„Ko nije tučen, nije ni naučen“

.

0
0
0
s2sdefault

Kažnjavanje đaka stajanjem ispred table

Danas je gotovo nezamislivo da dete dođe iz škole i ispriča da ga je učitelj istukao. Nekada je, međutim, batinanje đaka bio potpuno legalan i opšte prihvaćen obrazovno-vaspitni metod. Tada su nastale i poslovice: „Ko nije tučen, nije ni naučen“, „Dijete nebijeno, slabo odgojeno“, „Batina je iz raja izašla“.

 Batina je carevala još od samog osnivanja prvih škola. Obrazovanje i disciplinovanje bilo je nezamislivo bez kaštige (kazne). Svako neprimereno ponašanje, drugačije mišljenje, pa čak i neznanje podrazumevalo je kažnjavanje, a kazne su bile rigorozne – šamari, prut, šibanje, falake, klečanje na kukuruzu, školski zatvor. Iz sadašnje perspektive takav pristup vaspitanju je bio krajnje surov. Izvodi se zaključak da je zaista bilo bolno biti đak.

Kažnjavnje đaka

U patrijarhalnoj Srbiji da bi se postiglo primereno ponašanje deteta često je u vaspitanju primenjivana kazna, uz opšti stav da dete koje nije kažnjavano nikada neće postati dobar čovek. Kakve su kazne primenjivane u školama, na koji su način učenici zlostavljani i mučeni, koliko su patili dok su išli u školu, najčešće nije zabeleženo u starim istorijama o vaspitanju, ali brojna saznanja dobijamo iz biografija i memoarske građe koje su ostavili školovani, istaknuti ljudi tog doba. Tako, o „kamdžijama po goloj koži” piše Dositej Obradović. Sava Tekelija u autobiografiji opisuje svog učitelja kao tiranina čiju su palicu svi dobro zapamtili, a Sima Milutinović Sarajlija je prvog dana škole dobio takve batine od učitelja, da se u tu školu više nikada nije vratio. Vuk Karadžić je zapisao da je u njegovo vreme postojao običaj da se u subotu đaci tuku bez obzira na to da li su krivi ili ne. Taj običaj zvao se „subota đačka bubota”. Petar Runjanin (1775-1839), učitelj i sveštenik iz Kuzmina u Sremu, u svojim sećanjima opisuje način na koji su u njegovo doba kažnjavani učenici: “Ako je koje dete u čemu pogrešilo, metuli bi mu noge u falake i po tabani 40, 50, više ili manje štapova udarali. Jadna deca kao mačke krmauču i po dva i više dana na noge stati ne mogu.”

Upotreba batina po školama konačno je zabranjena u svakom obliku 1879. godine. Tada su kao podsticajno sredstvo uvedene crne i zlatne table i đačke knjižice. Na table su se krajem meseca beležila imena najboljih i najgorih đaka. Uslovi školovanja su postali humaniji, ali još dugo posle toga primenjivane su stroge metode vaspitanja.

Čarna Milinković, viša kustoskinja - istoričarka