Manifestacija Dani evropske baštine obeležava se svake godine, a 2020. ima kao temu Nasleđe i obrazovanje. Muzej Vojvodine se pridružuje manifestaciji svojim redovnim edukativnim programima i dodatnim promovisanjem izdanja, aplikacija proširene stvarnosti i platformi namenjenih učenju.  

Muzej Vojvodine ima višedecinijsko iskustvo u edukativnom radu. Odeljenje za odnose sa javnošću i pedagoški rad postoji već 45 godina i realizuje različite programe za sve kategorije posetilaca. Deo izdavačke delatnosti posvećen je deci i mogućnostima njihovog obrazovanja u muzejima.  

Nakon proglašenja vanrednog stanja usled pandemije izazvane virusom Kovid-19 Odeljenje za odnose sa javnošću i pedagoški rad svoje aktivnosti vezane za rad sa publikom započelo je onlajn programima za decu, a za stariju publiku objavljivani su tekstovi o muzejskim predmetima – priče iz Muzeja. Ove priče posetioci su mogli da pronađu na sajtu pod naslovom Ostani kod kuće i nauči nešto novo, a kasnije i u odeljku pod nazivom Budi odgovoran prema duhu i telu. Mnogi tekstovi imaju prevod i na znakovni jezik.

Umesto radionica u Muzeju, na sajtu Muzeja i fejsbuk stranici postavljaju se pdf prezentacije za decu na različite teme sa zadacima koje mogu da urade kod kuće sa roditeljima.

Na vebsajtu Muzeja može se naći metodički materijal u digitalnoj formi: Muzejska lepezica, Muzejska e-Sveznalic@, interaktivni strip u proširenoj stvarnosti Zlatni šlem.

Muzejska e-Sveznalic@ je mobilna aplikacija proširene realnosti namenjena deci uzrasta od 5 do 10 godina. Najmlađi posetioci Muzeja Vojvodine ovu aplikaciju mogu koristiti samostalno ili u društvu roditelja. Ukoliko požele da nastave avanturu mogu to učiniti i kod kuće uz pomoć brošure Muzejska e-Sveznalic@. Animirani junaci Mia, Božidar i kustos Muzeja mališane vode kroz izložbu i pričaju neke od najinteresantnijih muzejskih priča. Posle svake priče mogu rešiti zadatak koji je zabavan i biti pravi istraživač kulturne baštine.

Jedinstveni interaktivni strip u proširenoj stvarnosti Zlatni šlem je projekat kompanije Zumoko koji je ostvaren u saradnji sa Muzejom Vojvodine. Ova saradnja je primer kako se informaciona i komunikaciona tehnologija uspešno koristi za predstavljanje kulturnog nasleđa, posebno mladim generacijama, koje treba privući u muzeje. Uz konstantni rad na zaštiti i očuvanju kulturnih dobara, ustanove kulture, danas se bave i prezentacijom kulturnih dobara putem digitalnih tehnologija. Zlatni šlem je interakivni strip koji govori o otkriću čuvenih pozlaćenih rimskih šlemova iz Berkasova i Jarka. Pošto se radi o aplikaciji proširene realnosti, štampani strip služi kao marker za oživljavanje pojedinih scena iz stripa. Aplikacija se može skinuti preko Gugl pleja i uz štampanu verziju, posetioci mogu da dožive muzejske predmete na jedan drugačiji način. Ovakvim rešenjima se na vizuelno moderan način oživljava prošlost.

Dana 9. septembra 2020. godine u Karlovačkoj gimnaziji potpisan je Sporazum o saradnji između pomenute škole i Muzeja Vojvodine. Protokol su potpisali direktorka Muzeja Vojvodine mr Tijana Stanković Pešterac i direktor Karlovačke gimnazije Radovan Kovačević. Od ove školske godine Karlovačka gimnazija je otvorila novi smer, Istorijsko-geografski, te je potpisanim protokolom utvrđena i buduća saradnja škole i Muzeja Vojvodine. Profesori Karlovačke gimnazije imaće priliku da nastavne jedinice iz istorije i geografije obrađuju u Muzeju Vojvodine i tako realizuju praktičnu nastavu. To je još jedan korak dalje u povezivanju muzeja i škola, pri čemu se muzej prepoznaje kao mesto učenja.

