Zmaj Jova je bio dosledan borac za očuvanje prava srpskog naroda u Habzburškoj monarhiji, a njegovi tekstovi u humorističkim i dečjim listovima govorili su o političkim temama o kojima se u dnevnim listovima nije smelo pisati.

Jovan Jovanović Zmaj se novinarskim pozivom bavio skoro pola veka i to kao novinar, urednik, pokretač i izdavač niza listova za decu, zabavnika i almanaha, ali i ratnih hronika i ozbiljnih političkih novina. Veliki novinarski opus Jovana Jovanovića kreće se od 1862, kada godinu dana uređuje Javor, zatim izdaje čuveni Zmaj (1864–1871) i Žižu (1871–1873). U vreme srpsko-turskih ratova pokreće Ilustrovane ratne hronike (1877–1878), izdaje Starmali (1878–1889), a zatim i danas čuveni Neven (1880–1904), koji uređuje do smrti.

 

Predavanje "Religija u životu severnoameričkih Indijanaca"

.

U sredu, 1. avgusta, u 20 sati održaće se predavanje pod naslovom "Religija u životu severnoameričkih Indijanaca".

Predavanje je prateći program izložbe "Sanjao sam...bizoni prolaze prerijom" koja je tokom leta 2018. godine postavljena u atrijumu Muzeja Vojvodine, Dunavska 37.

Tema su mitovi, običaji i verovanja severnoameričkih Indijanaca kao i uticaji koje su u njihov život doneli hrišćanski misionari.

Predavanje će održati istoričar Darjuš Samii, viši kustos Muzeja Vojvodine.

Predavanje "Veče indijanske poezije i priče"

.

Povodom izložbe "Sanjao sam... bizoni prolaze prerijom" u četvrtak, 19. jula 2018. godine u 20 sati (Dunavska 37) održaće se predavanje na temu "Veče indijanske poezije i priče". Predavač je Darjuš Samii, viši kustos, istoričar.

Ulaz je slobodan!

Predavanje „Jakov Jaša Ignjatović - veliki žurnalista i književnik XIX veka“

.

Profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Vladimir Barović održaće u Muzeju Vojvodine, Dunavska 35, u sredu, 27.06.2018. godine predavanje „Jakov Jaša Ignjatović - veliki žurnalista i književnik XIX veka“. Predavanje će početi u 19 časova a centralna tema izlaganja biće novinarski rad i delo „večitog mladoženje“  srpske žurnalistike 19 veka.

Ako nema spora da je Jakov Ignjatović jedan od najvećih srpskih književnika 19. veka, pre svega kao utemeljivač našeg realističkog romana, ne bi trebalo da bude dilema ni oko toga da je on istovremeno bio i jedan od naših najtalentovanijih, najplodnijih i najobrazovanijih novinara. Nije preterana ocena da je bio možda i najbolji novinar među srpskim piscima. I nije slučajno što je  Ignjatović među junake naše književnosti uveo takozvane obične, male ljude i njihove gole životne probleme, jer on taj veliki tematski iskorak duguje svom novinarskom angažmanu, pošto su novinari uglavnom realisti. Tvrdnja da je on velikan i našeg žurnalizma može se podupreti pre svega mnogobrojnim dokazima da je Ignjatović na početku svoga novinarskog rada dao značajan doprinos konstituisanju srpske nacionalne ideologije, veličajući u svojim člancima, na jedan gotovo naivan, ali žurnalistički efikasan način, njene glavne obrasce i mitove. U tekstovima i napisima u srpskim novinama tokom revolucionarne 1848. godine, on je među prvima shvatio opasnost oslonca Srpskog narodnog pokreta na bečku reakciju i njene anahrone feudalne interese. Kasnije će Ignjatović upravo u svojim člancima pokazati da je uverljiv novinski polemičar, čak i kada je postao režimski, prougarski opredeljeni novinar i urednik u Novom Sadu i kada se zdušno suprotstavljao čuvenom narodnom tribunu Svetozaru Miletiću i njegovoj Srpskoj narodnoj slobodoumnoj stranci.

 

Predavanje „Svetozar Miletić – veliki novinar i narodni tribun“

.

Profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu dr Vladimir Barović održaće u sredu, 30. maja 2018. godine u 19 časova u Muzeju Vojvodine, Dunavska 35, predavanje pod nazivom  „Svetozar Miletić – veliki novinar i narodni tribun“.  Na predavanju će biti predstavljena biografija Svetozara Miletića kao i njegovo političko delovanje, rad na mestu gradonačelnika Novog Sada i istupi na ugarskom saboru. Biće analiziran Miletićev novinarski rad i njegovo zalaganje za rešavanje niza složenih društvenih i političkih problema u dvojnoj monarhiji. Posebno će biti istaknuto pokretanja lista „Zastava“  koji je okupljao plejadu naših najistaknutijih žurnalista, javnih radnika i publicista. Svetozar Miletić će biti predstavljen kao urednik, novinar i pokretač glasila koje se zalaže za kulturnu, prosvetnu i nacionalnu emancipaciju Srba u Austro-Ugarskoj u drugoj polovini 19  veka.

