Na talasima Teslinog sna - čudesni svet

.

Povodom 160 godina od rođenja Nikole Tesle i 80 godina od kada je postao počasni građanin Novog Sada, u četvrtak, 1. septembra 2016. godine u 19 sati u Dunavskoj 35, otvara se izložba Milana Kešelja "Na talasima Teslinog sna - čudesni svet". Izložbu otvara Aleksander Bassin, istoričar umetnosti.

Izložba "Dobrudžanski ratnici" u Rumuniji

.

U sredu, 31. avgusta 2016. godine u Nacionalnom vojnom muzeju u Konstanci (Rumunija), otvara se izložba "Dobrudžanski ratnici" autora - istoričara dr Predraga Bajića, Ilije Komnenovića i Vojislava Martinova.

Izložba je realizovana u saradnji sa Nacionalnim vojnim muzejom iz Konstance (Rumunija), povodom stogodišnjice ulaska Rumunije u Prvi svetski rat i borbi u Dobrudži, području između okuke Dunava i Crnog mora. Ona govori o učešću 1. Srpske dobrovoljačke divizije u tim borbama. Ova divizija, kao i kasnije formirana 2. Srpska dobrovoljačka divizija (od njih je formiran Srpski dobrovoljački korpus) bila je formirana mahom od ratnih zarobljenika i prebega iz austro-ugarske vojske na Istočnom frontu, među kojima su veliki procenat činili Srbi iz današnje Vojvodine. Takođe su prikazani događaji u ovim jedinicama tokom revolucionarnog vrenja u Rusiji, njihovo dramatično prebacivanje na Solunski front i kasnije učešće Jugoslovenske divizije u proboju Solunskog fronta.

Antifašistička tradicija u Zrenjaninu

.

Izložbu „Antifašistička tradicija u Zrenjaninuˮ su priredili članovi organizacije „Zrenjanin Eksplorativa“, udruženja posvećenog negovanju i istraživanju lokalne istorije. Izložbena postavka obuhvata uglavnom fotografsku građu, kako arhivske provenijencije, tako i onu nastalu „terenskim radom“ – dokumentovanjem lokalnih spomen-obeležja posvećenih negovanju antifašističke tradicije i stanju u kom se oni danas nalaze. Autori izložbe su istoričari Aleksandar Stefanov i Aleksandar Radlovački, grafički dizajn: Vuk Gurjanov, stručni konsultant: Filip Krčmar.

"Zapisi u vremenu – Vojvodina na fotografijama dr Radivoja Simonovića" u Ulmu

.

Na 10. Međunarodnom dunavskom festivalu, koji se održava 1. do 10. jula Muzej Vojvodine se međunarodnoj javnosti predstavio izložbom Zapisi u vremenu – Vojvodina na fotografijama dr Radivoja Simonovića. Međunarodni dunavski festival u Ulmu je centalana manifestacija dunavske regije koja podstiče kulturnu saradnju, partnerstvo i umrežavanje podunavskih zemalja. Već tradicionalno, Festival se održava svake druge godine u Ulmu, u nemačkoj pokrajini Baden-Württemberg.

 Поглед из Новог Улма на 10. Међународни дунавски фестивал Равнатељица Градског музеја Вуковар Ружа Марић, директорица Музеја Војводине др Агнеш Озер, директор ДЗМ Кристијан Глас, председник Удружења Подунавских Шваба Немачке Ханс Суприц, аутор изложбе виши кустос Богдан Шекарић и кустос Лени Перенчевић

Od zemunice do solitera

.

U ponedeljak, 13. juna 2016. godine, u 17,30, u atrijumu Muzeja Vojvodine, Dunavska 35, biće priređena završna svečanost predstavljanja izložbe radova "Od zemunice do solitera" - edukativni projekat saradnje sa P.U. "Radosno detinjstvo".

U okviru projekta učestvovalo je dvadeset novosadskih vrtića, koji su kroz sadržaje stalne postavke upoznali različite tipove praistorijskih nastambi, preko kuća u antičko doba - rimskih vila, srednjovekovnih dvoraca, do vojvođanske seoske kuće 19 i 20 veka. Način gradnje, materijal i alatke, način ukrašavanja deca su spoznala simuliranjem gradnje kuće, a svoju kreativnost ispoljili su dramatizacijom bajke "Tri praseta" na stalnoj postavci Muzeja Vojvodine.

Enigma. Dešifrovati pobedu

.

U sredu, 1. juna 2016. godine u 19 sati u Dunavskoj 37, otvara se izložba "Enigma. Dešifrovati pobedu". Izložba je realizovana u saradnji sa Ambasadom republike Poljske u Beogradu i biće otvorena do 13. juna 2016. godine.

Izložba će predstaviti dostignuća matematičara u kriptologiji koja su doprinela savezničkoj pobedi u Drugom svetskom ratu.

Izložbu je izvorno priredila samouprava Velikopoljskog vojvodstva i ona je od 2010. do danas predstavljena u više od 30 gradova u devet zemalja, na dva kontinenta. Gostovala je u Evropskom parlamentu u Briselu, u Blečli parku - najpoznatijem evropskom centru za kriptologiju u Engleskoj, u Portugalu, Francuskoj, Holandiji, Kanadi, Sjedinjenim Američkim Državama, Italiji, u Parlamentu Republike Poljske, kao i u mnogim gradovima u Poljskoj.

Cilj izložbe je da ispriča kod nas veoma malo poznatu priču, iz vremena neposredno pred početak Drugog svestskog rata, o poljskim kriptolozima i njihovojm doprinosu u razotkrivanju tajni nemačke mašine za šifrovanje „Enigma” - što je jedan od najznačajnijih događaja tog vremena. Uspeh koji su ostvarili u presretanju i obradi poruka u velikoj meri je uticao na dalji tok događaja, kao i na ishod rata u celini, time i na sudbinu Evrope i sveta.

Postavka „Enigma. Dešifrovati pobedu“ podseća na intelektualni doprinos Poljaka u savezničkoj pobedi u Drugom svetskom ratu o kojoj se daleko manje zna nego o pobedi na bojnom polju. Kada je reč o ulozi Poljaka u pobedi nad nacističkom Nemačkom, ne treba zaboraviti da u ratovima ne pobeđuju samo fizička snaga i moćna vojska, već i inteligencija, znanje i veštine.

Trojica velikih poljskih matematičara: Marjan Rejevski, Ježi Ružicki i Henrik Zigalski su postupajući hrabro, intuitivno, inteligentno, genijalno primenivši nove tehnike razbijanja šifara matematičkim metodama uspeli da razotkriju princip rada i da pred rat izrade kopije nemačke mašine za šifrovanje - „Enigme“. Tako je nastala jedna od najvećih tajni poljske kontraobaveštajne službe. Posle okupacije Poljske 1939. godine, uspeli su da izbegnu zarobljavanje i da prenesu Britancima i Francuzima svoja saznanja pa i gotove primerke svojih kopija „Enigme“. Time su presudno doprineli kasnijem radu i uspehu velikog i danas čuvenog savezničkog centra za prikupljanje, obradu, dešifrovanje i dekodiranje informacija u Velikoj Britaniji – Blečli Parku.

Povezani članci