300 godina od prve sinagoge u Novom Sadu

.

U sredu, 29. novembra 2017. godine, u 19 sati, u Muzeju Vojvodine (Dunavska 37) otvara se izložba jevrejske opštine Novi Sad "300 godina od prve sinagoge u Novom Sadu" autora Gorana Levija i Edite Jankov.

Predavanje “Jevreji u Novom Sadu u 18. Veku” održaće Petar Đurđev, direktor Istorijskog arhiva Grada Novog Sada.

U Vojvodini danas postoje samo tri sinagoge. Po jedna u Subotici, Novom Sadu i Zemunu. Tema ove izložbe su sinagoge koje su nekada postojale u našim gradovima i mestima. Srušene su tokom Drugog svetskog rata ili nakon rata. Te zgrade su vredna istorijska, kulturna i arhitektonska zaostavština koja je zauvek izbrisana sa ovih prostora. U Vojvodini je postojalo 76 sinagoga, a danas na njihovom mestu stoje neke druge građevine. Ideja i tema ove izložbe je da se slikom i rečju prikažu sinagoge koje su zbrisane sa lica zemlje, a u cilju da ih ne zaboravimo.

Jevrejske zajednice su u Vojvodini prema svojim mogućnostima i potrebama godinama izgrađivale sinagoge, centre u kojima su se Jevreji okupljali da održavaju bogosluženja, praznuju svoje praznike, uče decu, kao i da oplakuju svoje mrtve.

Građene su veće ili manje zgrade u skladu sa materijalnim mogućnostima i potrebama članova zajednice. Sačuvane su fotografije i crteži tih nekadašnjih sinagoga, a koje su poslužile i autoru izložbe.

U Vojvodini je u poslednjih nekoliko vekova izgrađeno preko 70 sinagoga kao i molitvenih domova. Sinagoge su naročito građene posle 1867. godine kada religije i narodnosti u Austrougarskoj monarhiji dobijaju ravnopravnost i tada su izgrađene najlepše i najveće sinagoge. Te su se građevine gradile i opremale uz velike napore vernika.

Međutim, sudbina tih sinagoga, nažalost bila je surova. Drugi svetski rat je naneo velike tragedije, usled čega su iščezle čitave generacije Jevreja. Okupator je zajedno sa domaćim  izdajnicima bezdušno uništavao i pljačkao zgrade sinagoga u Banatu i Sremu. One sinagoge koje su ostale neporušene, a takvih je bilo u Bačkoj, stradale su pod novim režimom koji je dozvolio da se te lepe zgrade, biseri arhitekture, neodgovorno i nepromišljeno poruše i tako izbrišu poslednji tragovi kulturne i materijalne baštine jedne populacije u Vojvodini. Želja nam je da se to nasleđe sačuva i predstavi široj javnosti.

Autor: Goran Levi