 

 

 

 

Prvo predavanje iz ciklusa "Reč ima medicina" - "Dr Stanko Matanović"

.

U utorak, 15. maja 2018. godine u 18 sati, u saradnji sa Srpsko-nemačkim društvom "Vandrovka" i Naučnim društvom za istoriju zdravstvene kulture Vojvodine održaće se prvo predavanje iz ciklusa Reč ima medicina pod naslovom "Dr Stanko Matanović - hajdelberški đak, lekar u Novom Sadu". Predavač je prof. dr Milan Breberina.

PROF. DR MILAN BREBERINA, redovni profesor onkološke hirurgije u penziji Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, dugogodišnji upravnik Klinike za operativnu onkologiju Instituta za onkologiju u Sremskoj Kamenici. Osim stručnim, hirurškim radom, godinama se bavi i istorijom medicine,a kao planinar od malih nogu i istorijom planinarstva u Vojvodini, te je na taj način  uspeo da podigne veo zaborava sa niza nekad značajnih ljudi iz društvenog života Novog Sada i Vojvodine, koji su najbolji deo sebe ugradili u naš grad.

DR STANKO MATANOVIĆ (1875 - 1932), šef Hirurškog odeljenja Novosadske bolnice izmedju dva svetska rata, bio je ne samo za svoje vreme, nego i po današnjim merilima, izvanredno edukovan lekar, Studije medicine i specijalizaciju hirurgije je obavio na najprestižnijem nemačkom univerzitetu, Hajdelberg i kod jednog od najpoznatijih svetskih hirurga tog doba, Vinsenta Černija. Porodičnim poreklom je bio u bliskom rodu sa crnogorskom kraljevskom porodicom Petrović, ali je nakon 1. Svetskog rata prešao iz Cetinja da radi u Novi Sad, gde je u bolnicu uneo duh savremene evropske hirurgije. Bez obzira na preranu tragičnu smrt, ostao je jedna od legendi novosadske hirurgije.

Predavanje „Krsta Cicvarić – otac naše tabloidne žurnalistike“

.

Profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Vladimir Barović, održaće u sredu 14.03.2018. godine u Muzeju Vojvodine (Dunavska 37), predavanje „Krsta Cicvarić – otac naše tabloidne žurnalistike“. Javno predavanje počinje u 19 časova a centralna tema biće život i delo Krste Cicvarića pokretača i nekrunisanog kralja naše tabloidne štampe i novinara kog su pratile mnoge kontraverze, jer je neretko nazivan „srpski Herst“.

Iako je iz etičkih razloga često napadan kao novinar i urednik, neosporno je Krsta Cicvarić bio prvi pokretač tabloidne štampe na ovim prostorima. Cicvarića je potrebno sagledati bez ideoloških ostrašćenosti, jer on je iako urednik „žute“ štampe imao i veoma zanimljiv filozofski opus. Idejnim lutanjima, ličnim uvredama i izborom tema, Cicavrić je na svoje ime navukao skoro pa vekovni gnev novinara, jer ga i danas  neretko uzimaju kao primer najnemoralnijeg predstavnika javne reči; u našoj žurnalistici postoji termin „Cicvarićevsko novinarstvo“, čime se označava novinar bez skrupula i profesionalnih obzira.Osam decenija posle smrti Cicvarić je ostao sinonim za  neetičko novinarstvo, a sam pomen njegovog imena dovodi se u vezu sa najgorim oblikom tabloidnog žurnalizma. Sa druge strane, činjenice govore da je Cicvarić uvršten u sam vrh evropskog novinarstva, i to po proceni čuvenog novinara i još čuvenijeg državnika Vinstona Čerčila, a to bi bio jedini žurnalista sa ovih prostora koji je tu počast svojim radom zavredio.

Predavanje "Kako fotografisati koncerte?"

.

Ars akademija organizuje predavanje o digitalnoj fotografiji, pod nazivom "Kako fotografisati koncerte" u utorak, 6. marta u 17 časova u Muzeju Vojvodine, Dunavska 35.

Predavač je Željko Savić, strukovni inženjer – specijalista foto-ilustrator, diplomirani kulturolog.

Predavanje je namenjeno početnicima koje zanima ova oblast i biće ilustrovano primerima sa koncerata: Slobodana Trkulje i Balkanopolisa, grupe Trag, Gipsy Kings,The Killers...

Laza Kostić - veliki pesnik, vizionar i žurnalista

.

U sredu 21. februara 2018. godine, 19 sati, Muzej Vojvodine (Dunavska 37), biće održano predavanje "Laza Kostić - veliki pesnik, vizionar i žurnalista".

Predavač je dr Vladimir Barović, profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Laza Kostić široj javnosti je poznat kao veliki pesnik, a zanimljivo je da se on uglavnom predstavljao kao žuranlista i da je čitav radni vek živeo od novinarskog posla.

Predavanje "Život i rad osnivača našeg novinarstva Dimitrija Davidovića"

.

