Muzejska Virtuelna e-Sveznalic@

.

Muzejska e-Sveznalic@ je mobilna aplikacija proširene realnosti. Namenjena je deci uzrasta od 5 do 10 godina. Kroz ovu virtuelnu avanturu od danas možete i iz svog doma.

 

 

 

Sekreter sa crtežima gradova i pejsaža Vojvodine

.

Profani nameštaj, domaće i strane provenijencije, koji je upotrebljavan na teritoriji Vojvodine svedoči nam o kulturi stanovanja plemićkih i građanskih porodica proteklih vekova.
Na stalnoj postavci Muzeja Vojvodine u okviru segmenta kulturne istorije nalazi se veoma zanimljiv komad nameštaja – sekreter iz 1827. godine. U kolekciju muzeja dospeo je otkupom 1960. godine od jedne stare subotičke porodice. Ovaj sekreter pripada bidermajeru koji se u zemljama srednje Europe javlja između 1815. i 1848. godine. U smislu stila, ali duha vremena, bidermajer je svoj najbolji izraz našao upravo u kulturi stanovanja i opremanja građanskih enterijera. U enterijeru sekreter se  najčešće nalazio u sobi za primanje ili u salonu i smatran je ženskim nameštajem.
Sekreter zauzima posebno mesto među predmetima ove vrste jer je majstor koji ga je izradio ostavio zapis. Signiranje nameštaja nije bila uobičajena praksa i samim tim predstavlja izvestan raritet. Zapis je na mađarskom jeziku i u prevodu glasi „Kolonić Šandor izradio je ovaj orman kao remek u Maria Tereziopolju“. Na osnovu ovog znamo da je sekreter izrađen kao predmet za polaganje majstorskog ispita (remek) u današnjoj Subotici (Maria Tereziopolju).

Partizansko bure - sanitet u vojvođanskim partizanskim jedinicama

.

Već u prvim mesecima NOB-a postavilo se pitanje zdravstvenog zbrinjavanja ranjenih i bolesnih boraca. Jedna od prvih aktivnosti pozadinskih aktivista bilo je organizovanje kurseva za bolničarke, koje su na sebe preuzimali lekari i drugo stručno medicinsko osoblje koje se u početku priključivalo NOP-u.
Ilegalne baze, organizovane u svim delovima Vojvodine, imale su za jednu od glavnih namena smeštaj ranjenih boraca na negu i oporavak. Kasnije se na Fruškoj gori organizuju bolnice. Naročito je poznata bolnica na Rohalj-bazama, glavnom logističkom centru sremskih partizana. Kako su partizanske jedinice rasle i razvijale se, tako se u svakoj od njih stvarala sanitetska služba. Vremenom su u njih ulazili ugledni lekari.
 „Partizansko bure“ sa Rohalj-baza je naprava koja je služila za dezinsekciju odeće. Odeća se postavljala na drvene letvice ili štapove, poslagane unutar bureta, tako da ne dodiruje metalni zid bureta. Ispod njega bi se naložila vatra i visoka temperatura ubijala bi parazite u odeći. Naprava je bila najbolje sredstvo za prevenciju tifusa, opake zarazne bolesti koju prenose vaši koje se zavlače u odeću.

Povezani članci