Započeta je realizacija projekta Digitalno predstavljanje muzeja Udruženja Generator Ideja Sintezis, koja za primarni cilj ima interaktivno predstavljanje muzeja kao značajnih čuvara kulturne baštine Republike Srbije. To je platforma na kojoj se predstavljaju muzejski sadržaji, koji su prilagođeni školskom gradivu 1. do 5. razreda osnovne škole. Kroz priče o muzejskim predmetima obrađuju se različite nastavne jedinice. Muzej Vojvodine će poslužiti kao primer kako je moguće doprineti modernizaciji jedne muzejske ustanove kroz digitalnu interpretaciju sadržaja koristeći različite formate.

Letarije koje ste dugo očekivali stigle su u septembru kao Novosadske dečije Letarije – Specijalno Korona izdanje 2.0

PRIJAVITE SE ŠTO PRE JER IMAMO SAMO DESET MESTA!

TEMA ovogodišnjih Letarija je: Dah planete – Vapi dete!

Međunarodni Dan muzeja se organizuje širom sveta 18. maja, počev od 1977. godine. Cilj Međunarodnog Dana muzeja je da istakne činjenicu da su muzeji važno sredstvo kulturne razmene, građenja kulturne raznolikosti i razvoja međusobnog razumevanja, saradnje i mira među ljudima.

Međunarodna mreža muzeja (ICOM) svake godine predlaže temu koja ima zadatak da inspiriše aktivnosti u muzejima širom sveta, što omogućava da se u maju muzeji usredsrede na isti sadržaj, pa da poruke muzejske zajednice, snagom sinergije, snažnije odjekuju u javnosti.

U sredu, 18. marta u 18 sati u Muzeju Vojvodine (Dunavska 35) održaće se stručno vođenje kroz izložbu Dragan Radovanović (1949-2018) vajar i dizajner.

Kroz izložbu Vas vodi autorka izložbe Olivera Radovanović.

Ulaz je slobodan.

Povorka XXV Maškarade, povodom Belih poklada u organizaciji Muzeja Vojvodine, će se okupiti u petak, 28. februara 2020. godine, u 12 časova, na platou ispred Muzeja Prisajedinjenja 1918. u  istoimenom parku (Dunavska 35), a onda krećemo u pohod da zajedno oteramo zimu i dočekamo proleće.  

Vesela povorka će se kretati centralnim novosadskim ulicama - Dunavska, Zmaj Jovina, Kralja Aleksandra, ulicom Modene, Bulevarom Mihajla Pupina do platoa ispred Muzeja Prisajedinjenja 1918. saletle gde će biti dodeljena priznanja najuspešnijim maskama.

Na Maškaradu ponesite osmeh, dobro raspoloženje i svoju masku, da zajedno negujemo tradiciju setkovanja pokladnih običaja i da probudimo Sunce.

Očekujemo Vas na MAŠKARADI!

U sredu, 19. februara, u 12 sati (Dunavska 35) održaće se promocija knjige FOTOGRAFIJE DR RADIVOJA SIMONOVIĆA – VELEBIT, autora Bogdana Šekarića, muzejskog savetnika.

Na promociji će govoriti: dr Drago Njegovan, prof. dr Ferenc Nemet, dr Mirjana Đekić i autor.

Zbirka fotografija dr Radivoja Simonovića najveća je autorska zbirka antropogeografskog karaktera nastala na južnoslovenskom prostoru. U prvoj knjizi, Fotografije dr Radivoja Simonovića (2014), publikovano je 320 fotografija sa Simonovićevih etnoloških ekspedicija u Sremu, Bačkoj, Baranji, Slavoniji i Banatu. Uslovi za nastavak započete muzeološke obrade ove dragocene zbirke u Muzeju Vojvodine stvoreni su prilivom nove arhivske građe u periodu od 2014. do 2019. godine. Njenom analizom omogućeno je novo tumačenje vizuelne građe koje donosi druga knjiga Fotografije dr Radivoja Simonovića – Velebit. O uticaju prirode na život ljudi svedoče 590 odabranih fotografija, koje čitaoca vode kroz četiri različita kulturno-geografska područja na Velebitu – Primorje, Podgorje, Zagorje i Nadgorje. Publikovane fotografije prate i pažljivo odabrani delovi tekstova i pisama dr Radivoja Simonovića, što omogućava novo sagledavanje značaja i dometa srpske nauke u prvoj polovini 20. veka.