U sredu, 31. januara 2018. godine u 19 sati, u kino sali (Dunavska 37) održaće se prvo predavanje u okviru ciklusa "Bardovi srpskog novinarstva" pod nazivom "Život i rad osnivača našeg novinarstva Dimitrija Davidovića". Predavač je dr Vladimir Barović.

Dr Vladimir Barović profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu će tokom 2018. godine u Muzeju Vojvodine održati ciklus predavanja pod nazivom Bardovi srpskog novinarstva.

Na predavanjima će biti iznete zanimljive biografije i manje poznati podaci o velikim istorijskim ličnostima koje su bile poznate kao urednici i novinari, a istovremeno su veoma značajne za šire kulturne, političke, umetničke i civilizacijske tokove na području Republike Srbije i AP Vojvodine u prošlosti.

Nadamo se da će predavanja biti interaktivna i da će doprineti strukturalnom sagledavanju prošlosti naše žurnalistike, jer svaka od markantnih ličnosti koje će biti obrađene imaju veliki značaj u istoriji ovih prostora.

Januarska racija 1942.

.

U ponedeljak, 22. januara 2018. godine u 18 sati, u kino sali - Dunavska 37, održaće se:

  • predavanje "Januarska racija 1942.", predavač dr Predrag Bajić, viši kustos - istoričar i
  • projekcija filma "Racija 1942." režija Slavuj Hadžić, RTV Vojvodina, 1991.

Centralni odbor u Novom Sadu za spašavanje srpske dece iz Bosne i Hercegovine - 100 godina

.

U sredu, 20. decembra 2017. godine u 12 sati (Dunavska 35)  održaće se predavanje "Predavanje "Centralni odbor u Novom Sadu za spašavanje srpske dece iz Bosne i Hercegovine - 100 godina". Predavač je Pavle Stanojević.

Događaji i neke važne ličnosti u Prvom svetskom ratu dugo su bile zapostavljene u srpskoj istoriografiji, posebno se to odnosi na stradanja civila i interniraca iz Srbije i drugih srpskih zemalja. Predavanje o osnivanju i radu Središnjeg odbora za spašavanje srpske dece iz Bosne i Hercegovine u Novom Sadu, upravo otkriva malo poznate činjenice o njegovom radu krajem 1917, i tokom 1918 godine. Za manje od godinu dana požrtvovanim radom Odbora i Srpske pravoslavne crkve od gladi i smrzavanja spašeno je 10400 srpske dece! Taj veličanstveni poduhvat je objedinio sve Srbe u Bosni i Hercegovini, srpskoj Dalmaciji,  Hrvatskoj, Slavoniji i Vojvodini, pokazavši da su  najplemenitije ljudske osobine postojale kod srpskog naroda i u najtežim godinama za njih,  pred propast Austro-Ugarske monarhije.

Predavanje "Homeopatija: da li leči?"

.

U saradnji sa Srpsko-nemačkim društvom Vandrovka u Muzeju Vojvodine (Dunavska 35) održaće se u četvrtak, 23. novembra 2017. godine u 18 časova predavanje "Homeopatija: da li leči?". Predavač je Predrag Jakovljević.

Predavanje „Značaj etnografskog istraživanja u sociokulturnoj antropologiji“

.

U sredu 18. oktobra 2017. godine, u 12 časova, održaće se predavanje na temu „Značaj etnografskog istraživanja u sociokulturnoj antropologiji“. Predavač je etnolog-antropolog Miloš Zarić, kustos Etnografskog muzeja u Beogradu.

Čuli ste za etnologiju i antropologiju, možda ste ponešto i čitali iz te oblasti, ali vam i dalje nije baš najjasnije čime se poslenici te discipline bave i po čemu se ona razlikuje od drugih društvenih i humanističkih nauka, kao što su sociologija i arheologija?

Nemački "gastarbajteri" u srednjovekovnoj Srbiji

.

U četvrtak, 12. oktobra 2017. godine, u 18 sati, Dunavska 35, Muzej Vojvodine i Društvo srpsko-nemačkog prijateljstava "Vandrovka" organizuju predavanje pod naslovom "Nemački "gastarbajteri" u srenjovekovnoj Srbiji". Predavač je prof. dr Srđan Šarkić.

U srednjovekovnoj Srbiji sreću se dve kategorije nemačkog stanovništva koje su se duže ili kraće zadržali u njoj: vojnici – najamnici, kojih je bilo u vojsci srpskih vladara, posebo cara Dušana i rudari, poznati u našem narodu pod nazivom Sasi. Za razvoj srpske ekonomije i države uopšte, Sasi su imali mnogo veći značaj. Došavši iz Ugarske, odnosno Transilvanije, sredinom XIII na poziv kralja Uroša I, počeli su da otvaraju rudnike širom Srbije i eksploatišu rude. Srpski vladari dodelili su im određene privilegije, koje se mogu sagledati iz teksta nekolikih povelja i Dušanovog zakonika. Ipak, najvažniji pravni akt koji reguliše prava i obaveze Saskih rudara bio je Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevića iz 1412. godine, namenjen Sasima iz Novog Brda, najvećeg i najvažnijeg rudarskog centra srednjovekovne Srbije.

Povezani članci