Filmska zvezda iz muzejskog parka – tenk „Šerman“ M4A3E4

.

0
0
0
s2sdefault
Tenk „Šerman“ M4A3E4, Zbirka oružja i vojne opreme,
Odeljenje savremene istorije, Muzej Vojvodine.
Fotografija: Aleksandar Bošković

U jednom periodu „hladnog rata“ Jugoslovenska narodna armija bila je jedina vojska u svetu koja je u naoružanju imala i sovjetsko oružje i vojnu opremu, i oružje i vojnu opremu poreklom iz država članica NATO-a. Razlog za to bio je prekid odnosa FNRJ i zemalja tadašnjeg Informbiroa, juna 1948. JNA je od ranije, još od 1944, imala u naoružanju sovjetsko oružje i oruđa, a još od ranije i izvesne kontingente američkog i zapadnoevropskog oružja dobijenog kao vojna pomoć. U pogledu streljačkog oružja dominiralo je, ipak, domaće oružje, u tada još standardnom kalibru 7,9 mm Mauzer.

Situacija u kojoj se tada našla FNRJ dovela je do potrebe traženja pomoći u artiljerijskim oruđima, oklopno-mehanizovanim borbenim sredstvima i vozilima, koja je, bez obzira na još aktuelnu „Tršćansku krizu“, mogla biti tražena jedino od NATO-a. I ta je pomoć, takođe bez obzira na navedeni ozbiljni spoljnopolitički i teritorijalni problem, i dobijena.

Kao deo te pomoći, Jugoslaviji je 1952. isporučeno i 599 tenkova „Šerman“ M4A3E4. Srednji tenkovi „Šerman“ bili su od 1942. godine osnovno oklopno oružje savezničkih trupa, najpre u severnoj Africi, a kasnije i na Pacifiku (borbe za arhipelag Gvadalkanal, Filipine, borbe u Burmi) i u Francuskoj, nakon iskrcavanja u Normandiji 2. juna 1944.

Tenk „Šerman“ u verziji M4A3E4 dugačak je 5,90, a visok 2,62 metra. Pokreće ga „Fordov“ benzinski motor GAA, snage 450 KS. Težina u borbenom kompletu (sa petočlanom posadom, municijom i punim rezervoarom) mu je 30.255 tona, a maksimalna brzina 42 km/č. Naoružan je topom M3A1 76 mm, protivavionskim mitraljezom „Brauning“ HB2 12,7 mm i protivpešadijskim mitraljezom „Brauning“ M1919A4 7,62 mm. Poseban adut mu je radijus okreta od svega 19 metara, što mu je davalo prednost nad jače naoružanim, ali težim i sporijim nemačkim tenkovima.

Po fabričkom broju, naš tenk je proizveden 1944, što govori da je korišćen i tokom borbi u Francuskoj.

Kakav je kvalitet tih tenkova bio, najbolje svedoče reči savezničkog komandanta u severnoj Africi, britanskog feldmaršala Montgomerija: „Tek kad smo dobili ’Šermane’ počeli smo da pobeđujemo Romela“.

Nakon što su 1969. ovi tenkovi povučeni iz naoružanja JNA, jedan od njih je iz garnizona u Subotici poslat kao poklon tadašnjem Muzeju narodne revolucije Vojvodine. Još uvek je bio kompletan i u voznom stanju.

Plakat za film „Kleijevi heroji“.
Naš tenk i holivudske zvezde: Teli Savalas,
Donald Saterlend, Klint Istvud i Don Rikls

To je omogućilo da on naredne, 1970. godine dobije važnu ulogu u jednim od uspešnijih holivudskih ratnih spektakala tog vremena. Jugoslovenska kinematografija bila je veoma dobra i mnogi strani partneri su rado snimali koprodukcijske filmove kod nas. Jedan takav film bio je i „Kelijevi heroji“ (Kelly’s Heroes), ratno-antiratna komedija smeštena u unutrašnjost Francuske kasnog leta 1944.

Ne želim da na ovom mestu iznosim sadržaj filma, već preporučujem da ga pogledate. A da je vredan pažnje, govori podatak uglednog sajta International Movie Database (IMDb) da je film „Kelijevi heroji“ peti na svetu po ostvarenom čistom prihodu.

Za snimanje ovog filma producentima je trebao jedan ispravan „Šerman“, i oni su odabrali naš. Tako se našao u filmu u kojem su se, uz Donalda Saterlenda, koji je igrao komandira njegove posade, našle još neke holivudske legende, poput Klinta Istvuda (narednik Keli), Telija Savalasa (oficir sa nadimkom Veliki Džo) i Dona Riklesa (pukovnik, komandant jedinice).

Danas ovaj normandijski veteran predstavlja najmarkantniji predmet Kolekcije artiljerijskih oruđa, izložene većim delom u parku između dva objekta Muzeja Vojvodine.

Dr Predrag Bajić, viši kustos – istoričar